Ичкерија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чеченска република Ичкерија
Нохчийн Пачхьалкх Нохчийчоь
Застава Застава
Застава Грб
Химна
Смрт или слобода
Europe Location Chechen Republic of Ichkeria.svg
Географија
Континент Европа
Регија Кавказ
Земља Русија
Главни град Грозни
Друштво
Службени језик чеченски, руски
Религија Ислам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Џохар Дудајев
  Зелимхан Јандарбијев
  Аслан Масхадов
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1991.
 — Распад 1999.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 15.300 km²
Становништво 1.103.000
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Chechen-Ingush ASSR (1957-1978).svg Чечено-Ингушетија Чеченија Flag of the Chechen Republic.svg
Портал:Историја

Чеченска република Ичкерија је била фактички независна држава на северном Кавказу између 1991. и 1999. године. Настала је у време распада Совјетског Савеза на једном делу некадашње аутономне републике Чечено-Ингушетије (дела Руске СФСР), а војно је поражена од стране руске армије 1999. и укључена у Руску федерацију као Република Чеченија. Независност Ичкерије није била међународно призната. Признали су је привремено само Грузија и авганистански талибани.

Име[уреди]

„Ичкерија“ је историјско туркијско име за централни део Чеченије. Према легенди, сва „чиста“ чеченска племена имају тамо своје корене. Кад су чеченски сепаратисти прогласили независност Чеченије од Русије, користили су име „Чеченска Република Ичкерија“ (ЧРИ) за независну Чеченију. У многим страним изворима се, међутим, независна Ичкерија помиње као Чеченија.

Историја[уреди]

Године 1991., док се распадао СССР, чеченски лидер Џохар Дудајев је прогласио независност Чеченије (Ичкерије). Руски председник Борис Јељцин је одбијао да призна чеченску независност, као и друге државе света. Држава Ичкерија је од тада фактички била независна, до Првог чеченског рата 1994. године, када Чеченија бива заузета од стране руске војске (до 1996.), а Дудајев убијен. Од 1996. године (када се руска војска повлачи), па до 1999. године Чечени и даље уживају техничку независност, све до напада чеченских снага под вођством Шамила Басајева на суседну руску републику Дагестан. Тада Русија одговара војном силом и започиње Други чеченски рат, чиме успоставља контролу над територијом Чеченије. Чеченски председник Аслан Масхадов и његови сепаратисти беже у планине и започињу герилски рат који траје до данас.

Види још[уреди]