Интимни однос

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интимни однос је посебно близак облик међуљудских односа. Може се дефинисати следећим особинама: трајно понашање међузависности, понављајућа интеракција, емоционална приврженост и испуњење потребе. Мада термин интимни однос имплицира и сексуални однос, такође се користи као еуфемизам за везу која је искључиво сексуална.

Интимни односи имају централну улогу у свеукупном људском искуству.[1] Људи имају универзалну потребу да некоме и нечему припадају, односно некога и нешто воле, те је та потреба задовољена стварањем интимног односа.[2] Интимни односи се састоје од људи који нас привлаче, који нам се свиђају и које волимо, било у романтичном, било у сексуалном погледу, са којима се желимо венчати те им пружити и од њих добити емоционалну и личну подршку.[1] Интимни односи стварају друштвену мрежу састављену од особа које пружају снажну емоционалну приврежност и испуњавају наше универзалне потребе за припадањем и за збринутошћу.[1]

Систематско проучавање интимних односа је релативно нова област истраживања на пољу друштвене психологије, те се почела јављати тек у посљедњих неколико деценија.[1] Упркос томе, друштвено промишљање и анализа интимних односа датира још од времена раних грчких филозофа.[1] Ране научне студије су се такође бавиле интимним односима, али су биле ограничене на мање групе људи у оквиру ужег проучавања понашања као што су такмичење и сарадња, преговарање, покоравање или отпор.

Интимност у физичком смислу, пак, карактерише романтична или страствена љубав и приврженост, односно сексуалне активности.

Интимни партнери[уреди]

Изрази који се користе за разне врсте партнера у интимним односима:

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Miller, R. S., Perlman, D., & Brehm, S. S. (2007). Intimate Relationships (4th ed.). Toronto, ON: McGraw-Hill.
  2. Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7-18.

Спољашње везе[уреди]