Каминг аут

Из Википедије, слободне енциклопедије

Каминг аут или аутовање (енгл. Coming out (of the closet), у дословном преводу излазак из ормара) је вербално, добровољно исказивање своје личне сексуалне оријентације као резултат прихватања свог идентитета или проблема који је до тада био потискиван.[1][2]

Историјат термина[уреди]

Термин се вероватно први пут појавио почетком 20. века, а користили су га геј мушкарци како би описали своје прихватање геј поткултуре. У академској заједници, термин је први пут употребила Евелин Хукер током педесетих година 20. века.[3]

Примена термина у српском језику

Како је српски језик ненавикнут на постојање институције од стране државе која ће се бринути о томе како означити најважније детерминанте нашег идентитета (неки би могли рећи и начин на који размишљамо), настало је одсуства адекватног израза у српском језику који је требао да означи откривање сексуалне оријентације, уведен је у говор термин, са најутицајнијег језика света, енглеског — коминг аут (који је прерастао и у израз аутовање): у коме Енглези употребљавају израз — Coming out of the closet!'

Према томе коминг аут или аутовање, који су као изрази прихваћени у српском језику, у буквалном преводу требало би да значе Излажење из ормара, као својеврсни облик отварања према другима.

Општа разматрања[уреди]

Каминг аут или аутовање, као својеврсни облик отварања, је чин у којем се особа A (ко је геј, лезбејка, бисексуална, трансродна, интерсексуална или queer) поверава особи Б (чија сексуалност у моменту саопштавања није битна) да није стрејт већ да је из ЛГБТ спектра сексуалности.[4]

Каминг аут или аутовање је континуирани процес у животу хомосексуалаца и бисексуалаца јер ће увек постојати категорије људу које ће они кроз свој живот марати да упознају са сопственом сексуалношћу.[2]

Најтеже је аутовати своју сексуалну оријентацију најближим особама, родитељима, браћи и сестрама, и од тога прво у аутовању ЛГБ особе прво требају поћи. Даља аутовања потом иду много лакше.

Значај[уреди]

Особе које крију своју сексуална оријентацију понашају се неконзистентно у различитим ситуацијама. Тиме доприносе њиховој несигурности у сопствени идентитет.[5] Константно прикривање и избегавање аутовања отежава ЛГБТ особама праву, доследну и сигурну перцепцију о себи, чиме отежавају и приписивање достигнућа својим способностима.

Истовремено избегавајући аутовање они доприносе немогућности препознаје сопствене снаге и тиме негативно утичу на самопоштовање и ментално здравље.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Herek, G. M., & Garnets, L. D. (2007). Sexual orientation and mental health. Annual Review of Clinical Psychology, 3, 353-375.
  2. 2,0 2,1 2,2 Drescher, J. (2004). The closet: psychological issues of being in and coming out. Psychiatric Times, 21(12).
  3. Coming out, Лабрис
  4. Jugović, I., Pikić, A. i Bokan, N. (2006). Lesbians, Gays and Bisexuals in Croatia: How the Stigma Shapes Lives? U: R. Kuhar i J. Takacs (Ur.), Beyond the Pink Curtain: Everyday Life of LGBT people in Eastern Europe (str. 345-383). Ljubljana: Peace Institute.
  5. Pachankis, J. E. (2007). The Psychological Implications of Concealing a Stigma: A Cognitive-Affective-Behavioral Model. Psychological Bulletin, 133(2), 328-345

Спољашње везе[уреди]