Инвазија Црвене армије на Грузију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Совјетско-грузијски рат
Део Руски грађански рат,
Међународна интервенција у Русији и
Турски рат за независност
Red Army in Tiflis Feb 25 1921.jpg
Црвена армија у Тбилисију, 25. фебруар 1921.
Време: 15. фебруар17. март 1921.
Место: јужни Кавказ
Резултат: совјетско-турска победа,
успостава Грузијске ССР,
влада Демократске Републике Грузије побегла у Француску
Сукобљене стране
Руска СФСР
Азербејџанска ССР
Јерменска ССР
Турски револуционари (од 23. фебруара)
Демократска Република Грузија
Подршка:
 Француска (од 28. фебруара)
Команданти и вође
Анатолиј Гекер
Михаил Великанов
Јосиф Стаљин
Григориј Орџоникидзе
Казим Карабекир
Гиоргиј Квинитадзе
Гиоргиј Мазниашвили
Валико Југели
Јачина
Црвена армија
50.000 војника
Турска Трећа армија
24.000
Национална гарда
15.000
Добровољци
17.000
Жртве и губици
Црвена армија:
5.500 погинулих
Турска Трећа Армија:
1.800-3.000 погинулих
3.200 погинулих војника
3.800-5.000 погинулих цивила

Инвазија Црвене армије на Грузију,[1] позната и као Тбилисијска операција[2] или Совјетско-грузијски рат[3], била је војна кампања Црвене армије Руске СФСР 1921. чији је циљ био свргнути социјалистичко-демократску владу мењшевика у Грузији, која је прогласила независност, те успоставити бољшевички владу. Совјети су тиме хтели успоставе контролу над територијом који је раније обухватала Руска Империја.[4][5]

Грузија је пре била део Руске Империје. Када је избила Октобарска револуција 1917. а цар свргнут, грузијски су бољшевици успоставили совјетску власт, али су је мењшевици уз потпору Турске и Уједињеног Краљевства срушили 26. маја 1918. те прогласили независну Грузијску Републику. У фебруару 1921, Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин и Григориј Констатинович Орџоникидзе, два совјетска бољшевика грузијског порекла, организовали су из Азербејџана и Јерменије оружани устанак на граничним подручјима Грузије. На протесте грузијске владе, совјетски амбасадор је одговорио да су ти инциденти спонатни устанци јерменских комуниста. Бољшевици су у насељу Шулавери успоставили Грузијско Револуционарно Веће, које је постала конкурентска влада насупрот оној у Тбилисију. То је Веће формално позвало Црвену армију у помоћ, што се и догодило.

Након инвазије, уз потпору армије, прогласили су Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику. Грузија, Јерменија те Азербејџан су 12. марта 1922. удружени у Закавкаску Совјетску Федеративну Социјалистичку Републику, која се прикључила Совјетском Савезу. Њеним распуштањем 1936, основана је поновно Грузијска ССР у оквиру Совјетског Савеза.

Инвазију је одобрио Владимир Лењин јер су га Стаљин и Орџоникидзе уверили да мора подупрети „побуну сељака и радника” у борби против „сепаратистичких грузијских снага”. Истовремено, Турска је припојила делове јужне Грузије себи, што је довело до неколико компромиса између Москве и Анкаре.

Референце[уреди]

  1. Debo, R. . Survival and Consolidation: The Foreign Policy of Soviet Russia, 1918-1921, pp. 182, 361-364. McGill-Queen's Press. 1992. ISBN 978-0-7735-0828-6.
  2. „Тифлисская операция 1921”. БСЭ. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2012. 
  3. (руски) „Советско-грузинская война 1921 г. (Soviet-Georgian war of 1921)”. Хронос ("Hronos"). Приступљено 13. 6. 2013. 
  4. Kort, M . The Soviet Colossus, pp. 154. M.E. Sharpe. 2001. ISBN 978-0-7656-0396-8.
  5. "Russia". (2006). In Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 13. 6. 2013, iz Encyclopædia Britannica Online: [1]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]