Ињацио Абате

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ињацио Абате
Ignazio Abate and Jordi Alba Euro 2012 final (cropped).JPG
Лични подаци
Датум рођења (1986-11-12)12. новембар 1986.(33 год.)
Место рођења Сант Агата де Готи, Италија
Висина 1,80 м
Маса 73 кг
Позиција десни бек
Клупске информације
Тренутни клуб
Милан
Број 20
Јуниорска каријера
1999—2004 Милан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2007
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2009—
Милан
Наполи
Пјаченца
Модена
Емполи
Торино
Милан
0 (0)
29 (2)
13 (0)
38 (1)
24 (1)
25 (1)
238 (3)
Репрезентативна каријера
2004
2005
2005—2006
2006—2009
2011—2015
Италија у18
Италија у19
Италија у20
Италија у21
Италија
3 (0)
2 (1)
6 (0)
10 (1)
22 (1)
* Датум актуелизовања: 29. март 2019.

Ињацио Абате (итал. Ignazio Abate; Сант Агата де Готи, 12. новембар 1986.) је италијански професионални фудбалер, који тренутно наступа за AC Милан, на позицији десног бека. Раније је играо на средини терена, а такође је способан да игра на позицији крилног нападача.[1] Абате је чувен по својој снази, брзом спринту и способности да се трансформише у крилног нападача, један је од најбржих играча у европским најјачим лигама.[2][3]

Биографија[уреди]

Абате је почео каријеру у аматерском клуб Рескалдина, након чега се придружио омладинском тиму AC Милана 1999. У периоду од 2004. до 2009. играо је на позајмицама у неколико италијанских клубова, након чега се вратио у Милан. Играо је битну улогу у тиму Милана који је освојио скудето у сезони 2010/11.

Абате је прошао млађе селекције Италије, до 18, 19, 20 и 21 године. Прије прикључивања сениорској репрезентацији, наступао је на Летњим олимпијским играма 2008 и на Европском првенству до 21. године 2009.. Деби за сениорску репрезентацију забиљежио је у новембру 2011, у пријатељском мечу против Пољске, након чега је наступао на Европском првенству 2012., гдје је освојио бронзану медаљу. На Купу конфедерација 2013 освојио је бронзану медаљу, након чега је наступао на Свјетском првенству 2014. Скоро двије године након дебија за репрезентацију, постигао је први гол, против репрезентације Немачке у новембру 2013.[4]

Клупска каријера[уреди]

Почетак каријере[уреди]

Абате је каријеру почео у аматерском клубу Рескалдина, након чега се придружио младом тиму Милана, Милан Примавера 1999. године.[5] Током сезоне 2003/04, дебитовао је у Купу Италије, на мечу против Сампдорије, 3. децембра. Такође, дебитовао је у европским такмичењима, у Лиги шампиона, у мечу групне фазе против Селте, 9. децембра.[6] На том мечу поставио је рекорд као најмлађи фудбалер Милана који је играо у Лиги шампиона, са 17 година и 27 дана.[7]

Разне позајмице (2004–2007)[уреди]

За сезону 2004/05 позајмљен је Наполију, који је наступао у Серији Ц1, гдје је Абате забиљежио 29 наступа и постигао два гола.[6] На љето 2005. договорено је да буде послат на позајмицу у Сампдорију за следећу сезону,[8] ипак, позват је назад у прослиђен на позајмицу у Пјаченцу, гдје је забиљежио 13 наступа у првој сезони у Серији Б.[6] Наредна сезона је била доста успјешнија за Абатеа, наступио је на 38 утакмица за Модену.[6]

Деби у Серији А (2007–2009)[уреди]

У сезони 2007/08 Абате је дебитовао у Серији А, након што је прешао у Емполи за 900.000 еура.[9][10] Те године постигао је и први гол у Серији А, на мечу против Ђенове, 27. априла 2008.[11] Након испадања Емполија у Серију Б, Милан је купио Абатеа за 2 милиона, као и Луку Антонинија за 2,75 милиона еура.[12][13] само да би га послао у Торино за 2 милиона. [14][15] Упркос повреди на почетку сезоне, Абате је имао добру сезону, одиграо је 25 утакмица и постигао 1 гол.[6]

Повратак у Милан[уреди]

Абате на мечу Милана против Арсенала.

Дана 24. јуна 2009. Милан је вратио Абатеа за 2,55 милиона еура[16] и укључен је у тим Милана за предстојећу сезону 2009/10 у Серији А.[17] Након што је играо у везном реду у првих неколико утакмица, прекомандован је на позицију десног бека, од стране тренера Милана, Леонарда. У првој сезони од повратка у Милан забиљежио је 36 наступа.[18] Захваљујући добрим партијама, 11. фебруара 2010. понуђен му је продужетак уговора, који је потписао до љета 2014.[19][20]

Нови тренер Масимилијано Алегри задржао га је на истој позицији за сезону 2010/11. Абате је био један од најзаслужнијих за освајање 18 скудета Милана. Одиграо је 37 утакмица у својој другој сезони у Милану. Наредне сезоне, Абате је опет као десни бек одиграо 40 утакмица у свим такмичењима. У сезони 2013/14, Абате је постигао први гол у дресу Милана, у ремију 3:3, против Болоње, 25. септембра 2013.

