Интимни однос

С Википедије, слободне енциклопедије

Интимни однос је посебно близак облик међуљудских односа.[1] Може се дефинисати следећим особинама: трајно понашање међузависности, понављајућа интеракција, емоционална приврженост и испуњење потребе. Мада термин интимни однос имплицира и сексуални однос, такође се користи као еуфемизам за везу која је искључиво сексуална.[2][2][3]

Интимни односи имају централну улогу у свеукупном људском искуству.[4] Људи имају универзалну потребу да некоме и нечему припадају, односно некога и нешто воле, те је та потреба задовољена стварањем интимног односа.[5] Интимни односи се састоје од људи који нас привлаче, који нам се свиђају и које волимо, било у романтичном, било у сексуалном погледу, са којима се желимо венчати те им пружити и од њих добити емоционалну и личну подршку.[4] Интимни односи стварају друштвену мрежу састављену од особа које пружају снажну емоционалну приврежност и испуњавају наше универзалне потребе за припадањем и за збринутошћу.[4] Систематско проучавање интимних односа је релативно нова област истраживања на пољу друштвене психологије, те се почела јављати тек у посљедњих неколико деценија.[4] Упркос томе, друштвено промишљање и анализа интимних односа датира још од времена раних грчких филозофа.[4] Ране научне студије су се такође бавиле интимним односима, али су биле ограничене на мање групе људи у оквиру ужег проучавања понашања као што су такмичење и сарадња, преговарање, покоравање или отпор. Интимност у физичком смислу, пак, карактерише романтична или страствена љубав и приврженост, односно сексуалне активности.

Емоционална интимност се сматра суштинским аспектом здраве везе.[6] Једном када се јаве дубља осећања допадања или љубави према једној особи или више људи, то може резултирати физичком интимношћу. Међутим, емоционална интимност може или не мора бити присутна у физичкој интимности у зависности од дубине везе. Физичку интимност карактерише романтична љубав, сексуална активност или друга страствена везаност.[1] Ови односи играју централну улогу у укупном људском искуству.[4] Људи имају општу жељу за припадањем и љубављу, која се обично задовољава у интимној вези.[5] Такви односи омогућавају друштвеној мрежи људи да формирају јаке емоционалне везе.[3][4]

Интима[уреди | уреди извор]

Интимност укључује осећај обитавања у блиском, личном друштву и заједничког припадања.[7] То је позната и веома блиска афективна веза са другим као резултат везе која се формира кроз познавање и искуство другог.[7] Истинска интимност у људским односима захтева дијалог, транспарентност, рањивост и реципроцитет.[7] Далтон (1959) је расправљао о томе како антрополози и етнографски истраживачи приступају „информацијама изнутра“ из одређеног културног окружења успостављањем мрежа интимних особа способних (и вољних) да пруже информације које се не могу добити путем формалних канала.[8]

Веза између мајке и детета.

У људским односима, значење и ниво интимности варира унутар и између односа.[7] У антрополошким истраживањима, интимност се сматра производом успешног завођења, процеса изградње односа који омогућава странкама да са сигурношћу открију раније скривене мисли и осећања. Интимни разговори постају основа за „поверења“ (тајно знање) која спајају људе.[9]

Сексуални односи и тренуци интимности значајно опадају након порођаја.[10] Екстремна депривација сна била је најчешћи одговор жена о томе зашто су мање сексуално активне са својим супружником.[11] Због недостатка сна и обавеза бриге о беби, сексуална интимност постаје мање значајан приоритет.[10] Жене су себе доживљавале као непривлачне, не зато што је њихов супружник то изразио, већ им је непријатно због изгледа свог промењеног тела.[10] Само 5% партнера је изјавило да су њихови сексуални односи били чешћи након порођаја.[12] Неке жене су то сматрале важним за њихов брак без обзира на ниво њихове жеље.[10] Мајка која доји ствара снажну емоционалну везу између ње и бебе. Много пута, емоционалне потребе мајке су задовољене кроз ово искуство.[10] Ово може довести до тога да се муж осећа мање повезаним са својом женом.[11]

Одржавање интимности током дужег времена укључује добро развијену емоционалну и међуљудску свест. Интимност укључује способност да особе буду одвојено и заједно као учесници у интимној вези. Мари Бовен је ово назвао „самодиференцијацијом“, што резултира везом у којој постоји емоционални распон који укључује снажан сукоб и интензивну лојалност.[13] Недостатак способности да особа дифернцира себе друге је облик симбиозе, стања које се разликује од интимности, чак и ако су осећања блискости слична.

