Разлика између пола и рода

С Википедије, слободне енциклопедије

Иако су се термини „пол” и „род” користили као синоними од најмање четрнаестог века,[1] у савременој академској литератури они обично имају различита значења. „Пол” се генерално односи на биолошки пол организма, док се „род” обично односи или на друштвене улоге засноване или на полу особе (родна улога) или на личну идентификацију сопственог пола на основу унутрашње свести (родни идентитет).[2][3][4][5] Док се у обичном говору термини „пол” и „род” често користе као синоними,[6][7] већина савремених научника друштвених наука,[8][9][10] бихевиоралних научника и биолога,[11][12] многи правни системи и институције,[13] и међувладине агенције као што је Светска здравствена организација (СЗО)[14] праве разлику између рода и пола.

Код већине појединаца, различите биолошке детерминанте пола су конгруентне и конзистентне са родним идентитетом појединца,[15] али у неким околностима, пол додељен појединцу при рођењу и род појединца се не поклапају и особа може бити трансродна.[2] Такође у неким случајевима, појединац може имати полне карактеристике које компликују додељивање пола, те особа може бити међуполна.

Сексологу Џон Монију се често приписују заслуге за прављење разлике између биолошког пола и родног идентитета 1955. године.[16][17] Медисон Бентли је већ дефинисао род као „друштвену страну пола“ деценију раније, 1945. године.[18][19] Како је Мони првобитно конципирао, род и пол се анализирају заједно као једна категорија која укључује и биолошке и друштвене елементе, али је каснији рад Роберта Столера раздвојио то двоје, означавајући пол и род као биолошке и културне категорије, респективно. Пре рада Бентлија, Монија и Столера, реч „род” се редовно користила само за означавање граматичких категорија.[20][21][22][23] Мони је био задужен за случај Дејвида Рејмера, цис мушкарца којем је пенис повређен током обрезивања тако да није могао да се поправи. Дејвида су родитељи по навођењу Монија одгајали као девојчицу, који је покушао да докаже да се родни идентитет примарно учи. Рејнер се после сазнања о свом родном идентитету транзиционирао назад у мушко, а својом причом обесхрабривао такве праксе у будућности. Касније је оболео од клиничке депресије, те је извршио самоубиство у 39. години живота.[24][25][26][27]

Пол[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Пол

Биолози[уреди | уреди извор]

Анисогамија, или разлике у величини гамета (полних ћелија), је дефинишућа карактеристика два пола.[28][29][30][31] Према биологу Михаелу Мајерусу, не постоји друга универзална разлика између мужјака и женки.[32]

По дефиницији, мужјаци су организми који производе мале, покретне гамете (сперму); док су женке организми који производе велике и углавном непокретне гамете (јајне ћелије или јаја).[33][34][35][36] Ричард Докинс је тврдио да је могуће тумачити све разлике између полова као проистекле из ове јединствене разлике у полним ћелијама.[37]

Баргава и др. (2021) напомињу да термини пол и род нису и не би требало да се користе као синоними. Они наводе да је „пол дихотоман, са одређивањем пола у оплођеној зиготи која произилази из неједнаке експресије гена полних хромозома“. Насупрот томе, род се посматра као „перцепција појединца као мушкарца, жене или трећег, како од стране појединца тако и од стране друштва“.[38] Аутори разликују полне разлике, узроковане биолошким факторима, и родне разлике, које „рефлектују сложену интеракцију психолошких, еколошких, културних и биолошких фактора“.[15] Родни идентитет се стога посматра као „психолошки концепт који се односи на самоперцепцију појединца“.[15]

Друге студије су навеле да, иако постоје неки докази за потенцијалну генетску, неуроанатомску и хормонску основу за родни идентитет, специфични биолошки механизми који су укључени у одређивање родног идентитета још увек нису демонстрирани.[39]

Полне разлике[уреди | уреди извор]

Термин „полне разлике” се обично примењује на полно диморфне особине за које се претпоставља да су еволуиране последице полне селекције. На пример, људска „полна разлика” у висини је последица полне селекције, док „родна разлика” која се типично види у дужини косе (жене са дужом косом), није.[40][41] Scientific research shows an individual's sex influences his or her behavior.[42][43][44][45][46]

Полне разлике су првенствено узроковане хормонским факторима, генетским факторима и факторима животне средине.[15] Према Дејвиду Гирију, најосновнија полна разлика код људи је односни трошак репродукције, који је већи за женке него за мужјаке због трудноће и већих постнаталних трошкова родитеља, што резултира различитим преференцијама при избору парења за мужјаке и женке.[47]

Психијатри[уреди | уреди извор]

Роберт Столер, чији је рад био први који је пол и род третирао као „два различита колектива података“, у својој књизи Sex and Gender: The Development of Masculinity and Femininity (прев. Пол и род: развој мушкости и женствености)[48] користи термин „пол“ да се односи на „мушки или женски пол и саставни биолошки делови који одређују да ли је неко мужјак или женка“.[49] Он даље наводи да се, да би се утврдио пол, морају анализирати хромозоми, спољашње гениталије, унутрашње гениталије, полне жлезде, хормонска стања, секундарне полне карактеристике, а могуће и мождани системи. Он наводи да је пол особе одређен „алгебарским збиром свих ових квалитета", што резултира тиме да се већина људи класификује или као мушкарци или као жене.[50]

Америчко удружење психијатара наводи да се „пол често описује као биолошки конструкт дефинисан на анатомској, хормонској или генетској основи.[51]

Психолози[уреди | уреди извор]

У књизи The Psychology of Gender (прев. Психологији пола) наводи се да се „пол односи на биолошке категорије женки и мужјака, категорије које се разликују по генима, хромозомима и хормонима“.[52] Једна од смерница (зависних од контекста) које користи Америчко удружење психолога каже да „постоји низ показатеља биолошког пола, укључујући полне хромозоме, полне жлезде, унутрашње репродуктивне органе и спољашње гениталије“.[53]

Социолози[уреди | уреди извор]

Социолог Дадли Постон наводи да је пол код људи „одређен биолошки, на пет начина“:[54]

  • На основу различитих хромозома;
  • На основу различитих полних жлезда, које производе гамете и полне хормоне;
  • На основу различитих релативних нивоа хормона специфичних за пол;
  • На основу различитих унутрашњих репродуктивних структура;
  • На основу различитих сполно специфичних спољашњих гениталија. Ова дефиниција обично резултира додељивањем пола при рођењу.