У сезони 2014/15, Абате је носио капитенску траку по први пут у каријери, на мечу против Палерма, 2. новембра 2014. Своју 200 утакмицу у дресу Милана, Абате је одиграо 9. маја 2015. у побједи 2:1 над Ромом. 11. јуна 2015. Абате је продужио уговор са Миланом до љета 2019.[21]

У сезони 2015/16, играо је стандардно на позицији десног бека. Једини значајан моменат догодио се 22. фебруара 2016, на утакмици са Наполијем, када је клизећим стартом спријечио Лоренца Инсињеа да постигне други гол, утакмица је завршена 1:1.

Крајем марта 2017, након што је због повреде био спријечен да наступа за Милан против Кјева, Јувентуса и Ђенове, Абате је испао из конкуренције за остатак сезоне 2016/17, због операције на лијевом оку, након што је погођен лоптом у лице на утакмици против Сасуола 26. фебруара. [22]

Репрезентативна каријера[уреди]

Абате (лијево) на утакмици Италије против Енглеске у четвртфиналу Европског првенства 2012.

Након што је прошао селекције Италије до 18, 19 и 20 година, Абате је дебитовао за селекцију до 21 године на пријатељској утакмици против Луксембурга, 12. децембра 2006, након што је ушао са клупе.[23]

Са олимпијским тимом Италије освојио је турнир Тулон 2008, гдје је наступао на четири утакмице и постигао је гол против тима Сједињених Америчких Држава.[24] Такође је био дио тима на Олимпијским играма 2008 у Пекингу.[25] Учествовао је и на Европском првенству за играче до 21. године 2009., одржаном у Шведској, гдје је играо на двије утакмице, а Италија је дошла до полуфинала.[26]

За сениорску репрезентацију Италије дебитовао је у новембру 2011, на пријатељској утакмици против Пољске.[27] Абате је био члан селекције Италије, која је дошла до финала Европског првенства 2012.[28][29]

Такође је био члан тима на Купу конфедерација 2013,[30] гдје је наступио на три утакмице у групној фази, прије него што се повриједио, због чега није могао да наступи у полуфиналу,[31] гдје је Италија освојила бронзану медаљу.[32] Скоро двије године након дебија за репрезентацију, Абате је постигао први гол, на пријатељској утакмици против Немачке у новембру 2013, која је завршена ремијем 1:1.[33] Био је дио тима Чезареа Пранделија на Свјетском првенству 2014 одржаном у Бразилу, гдје је наступио на утакмици против Костарике у другом мечу групне фазе, који је Италија изгубила[34] и испала у групној фази.[35]

Приватни живот[уреди]

Абате и његова жена Валентина[36] имају два сина, Матео и Андреа. Њих двоје су се вјенчали 18. јуна 2015.[37]

Трофеји[уреди]