Интимно понашање придружује чланове породице и блиске пријатеље, као и заљубљене.[2] Оно се развија кроз реципрочно самооткривање и искреност.[7] Лоше вештине у развијању интимности могу довести до пребрзог приближавања; потешкоћа се да пронађе граница и да одржи везу; особа може бит незграпна као пријатељ, одбијајући самооткривање или да чак одбацује пријатељства и оних који их имају.[14] Психолошке последице проблема у интимности се могу наћи код одраслих који имају потешкоћа у успостављању и одржавању интимних односа. Појединци често доживљавају људска ограничења својих партнера и развијају страх од штетних последица поремећених интимних односа. Студије показују да је страх од интимности негативно повезан са удобношћу емоционалне блискости и задовољства у вези, и позитивно повезан са усамљеношћу и анксиозношћу.[15]

Модел међузависности Левингера и Снука дели развој интимне везе у четири фазе: прва је фаза нултог контакта, у којој нема контакта између две стране у вези; Друга фаза је свест, што значи да стране немају никакав површан или дубок контакт једна са другом, већ се само познају; Трећа фаза је површински контакт, у којем се обе стране познају и имале су површински контакт; Четврта фаза коегзистенције (узајамност), односи се на то да се међусобна зависност јако повећала, као и да постоји дубоки контакт.[16]

Научници разликују различите облике интимности, укључујући физичку, емоционалну, когнитивну или духовну интимност:[17][18]

Држање за руке је пример афективне интимности између људи.
  • Физичка интимност може укључивати боравак у нечијем личном простору, држање за руке, грљење, љубљење, страсно мажење или другу сексуалну активност.
  • Емоционална интимност, посебно у сексуалним односима, обично се развија након што се постигне одређени ниво поверења и успоставе личне везе.[7] Емоционална веза „заљубљивања”, међутим, има и биохемијску димензију вођену реакцијама у телу стимулисаном сексуалном привлачношћу (PEA, фенилетиламин),[19] и друштвену димензију вођену „разговором” који следи из регуларне физичке блискости или сексуалне заједнице.[20] Љубав је важан фактор емоционалне интимности. Оно се квалитативно и квантитативно разликује од допадања, а разлика није само у присуству или одсуству сексуалне привлачности. Постоје три врсте љубави у вези: страствена љубав, другарска љубав и пожртвована љубав. Пожртвована љубав одражава подвођење индивидуалне самовоље унутар заједнице. Сапутничка љубав укључује смањена снажна осећања привржености, аутентичну и трајну везу, осећај узајамне посвећености, дубок осећај узајамне бриге, осећај поноса на достигнућа брачног друга и задовољство које долази од дељења циљева и перспективе. Насупрот томе, страствена љубав је обележена заљубљеношћу, интензивном заокупљеношћу партнером, грчевима екстазе и осећањима усхићења која долазе од поновног уједињења са партнером.[21]
  • Когнитивна или интелектуална блискост се дешава када двоје људи размењују мисли, деле идеје и уживају у сличностима и разликама између својих мишљења.[18][22]
  • Духовна интимност подразумева везивање над духовношћу.[18]

Интимни партнери[уреди | уреди извор]

Изрази који се користе за разне врсте партнера у интимним односима:

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. стр. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.” 
  2. ^ а б в Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. стр. 267—268. ISBN 978-1447301127. 
  3. ^ а б Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. стр. 13. ISBN 978-1483260426. 
  4. ^ а б в г д ђ е Miller, Rowland & Perlman, Daniel (2008). Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0073370187
  5. ^ а б Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
  6. ^ GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101. 
  7. ^ а б в г д ђ Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. стр. 1—6. ISBN 978-1135632403. 
  8. ^ Dalton, M. (1959) Men Who Manage, New York: Wiley.
  9. ^ Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
  10. ^ а б в г д Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314. 
  11. ^ а б Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (јун 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022. 
  12. ^ Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (фебруар 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x. 
  13. ^ Aronson, E. (2003) The Social Animal, Ninth Edition, New York: Worth Publishers.
  14. ^ Bershad C, Haber DS (1997). Prentice Hall human sexuality. Prentice Hall. стр. 30. ISBN 978-0134248219. 
  15. ^ Khaleque, A. (2004). Intimate Adult Relationships, Quality of Life and Psychological Adjustment. Social Indicators Research, 69, 351–360.
  16. ^ Emery, Lydia F.; Muise, Amy; Dix, Emily L.; Le, Benjamin (17. 9. 2014). „Can You Tell That I'm in a Relationship? Attachment and Relationship Visibility on Facebook”. Personality and Social Psychology Bulletin. 40 (11): 1466—1479. PMID 25231798. S2CID 206445338. doi:10.1177/0146167214549944. 
  17. ^ Kakabadse, A., Kakabadse, N. (2004) Intimacy: International Survey of the Sex Lives of People at Work, Basingstoke: Palgrave
  18. ^ а б в Hutchison ED (2018). Dimensions of Human Behavior: The Changing Life Course. SAGE Publications. стр. 254—255. ISBN 978-1544339351. 
  19. ^ Lowndes, L. (1996) How to Make Anyone Fall in Love with You, London: Element.
  20. ^ Giddens, A. (1990) The Consequences of Modernity, Blackwell Publishers Ltd.
  21. ^ doi:10.1080/10532528.1993.10559885
  22. ^ Theiss JA (2003). Communication and the Emotional, Cognitive, and Relational Consequences of First Sexual Encounters in Heterosexual Dyads. University of Wisconsin. стр. 9, 56, 70. 

Литератур[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интимни однос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интимни_однос&oldid=25879295”