Према Постону, „пол се углавном односи на биолошке карактеристике, док се род односи углавном на социолошке, тј. друштвене карактеристике“.[55]

Напомињући да се типично пол додељује на основу прегледа гениталија при рођењу, Рејн Дозијер наводи да је биолошки пол „комплексна констелација хромозома, хормона, гениталија и репродуктивних органа“.[56]

Феминистичке теоретичарке[уреди | уреди извор]

У The Oxford Handbook of Feminist Theory (прев. Оксфордском приручнику за феминистичку теорију), Мери Хоксворт и Лиза Диш примећују да су феминистичке теоретичарке критиковале биолошку основу сексуалног диморфизма. Ове теоретичарке тврде да су показале да постоји више од два природна пола и да, било да су дефинисани у смислу хромозома, хормона, полних жлезда, унутрашње морфологије, спољашњих гениталија или секундарних полних карактеристика, „ниједан од типичних корелата биолошког пола у складу са захтевима дихотомне класификације“, и да све ове карактеристике „не успевају да разликују све мушкарце од свих жена или да обезбеде заједничко језгро унутар сваког пола“.[57]

Дефиниције у речницима[уреди | уреди извор]

Оксфордски речник енглеског језика дефинише пол као „било коју од две главне категорије (мужјаци и женке) на које су људи и многа друга жива бића подељена на основу њихових репродуктивних функција“.[58] Постоји још једна напомена о засебној дефиницији која каже да „реч пол сада има тенденцију да се односи на биолошке разлике, док се род често односи на културне или друштвене разлике.“[58]

Речник Меријам-Вебстер дефинише пол као „било који од два главна облика појединаца који се јављају код многих врста и који се разликују као женке или мужјаци, посебно на основу њихових репродуктивних органа и структура“ или „збир структурних, функционалних и понекад карактеристика понашања организама по којима се разликују мужјаци и женке“. Они такође примећују да „доктори могу да промене физичке карактеристике пола, али да телесни пол не одређује род“.[59]

Здравствене организације[уреди | уреди извор]

Светска здравствена организација (СЗО) на сличан начин наводи да се „пол односи на биолошке и физиолошке карактеристике које дефинишу мушкарце и жене“ и да су „мужјаци и женке категорије пола“.[60] Према Центрима за контролу и превенцију болести у САД, људи чије се унутрашње психолошко искуство разликује од пола који им је додељен су трансродни, транссексуални или небинарни.[61]

Историја[уреди | уреди извор]

Историчар Томас В. Лакеур сугерише да је од ренесансе до 18. века међу лекарима преовладавала склоност ка постојању само једног биолошког пола (теорија једног пола, да су жене и мушкарци имали исту основну репродуктивну структуру).[62] In some discourses, this view persisted into the eighteenth and nineteenth centuries.[63][64] Laqueur asserts that even at its peak, the one-sex model was supported among highly educated Europeans but is not known to have been a popular view nor one entirely agreed upon by doctors who treated the general population.[65]

Научници као што су Џоан Каден и Михаел Столберг критиковали су Лакеурову теорију. Столберг пружа доказе који сугеришу да је значајно двополно разумевање анатомије постојало пре него што је Лакер тврдио, тврдећи да је полни диморфизам прихваћен још у шеснаестом веку.[66]‍:276 Џоан Каден је изјавила да су 'једнополни' модели тела већ били третирани са скептицизмом у античком и средњем веку, и да Лакерова периодизација преласка са једног на двопол није била тако јасна као што је он рекао.[67]

Пол и род ушли су у центар пажње у САД у време ратова, када су жене морале да раде, а мушкарци су били у рату.[68]

Род[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Род

Дефиниције у речницима[уреди | уреди извор]

У Оксфордском речнику енглеског језика, „род” је дефинисан као — у модерној и посебно феминистичкој употреби — „еуфемизам за пол људског бића, који често има за циљ да нагласи друштвене и културне, за разлику од биолошких, разлика између полова“, при чему је најранији цитирани пример из 1963.[69]Шаблон:Update inline The American Heritage Dictionary (5th edition) states that gender may be defined by identity as "neither entirely female nor entirely male"; its Usage Note adds:[70]

Неки људи сматрају да реч „пол” треба да буде резервисана за упућивање на биолошке аспекте мужјака и женки или на сексуалну активност, а да реч „род” треба користити само за упућивање на социокултурне улоге... У неким ситуацијама ова разлика избегава двосмисленост, као у „истраживању рода”, који је јасан на начин на који „истраживање пола” није. Међутим, разлика може бити проблематична. Лингвистички, не постоји никаква стварна разлика између „родне пристрасности” и „полне пристрасности”, и може изгледати измишљено да се инсистира на томе да је „пол” у овом случају нетачан.

Медицинске организације[уреди | уреди извор]

Радна дефиниција коју користи Светска здравствена организација за свој рад је да се „род односи на друштвено конструисане улоге, понашања, активности и атрибуте које дато друштво сматра прикладним за мушкарце и жене" и да су „мушкост и женскост родне категорије“.[60] Управа за храну и лекове користила је „род” уместо „пола” када је говорила о физиолошким разликама између мушких и женских организама.[71] Године 2011. преокренули су свој став о овоме и почели да користе „пол” као биолошку класификацију и „род” као „самопредставу особе као мужјака или женке, или како друштвене институције реагују на ту особу на основу родне презентације појединца“.[72] „Род” се такође често користи и за означавање физиологије нељудских животиња, без икаквих импликација друштвених родних улога.[7]

Политичке организације[уреди | уреди извор]