Милан[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Calcagni, Matteo (22. 2. 2010). „Il transformer Ignazio Abate” (на језику: италијанском). Milan News. Приступљено 04. 07. 2017. 
  2. ^ Vasta, Vincenzo (05. 05. 2010). „Abate: velocità al servizio del gruppo” (на језику: италијанском). Milan News. Приступљено 04. 07. 2017. 
  3. ^ Persico, Luca (02. 06. 2014). „Italy’s World Cup 23”. Football Italia. Приступљено 04. 07. 2017. 
  4. ^ „Friendlies 2013 » November » Italy - Germany 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 04. 07. 2017. 
  5. ^ „Seconda Squadra 2003/2004”. acmilan.com (на језику: италијанском). A.C. Milan. Архивирано из оригинала на датум 09. 10. 2003. Приступљено 04. 07. 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 „A.C. Milan – Ignazio Abate”. acmilan.com. A.C. Milan. Приступљено 04. 07. 2017. 
  7. ^ „Milan youngster set for record books”. Football Italia. 28. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2011. Приступљено 04. 07. 2011. 
  8. ^ „Abate per la Samp”. uefa.com (на језику: италијанском). UEFA. 20. 7. 2005. Приступљено 04. 07. 2017. 
  9. ^ „AC Milan Spa 2007 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 04. 2011. Приступљено 04. 07. 2017. 
  10. ^ „Empoli raid Rossoneri for trio”. uefa.com. UEFA. 28. 6. 2007. Приступљено 04. 07. 2017. 
  11. ^ „Genoa vs. Empoli – 27 April 2008”. soccerway.com. 27. 4. 2008. Приступљено 04. 07. 2017. 
  12. ^ „Empoli FC SpA bilancio (financial report and accounts)” (PDF) (на језику: италијанском). 30. 6. 2008. Приступљено 04. 07. 2017. 
  13. ^ „A.C. Milan official announcement”. acmilan.com. A.C. Milan. 16. 6. 2006. Приступљено 04. 07. 2017. 
  14. ^ „AC Milan Spa 2008 Annual Report webarchive” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 5. 2013. Приступљено 04. 07. 2017. 
  15. ^ „Torino sign Abate”. worldsoccer.com. 24. 7. 2008. Приступљено 04. 07. 2017. 
  16. ^ „AC Milan Group 2009 Annual Report” (PDF). AC Milan (на језику: италијанском). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 7. 2012. Приступљено 04. 07. 2017. 
  17. ^ „A.C. Milan official note”. acmilan.com. Associazione Calcio Milan. 24. 6. 2009. Приступљено 04. 07. 2017. 
  18. ^ Bocci, Alessandra (22. 10. 2009). „Fedeltà Abate "Niente estero io studio qui". La Gazzetta dello Sport (на језику: италијанском). Приступљено 05. 07. 2017. 
  19. ^ „A.C. Milan official note”. acmilan.com. Associazione Calcio Milan. 11. 2. 2010. Приступљено 04. 07. 2017. 
  20. ^ „Abate and Antonini commit to Milan”. uefa.com. Union of European Football Associations. 11. 2. 2010. Приступљено 04. 07. 2010. 
  21. ^ „Ignazio Abate signs new deal at AC Milan lasting until 2019”. ESPN FC. 11. 6. 2015. Приступљено 04. 07. 2017. 
  22. ^ „Milan, trauma all'occhio per Abate: la stagione è già finita” (на језику: Italian). La Gazzetta dello Sport. 22. 3. 2017. Приступљено 04. 07. 2017. 
  23. ^ „Italia – Lussemburgo”. figc.com (на језику: италијанском). Italian Football Federation. 12. 12. 2006. Приступљено 05. 07. 2017. 
  24. ^ „U-21 Italy – U-21 USA 2:0”. footiemag.com (на језику: немачком). 25. 5. 2008. Приступљено 05. 07. 2017. 
  25. ^ „Italy – Squad list”. fifa.com. Fédération Internationale de Football Association. Приступљено 02. 02. 2010. 
  26. ^ „Italy – Italy Under 21”. soccerway.com. Приступљено 05. 07. 2017. 
  27. ^ „Balotelli e Pazzini rispondono alla chiamata: l’Italia vince in Polonia” (на језику: италијанском). FIGC. 11. 11. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. Приступљено 05. 07. 2017. 
  28. ^ „Ranocchia and Destro miss Italy cut”. uefa.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2012. Приступљено 05. 07. 2017. 
  29. ^ „Una Spagna travolgente fa la storia” (на језику: италијанском). UEFA.com. 01. 07. 2012. Приступљено 05. 07. 2017. 
  30. ^ „Inviata alla FIFA la lista per la Confederations Cup: c’è anche Barzagli” (на језику: италијанском). FIGC. 03. 06. 2013. Приступљено 05. 07. 2015. 
  31. ^ „Prandelli: "Abbiamo mostrato personalità, queste partite fanno crescere" (на језику: италијанском). FIGC. 23. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 16. 04. 2016. Приступљено 05. 07. 2017. 
  32. ^ „FIFA Confederations Cup Brazil 2013”. fifa.com. Приступљено 05. 07. 2017. 
  33. ^ Pratesi, Riccardo (15. 11. 2013). „Italia-Germania 1-1. Abate risponde a Hummels. Buon test per Prandelli” (на језику: италијанском). La Gazzetta dello Sport. Приступљено 05. 07. 2017. 
  34. ^ Smith, Ben (20. 6. 2014). „Italy–Costa Rica (0–1)”. BBC. Приступљено 05. 07. 2017. 
  35. ^ „Zico: Italy pay price for over-reliance on Andrea Pirlo and must rebuild”. The Guardian. 25. 6. 2014. Приступљено 05. 07. 2017. 
  36. ^ „Ignazio Abate, amore a Formentera”. vanityfair.it (на језику: италијанском). Vanity Fair. 10. 7. 2012. Приступљено 05. 07. 2017. 
  37. ^ Turati, Lorenzo (21. 11. 2011). „Abate, la maturità e... Matteo!”. spaziomilan.it (на језику: италијанском). Приступљено 05. 07. 2017. 
  38. ^ „Milan osvojio italijansku Seriju A”. vesti-online.com. 08. 05. 2011. Приступљено 05. 07. 2017. 
  39. ^ „Juventus 1-1 AC Milan (AET, 3-4 pens): Gianluigi Donnarumma the hero as spectacular shootout save from Paulo Dybala decides Italian Super Cup”. Daily Mail. 23. 12. 2016. Приступљено 05. 07. 2017. 

Спољашње везе[уреди]