Исмет Бајрамовић
| Исмет Бајрамовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Ћело |
| Датум рођења | 26. април 1966. |
| Место рођења | Сарајево, СФР Југославија |
| Датум смрти | 17. децембар 2008. (42 год.) |
| Место смрти | Сарајево, БиХ |
| Узрок смрти | самоубиство |
| Место укопа | Гробље Баре, Сарајево |
| Занимање | криминалац |
| Војна каријера | |
| Служба | 1992—1993 |
| Војска | Армија Републике Босне и Херцеговине |
| Чин |  бригадир |
| Учешће у ратовима | Опсада Сарајева |
Исмет Бајрамовић Ћело (Сарајево, 26. април 1966 — Сарајево, 17. децембар 2008) био је босанскохерцеговачки криминалац и личност рата у БиХ. Током рата у Босни и Херцеговини, а посебно опсаде Сарајева, Бајрамовић је био један од криминалаца који су играли кључну улогу у одбрани града у првим данима рата.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Сарајеву 1966. године. Пре рата био је ситан криминалац који је провео време у затвору. Након пуштања на слободу, Ћело је постао најмоћнији криминалац у Сарајеву, а дневни лист The New York Times писао је 1993. године о њему и описивао га као „Кума Сарајева”, као и часопис Vanity Fair.[3]
Када је рат почео, криминалне групе су међу првима пружиле отпор Југословенској народној армији која је опседала Сарајево. Ћело је стављен на чело насеља Добриња. Истовремено је био начелник Војне полиције Сарајева и одговоран за Централни затвор.[2] Док је командовао акцијама војне полиције, бавио се и шверцом, рекетирањем и трговином преко фронта.[4] У јесен 1993. године, Бајрамовић је из снајпера погођен близу срца.[3] Евакуисан је из града и враћен 1997. године.
Појавио се у једној епизоди програма Фронтлајн у причи о Ромеу и Јулији из Сарајева, која је објављена 1994. године.[5]
У послератним годинама Бајрамовић је често хапшен под разним оптужбама. У међувремену, Бајрамовићево здравље је почело да се погоршава услед ране од метка у срцу. Имао је тахикардију и због тога је често био хоспитализован. Бајрамовић је 17. децембра 2008. извршио самоубиство пуцајући себи у слепоочницу у својој кући у Сарајеву.[1] Његово нарушено здравље је наведено као мотив за самоубиство, према речима његових пријатеља.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Ex-Bosnian War Commander Found Dead”. Balkan Insight. 18. 12. 2008.
- ^ а б Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. M.E. Sharpe. стр. 138. ISBN 978-1-56324-308-0.
- ^ а б „Gangs in Sarajevo Worry Diplomats”. The New York Times. 4. 10. 1993.
- ^ Innes, Michael A. (2006). Bosnian Security After Dayton: New Perspectives. Routledge. стр. 77. ISBN 978-1-13414-872-1.
- ^ „Romeo and Juliet in Sarajevo”. PBS.org. 14. 4. 2010. Архивирано из оригинала 14. 4. 2010. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Интервју са Исметом Бајрамовићем на сајту YouTube
- Бајрамовић песма бошњачку ратну песму на сајту YouTube
