Инвазија Црвене армије на Грузију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Совјетско-грузијски рат
Део Руски грађански рат,
Међународна интервенција у Русији и
Турски рат за независност
Време: 15. фебруар17. март 1921.
Место: јужни Кавказ
Резултат: совјетско-турска победа,
успостава Грузијске ССР,
влада Демократске Републике Грузије побегла у Француску
Сукобљене стране
Руска СФСР
Азербејџанска ССР
Јерменска ССР
Турски револуционари (од 23. фебруара)
Демократска Република Грузија
Подршка:
 Француска (од 28. фебруара)
Команданти и вође
Анатолиј Гекер
Михаил Великанов
Јосиф Стаљин
Григориј Орџоникидзе
Казим Карабекир
Гиоргиј Квинитадзе
Гиоргиј Мазниашвили
Валико Југели
Јачина
Црвена армија
50.000 војника
Турска Трећа армија
24.000[тражи се извор од 09. 2016.]
Национална гарда
15.000
Добровољци
17.000[тражи се извор од 09. 2016.]
Жртве и губици
Црвена армија:
5.500 погинулих
Турска Трећа Армија:
1.800-3.000 погинулих
3.200 погинулих војника
3.800-5.000 погинулих цивила

Инвазија Црвене армије на Грузију,[1] позната и као Тбилисијска операција[2] или Совјетско-грузијски рат[3], била је војна кампања Црвене армије Руске СФСР 1921. чији је циљ био свргнути социјалистичко-демократску владу мењшевика у Грузији, која је прогласила независност, те успоставити бољшевички владу. Совјети су тиме хтели успоставе контролу над територијом који је раније обухватала Руска Империја.[4][5]

Грузија је пре била део Руске Империје. Када је избила Октобарска револуција 1917. а цар свргнут, грузијски су бољшевици успоставили совјетску власт, али су је мењшевици уз потпору Турске и Уједињеног Краљевства срушили 26. маја 1918. те прогласили независну Грузијску Републику. У фебруару 1921, Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин и Григориј Констатинович Орџоникидзе, два совјетска бољшевика грузијског порекла, организовали су из Азербејџана и Јерменије оружани устанак на граничним подручјима Грузије. На протесте грузијске владе, совјетски амбасадор је одговорио да су ти инциденти спонатни устанци јерменских комуниста. Бољшевици су у насељу Шулавери успоставили Грузијско Револуционарно Веће, које је постала конкурентска влада насупрот оној у Тбилисију. То је Веће формално позвало Црвену армију у помоћ, што се и догодило.

Након инвазије, уз потпору армије, прогласили су Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику. Грузија, Јерменија те Азербејџан су 12. марта 1922. удружени у Закавкаску Совјетску Федеративну Социјалистичку Републику, која се прикључила Совјетском Савезу. Њеним распуштањем 1936, основана је поновно Грузијска ССР у оквиру Совјетског Савеза.

Инвазију је одобрио Владимир Лењин јер су га Стаљин и Орџоникидзе уверили да мора подупрети „побуну сељака и радника” у борби против „сепаратистичких грузијских снага”. Истовремено, Турска је припојила делове јужне Грузије себи, што је довело до неколико компромиса између Москве и Анкаре.

Референце[уреди]

  1. Debo, R. . Survival and Consolidation: The Foreign Policy of Soviet Russia, 1918-1921, pp. 182, 361-364. McGill-Queen's Press. 1992. ISBN 978-0-7735-0828-6.
  2. „Тифлисская операция 1921”. БСЭ. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2012. 
  3. (руски) „Советско-грузинская война 1921 г. (Soviet-Georgian war of 1921)”. Хронос ("Hronos"). Приступљено 13. 6. 2013. 
  4. Kort, M . The Soviet Colossus, pp. 154. M.E. Sharpe. 2001. ISBN 978-0-7656-0396-8.
  5. "Russia". (2006). In Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 13. 6. 2013, iz Encyclopædia Britannica Online: [1]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]