ГЛААД (раније Реј и лезбијски савез против клевете) прави разлику између пола и рода. У свом Референтном водичу за медије за трансродна питања, они описују пол као „класификацију људи на мужјаке и женке“ по рођењу, засновану на телесним карактеристикама као што су хромозоми, хормони, унутрашњи репродуктивни органи и гениталије, а родни идентитет као „нечији унутрашњи, дубоко усађени осећај за свој род“.[73]

Историја[уреди | уреди извор]

Међу археолозима постоји мало општег слагања око тога шта се може тачно рећи о родним идентитетима, улогама и процесима у најранијим људским друштвима између 40.000 и 4.000 година пре садашњости.[74] Постоји консензус да су културе у овом тренутку разликовале категорије људи према роду, ако се род дефинише као правила понашања и улоге засноване на полу.[74] Вероватно је да високо диференциране културе овог периода нису поседовале јединствен систем класификације полова, већ је уместо тога њихова концепција рода могла бити специфична за културу, слично као и савремена друштва.[74] Могуће је да су неке културе ове ере препознавале до пет родова. На пример духовне вође и исцелитељи су можда препознати као различити родови.[74][75] И даље се расправља о томе да ли су друштвене улоге, као што је верско вођство, биле засноване на роду, а не годинама или вештинама.[76]

Неки археолошки докази показују да је род, у смислу друштвених и бехавиоралних разлика, развијен „барем пре 30.000 година”.[77] Још доказа из пре 26.000 година је пронађено на археолошком налазишту Долни Вешотице I, у данашњој Чешкој, током Горњег палеолита.[78][79]

Из Мезолита, различити докази указују на родно диференцирану употребу алата и исхрану у неким културама. До тог времена, вероватно је да је род постао важан елемент организационе структуре ових друштава. Слични гробни предмети пронађени у мушким и женским сахранама високог статуса у овом периоду, међутим, указују да статус није био само заснован на полу. Такође има много више доказа за препознавање трећег и четвртог пола из овог периода.[74]

Године 2011. објављено је да је у Прагу откривена нетипична сахрана као део културе линеарне керамике, датирана на између 2900. и 2500. године пре нове ере.[80] Посмртни остаци, за које се верује да су анатомски мушки, били су оријентисани на исти начин као и сахране жена и нису били праћени било каквим родно специфичним гробним материјалом. На основу овога, археолог Камила Вешинова сугерише да је вероватно да је реч о особи „другачије сексуалне оријентације, хомосексуалној или транссексуалној”,[81] док су медијски извештаји најављивали откриће првог „пећинског геј човека” на свету.[82] Археолози и биолошки антрополози критиковали су медијско извештавање као сензационалистичко, као и критикујући оригиналну изјаву Вешинове, у којој она спаја пол, род и сексуалност,[81] тврдећи да, иако би сахрана могла представљати трансродну особу, то не мора нужно да значи да су имали другачију сексуалну оријентацију, или да би их њихова култура сматрала „хомосексуалцем”.[83]

Турек напомиње да постоји неколико примера гробова од жичане керамике који садрже старије биолошке мушкарце са типично женским гробним материјалом и телесном оријентацијом. Он сугерише да су „старији мушкарци можда одлучивали да се пензионишу као жене из симболичних и практичних разлога."[84]

Историјско значење „рода” (Gender), које је на крају изведено из латинског „genus”, било је „врста“ или „разноврсност“. До 20. века ово значење је застарело, а реч „род” се скоро увек користила за означавање граматичких категорија,[20][21][22] иако постоји мали број примера да се род користи као синоним за пол пре 20. века, па чак и 1474. године.[23][85] Ово се променило раних 1970-их када је рад Џона Монија, посебно популарни школски уџбеник Man & Woman, Boy & Girl (прев. Човек и жена, дечак и девојчица ) прихваћен од стране феминистичке теорије. Ово значење „рода” сада је преовлађујуће у друштвеним наукама, иако у многим другим контекстима „род” укључује „пол” или га замењује.[7] Како је формулисао Мони, род се посматра као додатна варијабла пола. Каснији рад Роберта Столера, који је иновирао термин „родни идентитет“, одвојио је род од пола као специфично културне и биолошке категорије и третирао их као „два различита реда података“.[86]

Џон Мони је био задужен за случај Дејвида Рејмера, цис мушкарца којем је пенис повређен током обрезивања тако да није могао да се поправи. Пошто је остао без пениса, Дејвида су родитељи по навођењу Монија одгајали као девојчицу, који је покушао да докаже да се родни идентитет примарно учи. Кад је имао 13 година, Рејнер је имао суицидну депресију и рекао својим родитељима да ће се убити ако опет буде морао да посети Монија. Дана 14. марта 1990, родитељи су му открили истину. Случај је првобитно био познат у медицинским круговима анонимно под називом „случај Џон/Џоан”, али је после Рејнер одлучио да изађе у јавност са својом причом како би обесхрабрио такве праксе у будућности.[24][25][26][27] Дејвидов брат близанац, Брајан, се предозирао у 36. години, док је Дејвид починио самоубиство у 38. години живота. Њихови родитељи су изјавили да је Монијева методологија довела до њихових смрти.[87] Дејвидова мајка је такође изјавила да је Дејвид „достао депресиван после губитка свог посла и растављања са својом женом”.[88] Мони је критикован од стране стручне јавности за неетичност приликом експериментисања над живим људима, тј. деци.

Разлика у лингвистици[уреди | уреди извор]

Пошто друштвене науке сада праве разлику између биолошки дефинисаног пола и друштвено конструисаног рода, термин „род” се сада такође понекад користи од стране лингвиста за означавање друштвеног рода као и граматичког рода. Неки језици, као што су немачки или фински, немају одвојене речи за пол и род. Немачки, на пример, користи реч „Biologisches Geschlecht“ за биолошки пол, а „Soziales Geschlecht“ за род када прави ову разлику.[89] Традиционално, међутим, лингвисти су правили разлику између „пола” и „рода”, где се „пол” првенствено односи на атрибуте ентитета из стварног света – релевантни екстралингвистички атрибути су, на пример, мушки, женски, нелични и неодређени пол – а граматички род се односи на категорију, као што су мушки, женски и средњи род (често заснована на полу, али не искључиво на свим језицима), која одређује слагање између именица различитог рода и повезаних речи, као што су чланови и придеви.[90][91]

A Comprehensive Grammar of the English Language (прев. Свеобухватна граматика енглеског језика), на пример, наводи:

Под РОД се подразумева граматичка класификација именица, заменица или других речи у именичким фразама према одређеним значењским разликама, посебно разликама везаним за пол референта.[92]

Тако немачки, на пример, има три рода: мушки, женски и средњи. Именице које се односе на људе и животиње познатог пола „генерално“ се односе на именице са еквивалентним родом. Дакле, Mann (што значи мушкарац) је мушког рода и повезује се са одређеним чланом у мушком роду, der Mann, док је Frau (што значи жена) женског рода и повезује се са одређеним чланом женског рода, die Frau. Међутим, речи за неживе предмете су обично мушког (нпр. der Tisch, сто) или женског (die Armbanduhr, сат), а граматички род се може разликовати од биолошког пола; на пример, именица женског рода [die] Person (особа) се односи на особу оба пола, а именица средњег рода [das] Mädchen значи „девојка”.

У савременом енглеском језику не постоји прави граматички род у овом смислу,[90]

Вест и Зимерманово „бављење родом“[уреди | уреди извор]

Коришћено првенствено у социологији и родним студијама, „бављење родом“ (енгл. Doing gender) је друштвено конструисана представа која се дешава током рутинских људских интеракција, а не као скуп есенцијализованих квалитета заснованих на нечијем биолошком полу.[93] Термин се први пут појавио у чланку Кендис Вест и Дона Зимермана „бављење родом“, објављеном у рецензираном часопису Gender and Society (прев. Род и друштво).[94] Првобитно написан 1977. године, али објављен тек 1987. године.[95] „бављење родом“ је најцитиранији чланак објављен у Gender and Society.[94]

Вест и Зимерман наводе да је за разумевање рода као активности важно направити разлику између пола, категорије пола и рода.[93]‍:127 Они кажу да се пол односи на друштвено договорене спецификације које одређују једног као мушког или женског; пол се најчешће заснива на гениталијама појединца, или чак на њиховом хромозомском типу пре рођења.[93] Они сматрају да су полне категорије дихотомне и да је особа стављена у категорију пола испољавањем квалитета ексклузивних за једну или другу категорију. Током већине интеракција, други одређују пол особе идентификујући њену категорију пола; међутим, они верују да пол особе не мора да буде у складу са категоријом пола.[93] Вест и Цимерман тврде да је категорија пола „успостављена и одржавана друштвено потребним идентификационим приказима који проглашавају нечије чланство у једној или другој категорији“.[93]Род је извођење ставова и поступака који се сматрају друштвено прихватљивим за категорију пола.[93]

Вест и Зимерман су сугерисали да интеракцијски процес „бављења родом”, у комбинацији са друштвено договореним родним очекивањима, сматра појединце одговорним за своје родне перформансе.[93] Они такође верују да, иако „бављење родом“ на одговарајући начин јача и промовише друштвене структуре засноване на родној дихотомији, оно на неприкладан начин не доводи у питање те исте друштвене структуре; испитује се само појединачни актер.[93] Концепт „радње рода“ препознаје да род и структурира људске интеракције и да се кроз њих ствара.[93]

Критика „полне разлике“ наспрам „полне разлике“.[уреди | уреди извор]

Тренутна разлика између појмова „полне разлике” у односу на „родну разлику” критикована је као погрешна и контрапродуктивна. Ови термини сугеришу да се понашање „појединца” може поделити на засебне биолошке и културне факторе. (Међутим, разлике у понашању између појединаца могу се статистички поделити, као што их проучава генетика понашања). Уместо тога, сва понашања су фенотипови — сложени преплет природе и васпитања.[96]

Неки психолози[97] су тврдили да треба напустити разлику између појмова „пол“ и „род“. Предложен је термин „пол/род” како би се нагласила неодвојивост биолошких, социолошких и културних фактора.[98][99]

Дајан Халперн, у својој књизи Sex Differences in Cognitive Abilities (прев. Полне разлике у когнитивним способностима), расправљала је о проблемима са „полном” у односу на „родну” терминологију:

Не могу да тврдим (у овој књизи) да су природа и неговање неодвојиви и онда... користим различите термине за означавање сваке класе варијабли. ... биолошке манифестације пола мешају се са психосоцијалним варијаблама... Употреба различитих термина за означавање ове две врсте доприноса људском постојању деловала је неприкладно у светлу биопсихосоцијалне позиције коју сам заузела.

Она цитира резиме проблема са појмовима „пол” и „род” Стивена Пинкера: „Део тога је нова присност — многи људи данас су гадљиви према сексуалном диморфизму као што су Викторијанци били у вези са сексом. Али део тога је ограничење енглеског језика. Реч 'пол' се двосмислено односи на копулацију и на полни диморфизам..."[100] Ричард Липа пише у књизи род, природа и храна да:[101]

Неки истраживачи су тврдили да реч пол треба користити за означавање биолошке разлике, док реч род треба користити за означавање културне разлике. Међутим, уопште није јасно у ком степену су разлике између мушкараца и жена последица биолошких фактора у односу на научене и културолошке факторе. Штавише, неселективна употреба речи род има тенденцију да замагли разлику између две различите теме: (а) разлике између мужјака и женки и (б) индивидуалне разлике у мушкости и женскости које се јављају унутар сваког пола.

Предложено је да би корисније разликовање било да ли је разлика у понашању између полова прво последица развијене адаптације, а затим, ако јесте, да ли је адаптација сексуално диморфна (различита) или сексуално мономорфна (иста код оба пола). ). Термин полна разлика би се тада могао поново дефинисати као међуполне разлике које су манифестације сексуално диморфне адаптације (што је оно колико научника користи тај термин),[102][103] док би се појам родне разлике могао редефинисати како због диференцијалне социјализације између полова мономорфне адаптације или нуспроизвода. На пример, већа склоност мушкараца ка физичкој агресији и преузимању ризика би се назвала „полном разликом“; генерално дужа дужина косе на глави женки би се назвала „родном разликом".[104]

Трансродне особе и родноквир особе[уреди | уреди извор]

Трансродне особе доживљавају несклад између свог родног идентитета или родног израза и пола који им је додељен при рођењу.[105][106][107] Трансродне особе се понекад називају „транссексуалцима” ако желе медицинску помоћ да пређу са једног пола на други.

„Трансродност” је такође кровни појам: осим што укључује људе чији је родни идентитет супротан њиховом приписаном полу (транс мушкарци и транс жене), он може укључивати људе који нису искључиво мушки или женски (нпр. особе које су родноквир, двородне, панродне, родно флуидне или ародне).[106][108][109] Other definitions of transgender also include people who belong to a third gender, or conceptualize transgender people as a third gender.[110][111] Infrequently, the term transgender is defined very broadly to include cross-dressers.[112]

Феминизам[уреди | уреди извор]

Опште[уреди | уреди извор]

Многе феминисткиње сматрају да је пол само ствар биологије и нешто што се не односи на друштвену или културну конструкцију. На пример, Линда Бирке, феминистичка биологиња, каже да се „биологија не гледа као на нешто што би се могло променити”.[113] Међутим, разлика између пола и рода, позната и као стандардни модел пола и рода, критикују феминисткиње које верују да се неоправдано ставља нагласак на то да је пол биолошки аспект, нешто што је фиксно, природно, непроменљиво и што се састоји од дихотомије мушко/женско. Они верују да разлика не препознаје ништа изван стриктно дихотомије мушко/женско и да ствара баријеру између оних који се уклапају као „обично” и оних који су „необични”. У делу Ане Фаусто-Стерлинг Sexing the Body, она се бави рађањем деце која су интерсексуална. У овом случају, стандардни модел (разлика између пола и рода) сматра се нетачним с обзиром на то да постоје само два пола, мушки и женски. То је зато што „потпуна мушкост и потпуна женскост представљају крајње крајеве спектра могућих типова тела“.[114] Другим речима, Фаусто-Стерлинг тврди да је пол континуитет.

Уместо да пол посматрају као биолошки конструкт, постоје феминисткиње које и пол и род виде као друштвени конструкт. Фаусто-Стерлинг верује да је пол друштвено конструисан јер природа не одлучује о томе ко се физички види као мушкарац или жена. Уместо тога, лекари одлучују шта се чини „природним“ полом за становнике друштва. Поред тога, пол, понашање, поступци и изглед мушкараца/жена такође се сматрају друштвено конструисаним јер се кодови женствености и мушкости бирају и сматрају одговарајућим од стране друштва за друштвену употребу.

Неки феминистички филозофи сматрају да је пол потпуно неодређен, на пример, Дијалектика пола: Случај феминистичке револуције, веома утицајан феминистички текст.[115]

Мари Микола је изнела „Модел коваријације особине/норме“ као предложену замену за разлику између пола и рода.[116][117][118][119] Тврдећи да дистинкција пол/род, како је формулисана у савременом феминизму, имплицира да „укидање рода треба да буде политички циљ феминизма“, модел дели по дескриптивним особинама и евалуативним нормама, пре него по полу и роду. У овом моделу, термин „описне особине“ укључује физичке и анатомске особине, улоге и самопоимање. Тако, на пример, „полне особине“ (као што су јајници) и „родне особине“ (као што је ношење шминке) су подведене у категорију дескриптивних особина, док се „бити женственост“ узима као процењивачка норма. Евалуативне норме одражавају како се дескриптивне особине оцењују од стране спољних посматрача, а одређене дескриптивне особине могу да се подударају са одређеним евалуативним нормама. Тако, на пример, особина "имати дугу косу" се у неким културама у великој мери подудара са женским нормама, а у другим мање.

Ограничења[уреди | уреди извор]

Неке феминисткиње иду даље и тврде да ни пол ни род нису стриктно бинарни концепти. Џудит Лорбер је, на пример, изјавила да многи конвенционални показатељи пола нису довољни да разграниче мушкарце од жене. На пример, не луче све жене млеко, док неки мушкарци луче.[120] Слично томе, Сузан Кеслер, у истраживању медицинских специјалиста за педијатријску интерсексуалност из 1990. године, открила је да када се дете роди са XY хромозомима, али двосмисленим гениталијама, дететов пол се често одређује према величини пениса.[121] Стога, чак и ако постоји разлика између пола и рода, Лорбер и Кеслер сугеришу да дихотомије женско/мушко и мушко/женско нису саме по себи исцрпне. Лорбер пише: „Моја перспектива превазилази прихваћене феминистичке ставове да је род културолошки слој који модификује физиолошке полне разлике... Тврдим да се тела на много начина разликују физиолошки, али су она потпуно трансформисана друштвеним праксама да би се уклопила у истакнуте категорије друштва, од којих су најприсутније женка и мужјак и жене и мушкарци."[120]

Штавише, Лорбер је тврдила да постоји више разноликости унутар појединачних категорија пола и рода – женског/мушког и женског/мушког рода – него између њих.[120] Стога је њена основна тврдња да су и пол и род друштвене конструкције, а не природне.

Слично гледиште изнела је Линда М.Г. Зерили, која пише о Моник Витиг, да је она „критична према дихотомије пол/род у многим феминистичким теоријама јер таква дихотомија оставља неупитним веровање да постоји „језгро природе које се опире испитивање, однос који је у анализи искључен из друштвеног — однос чија је карактеристика неизбежност у култури, као иу природи, а који је хетеросексуални однос.'“[122] Надовезујући се на Витиг, Џудит Батлер такође критикује разлику између пола и рода. Расправа о полу као биолошкој чињеници доводи до тога да пол изгледа природно и политички неутрално. Међутим, она пише: „Да ли су тобоже природне чињенице пола дискурзивно произведене у служби других политичких и друштвених интереса?" Батлер закључује: „Ако се оспорава непромењиви карактер пола, можда је овај конструкт који се зове пол културолошки конструисан као и род; заиста, можда је то увек већ био род, с последицом да се испостави да је разлика између пола и рода непостојана“.[123]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haig, David (2000). „Of sex and gender”. Nature Genetics. 25 (4): 373. PMID 10932174. S2CID 5127617. doi:10.1038/78033. Приступљено 2022-11-26. 
  2. ^ а б Prince, Virginia. 2005. "Sex vs. Gender." International Journal of Transgenderism. 8(4).
  3. ^ Neil R., Carlson 2010, стр. 140–141
  4. ^ „Gender and Genetics”. WHO. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 2020-07-31. 
  5. ^ „Sex & Gender”. Office of Research on Women's Health. Архивирано из оригинала 2020-07-23. г. Приступљено 2020-07-31. 
  6. ^ Udry, J. Richard (новембар 1994). „The Nature of Gender” (PDF). Demography. 31 (4): 561—573. JSTOR 2061790. PMID 7890091. doi:10.2307/2061790 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-12-11. г. 
  7. ^ а б в Haig, David (април 2004). „The Inexorable Rise of Gender and the Decline of Sex: Social Change in Academic Titles, 1945–2001” (PDF). Archives of Sexual Behavior. 33 (2): 87—96. CiteSeerX 10.1.1.359.9143 Слободан приступ. PMID 15146141. S2CID 7005542. doi:10.1023/B:ASEB.0000014323.56281.0d. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2011. г. 
  8. ^ Kimmel, Michael S. (2017). The gendered society (Sixth изд.). New York. стр. 3. ISBN 978-0-19-026031-6. OCLC 949553050. 
  9. ^ „GENDER”. Social Science Dictionary. Архивирано из оригинала 2. 2. 2011. г. Приступљено 20. 3. 2015. 
  10. ^ Lindsey, Linda L. (2010). „Ch. 1. The Sociology of gender” (PDF). Gender Roles: A Sociological Perspective. Pearson. ISBN 978-0-13-244830-7. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 4. 2015. г. 
  11. ^ Kimmel 2017, стр. 3.
  12. ^ Paludi, Michele Antoinette (2008). The Psychology of Women at Work: Challenges and Solutions for Our Female Workforce (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 153. ISBN 978-0-275-99677-2. Архивирано из оригинала 2021-10-20. г. Приступљено 2021-09-06. 
  13. ^ O'Halloran, Kerry (2020). Sexual orientation, gender identity and international human rights law: common law perspectives. London. стр. 22—28, 328—329. ISBN 978-0-429-44265-0. OCLC 1110674742. 
  14. ^ „Gender: definitions”. www.euro.who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-09-25. г. Приступљено 2021-08-22. 
  15. ^ а б в г Bhargava et al. 2021.
  16. ^ MONEY J (јун 1955). „Hermaphroditism, gender and precocity in hyperadrenocorticism: Psychologic findings”. Bulletin of the Johns Hopkins Hospital. 96 (6): 253—64. PMID 14378807. .
  17. ^ Downing, Lisa (19. 12. 2014). Fuckology : critical essays on John Money's diagnostic concepts. University of Chicago Press. стр. 21. ISBN 978-0-226-18658-0. OCLC 902609808. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г. 
  18. ^ Bentley, Madison (април 1945). „Sanity and Hazard in Childhood”. The American Journal of Psychology. 58 (2): 212—246. ISSN 0002-9556. JSTOR 1417846. doi:10.2307/1417846. 
  19. ^ Horley, James; Clarke, Jan (2016-07-11). Experience, Meaning, and Identity in Sexuality: A Psychosocial Theory of Sexual Stability and Change (на језику: енглески). Springer. стр. 24. ISBN 978-1-137-40096-3. Архивирано из оригинала 2021-08-17. г. Приступљено 2021-08-16. 
  20. ^ а б Udry, J. Richard (новембар 1994). „The Nature of Gender”. Demography. 31 (4): 561—573. JSTOR 2061790. PMID 7890091. doi:10.2307/2061790 Слободан приступ. 
  21. ^ а б Aldous, Joan (1967). International bibliography of research in marriage and the family: 1965-1972. University of Minnesota Press. стр. 1—508. ISBN 978-1-4529-1037-6. OCLC 421999249. Архивирано из оригинала 2021-05-07. г. Приступљено 2021-05-07. 
  22. ^ а б Haig, David (април 2004). „The Inexorable Rise of Gender and the Decline of Sex: Social Change in Academic Titles, 1945–2001” (PDF). Archives of Sexual Behavior. 33 (2): 87—96. CiteSeerX 10.1.1.359.9143 Слободан приступ. PMID 15146141. S2CID 7005542. doi:10.1023/B:ASEB.0000014323.56281.0d. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2012. г. 
  23. ^ а б Money, John (1994). „The Concept of gender identity disorder in childhood and adolescence after 39 years”. Journal of Sex & Marital Therapy. 20 (3): 163—177. PMID 7996589. doi:10.1080/00926239408403428. 
  24. ^ а б Colapinto 2001a.
  25. ^ а б Diamond & Sigmundson 1997.
  26. ^ а б Dreger, Alice D.; April M. Herndon. „Progress and Politics in the intersex rights movement, Feminist theory in action” (PDF). 
  27. ^ а б Carey, Benedict (2006-07-11). „John William Money, 84, Sexual Identity Researcher, Dies”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-14. 
  28. ^ Daly, M. & Wilson, M. (1983). Sex, evolution and behavior. Monterey: Brooks Cole
  29. ^ Fromhage, Lutz; Jennions, Michael D. (2016-08-18). „Coevolution of parental investment and sexually selected traits drives sex-role divergence”. Nature Communications (на језику: енглески). 7 (1): 12517. Bibcode:2016NatCo...712517F. ISSN 2041-1723. PMC 4992156 Слободан приступ. PMID 27535478. doi:10.1038/ncomms12517 Слободан приступ. 
  30. ^ Whitfield, John (2004-06-15). „Everything You Always Wanted to Know about Sexes”. PLOS Biology (на језику: енглески). 2 (6): e183. ISSN 1545-7885. PMC 423151 Слободан приступ. PMID 15208728. doi:10.1371/journal.pbio.0020183 Слободан приступ. „One thing biologists do agree on is that males and females count as different sexes. And they also agree that the main difference between the two is gamete size: males make lots of small gametes—sperm in animals, pollen in plants—and females produce a few big eggs.” 
  31. ^ Beukeboom, Leo W.; Perrin, Nicolas (2014). The Evolution of Sex Determination (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 24. ISBN 978-0-19-965714-8. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. Приступљено 2021-08-16. 
  32. ^ Majerus, M. E. N. (2003). Sex Wars: Genes, Bacteria, and Biased Sex Ratios (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 9. ISBN 978-0-691-00981-0. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. Приступљено 2021-08-16. 
  33. ^ Kumar R, Meena M, Swapnil P (2019). „Anisogamy”. Ур.: Vonk J, Shackelford T. Encyclopedia of Animal Cognition and Behavior. Cham: Springer International Publishing. стр. 1—5. ISBN 978-3-319-47829-6. doi:10.1007/978-3-319-47829-6_340-1. Архивирано из оригинала 4. 11. 2020. г. „Anisogamy can be defined as a mode of sexual reproduction in which fusing gametes, formed by participating parents, are dissimilar in size.” 
  34. ^ Fusco G, Minelli A (2019-10-10). The Biology of Reproduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 111—113. ISBN 978-1-108-49985-9. Архивирано из оригинала 1. 4. 2021. г. Приступљено 29. 3. 2021. 
  35. ^ Breed, Michael D.; Moore, Janice (2015-05-16). „Mating Systems”. Animal Behavior (на језику: енглески). Academic Press. стр. 360—365. ISBN 978-0-12-801683-1. Архивирано из оригинала 2021-05-18. г. Приступљено 2021-05-11. 
  36. ^ Royle, Nick J.; Smiseth, Per T.; Kölliker, Mathias (2012-08-09). Kokko, Hanna; Jennions, Michael, ур. The Evolution of Parental Care (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 103. ISBN 978-0-19-969257-6. Архивирано из оригинала 2021-07-23. г. Приступљено 2021-08-16. „The answer is that there is an agreement by convention: individuals producing the smaller of the two gamete types-sperm or pollen- are males, and those producing larger gametes-eggs or ovules- are females.” 
  37. ^ Dawkins, Richard (1989). „9 Battle of the Sexes”. The Selfish Gene. Oxford University Press. стр. 141. ISBN 978-0-19-286092-7. OCLC 895773595. Архивирано из оригинала 2021-05-01. г. Приступљено 2021-05-01. „However, there is one fundamental feature of the sexes which can be used to label males as males, and females as females, throughout animals and plants. This is that the sex cells or 'gametes' of males are much smaller and more numerous than the gametes of females. This is true whether we are dealing with animals or plants. One group of individuals has large sex cells, and it is convenient to use the word female for them. The other group, which it is convenient to call male, has small sex cells. The difference is especially pronounced in reptiles and in birds, where a single egg cell is big enough and nutritious enough to feed a developing baby for several weeks. Even in humans, where the egg is microscopic, it is still many times larger than the sperm. As we shall see, it is possible to interpret all the other differences between the sexes as stemming from this one basic difference.” 
  38. ^ Bhargava, Aditi; Arnold, Arthur P; Bangasser, Debra A; Denton, Kate M; Gupta, Arpana; Hilliard Krause, Lucinda M; Mayer, Emeran A; McCarthy, Margaret; Miller, Walter L; Raznahan, Armin; Verma, Ragini (2021). „Considering Sex as a Biological Variable in Basic and Clinical Studies: An Endocrine Society Scientific Statement”. Endocrine Reviews. 42 (3): 219—258. ISSN 0163-769X. PMC 8348944 Слободан приступ. PMID 33704446. doi:10.1210/endrev/bnaa034. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2021. 
  39. ^ Saraswat, Aruna; Weinand, Jamie D.; Safer, Joshua D. (2015). „Evidence Supporting the Biologic Nature of Gender Identity1”. Endocrine Practice (на језику: енглески). 21 (2): 199—204. PMID 25667367. doi:10.4158/EP14351.RA. Архивирано из оригинала 2021-10-15. г. Приступљено 2021-10-08. 
  40. ^ Mealey, L. (2000). Sex differences. NY: Academic Press.
  41. ^ Geary, D. C. (2009) Male, Female: The Evolution of Human Sex Differences. Washington, D.C.: American Psychological Association
  42. ^ Haier, Richard J, Rex E Jung, and others, 'The Neuroanatomy of General Intelligence: Sex Matters', in NeuroImage, vol. 25 (2005): 320–327. [1]
  43. ^ „Sex differences in the brain's serotonin system”. Physorg.com. Архивирано из оригинала 2011-08-17. г. Приступљено 2013-04-24. 
  44. ^ „Emotional Wiring Different in Men and Women”. LiveScience. 2006-04-19. Архивирано из оригинала 2011-08-17. г. Приступљено 2013-04-24. 
  45. ^ Frederikse, M. E.; Lu, A.; Aylward, E.; Barta, P.; Pearlson, G. (децембар 1999). „Sex differences in the inferior parietal lobule”. Cerebral Cortex. 9 (8): 896—901. PMID 10601007. doi:10.1093/cercor/9.8.896 Слободан приступ. 
  46. ^ Women Have Greater Density of Neurons in Posterior Temporal Cortex /Sandra Wittelson / Journal of Neuroscience #15 (1995).
  47. ^ Geary, David C. (2021). Male, female : the evolution of human sex differences (3rd изд.). Washington, DC. стр. 177. ISBN 978-1-4338-3357-1. OCLC 1141916227. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  48. ^ Repo 2016, стр. 49.
  49. ^ Stoller, Robert J. (1984). Sex and gender : the development of masculinity and femininity. London: Karnac Books. стр. vi. ISBN 978-1-84940-181-4. OCLC 728662673. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  50. ^ Stoller 1984, стр. 9.
  51. ^ „Definitions of Gender, Sex, and Sexual Orientation and Pronoun Usage”. Архивирано из оригинала 2021-05-08. г. Приступљено 2021-05-08. 
  52. ^ Helgeson, Vicki S. (2017). Psychology of gender (5th изд.). New York. стр. 30. ISBN 978-1-138-10034-3. OCLC 958164206. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  53. ^ „Definitions Related to Sexual Orientation and Gender Diversity in APA Documents” (PDF). www.apa.org. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-01-22. г. Приступљено 2021-07-18. 
  54. ^ Poston, Dudley L. (2019). Handbook of population. Dudley L. Poston (2nd изд.). Cham, Switzerland. стр. 21—22. ISBN 978-3-030-10910-3. OCLC 1099314653. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  55. ^ Poston 2019, стр. 21.
  56. ^ Dozier, Raine (2005-06-01). „Beards, Breasts, and Bodies: Doing Sex in a Gendered World”. Gender & Society (на језику: енглески). 19 (3): 297—316. ISSN 0891-2432. S2CID 145519271. doi:10.1177/0891243204272153. 
  57. ^ The Oxford handbook of feminist theory. Lisa Jane Disch, M. E. Hawkesworth. Oxford. 2016. стр. 5—6. ISBN 978-0-19-932858-1. OCLC 920671936. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  58. ^ а б „sex, n.1 : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-25. 
  59. ^ „Definition of SEX”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-07-07. г. Приступљено 2021-07-16. 
  60. ^ а б What do we mean by "sex" and "gender"? (World Health Organization (WHO > Programmes and Projects > Gender, Women and Health)) Архивирано 2014-09-23 на сајту Wayback Machine, Приступљено 24. августа 2010. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „WHO” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  61. ^ „Terminology | Adolescent and School Health”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 18. 12. 2019. Архивирано из оригинала 7. 5. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  62. ^ Lacqueur, Thomas Walter, Making Sex: Body and Gender From the Greeks to Freud (Cambridge, Massachusetts: Harvard Univ. Press, 1st Harvard Univ. Press pbk. ed. [5th printing?] 1992 (. ISBN 0-674-54355-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)), © 1990), p. 134 (author prof. history Univ. Calif., Berkeley).
  63. ^ Laqueur, Thomas, Making Sex, op. cit., p. [149] (italics added).
  64. ^ Laqueur, Thomas, Making Sex, op. cit., pp. 150–151.
  65. ^ Laqueur, Thomas, Making Sex, op. cit., pp. 68 & 135.
  66. ^ Michael Stolberg. 2003. "A Woman Down to her Bones. The Anatomy of Sexual Difference in the Sixteenth and Early Seventeenth Centuries." Isis, 94: 274-299.
  67. ^ Joan Cadden. 1993. Meanings of Sex Difference in the Middle Ages: Medicine, Science, and Culture. Cambridge University Press.
  68. ^ Lindsey 1997, стр. 365–435
  69. ^ Oxford English Dictionary (2d ed. (online) 1989) Архивирано 2020-05-25 на сајту Wayback Machine, as accessed Aug. 22, 2010, gender, noun, sense 3b.
  70. ^ „Gender”. Архивирано из оригинала 2021-05-15. г. Приступљено 2021-06-05. The American Heritage Dictionary of the English Language (Boston, Mass.): Houghton Mifflin, 5th ed. 2015, gender, sense 2b and Usage Note
  71. ^ „Guideline for the Study and Evaluation of Gender Differences in the Clinical Evaluation of Drugs”. hhs.gov. Архивирано из оригинала 13. 9. 2017. г. Приступљено 14. 4. 2018. 
  72. ^ „Draft Guidance for Industry and Food and Drug Administration Staff Evaluation of Sex Differences in Medical Device Clinical Studies”. U.S. Food and Drug Administration. 19. 12. 2011. Архивирано из оригинала 9. 8. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014. 
  73. ^ Gay and Lesbian Alliance Against Defamation. GLAAD Media Reference Guide, 8th Edition. Transgender Glossary of Terms" Архивирано 2012-05-30 на сајту Wayback Machine, GLAAD, USA, May 2010. Retrieved on 2021-07-11.
  74. ^ а б в г д Dobres 2020.
  75. ^ Herausgeber., Meade, Teresa A. 1948- Herausgeber. Wiesner, Merry E. 1952- (7. 12. 2020). A companion to global gender history. John Wiley & Sons. стр. 17. ISBN 978-1-119-53580-5. OCLC 1237591404. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. 
  76. ^ . doi:abs/10.1002 (неактивно 2023-10-15) Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/9781119535812.ch11%7Cwork=A Companion to Global Gender History|pages=183–204|publisher=John Wiley & Sons, Ltd|language=en|doi=10.1002/9781119535812.ch11|isbn=978-1-119-53581-2|s2cid=229399965|access-date=2021-10-07|archive-date=2021-10-07|archive-url=Dobres, Marcia‐Anne (2020). „Gender in the Earliest Human Societies”. A Companion to Global Gender History. стр. 183—204. ISBN 9781119535805. S2CID 229399965. doi:10.1002/9781119535812.ch11. <}} https://web.archive.org/web/20211007100205/https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/9781119535812.ch11%7Curl-status=live}}
  77. ^ Adovasio, J. M., Olga Soffer, & Jake Page, The Invisible Sex: Uncovering the True Roles of Women in Prehistory (Smithsonian Books & Collins (HarperCollinsPublishers), 1st Smithsonian Books ed. 2007 (. ISBN 978-0-06-117091-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))), p. [277].
  78. ^ Richard, penny; Munna, Jessica (2003). Gender, power and privilege in modern Europe. Pearson/ Longman. стр. 221.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  79. ^ Adovasio, J. M., et al., The Invisible Sex, op. cit., p. [169].
  80. ^ Geller, Pamela L. (2019), Buikstra, Jane E., ур., „The Fallacy of the Transgender Skeleton”, Bioarchaeologists Speak Out, Bioarchaeology and Social Theory, Cham: Springer International Publishing, стр. 231—242, ISBN 978-3-319-93011-4, S2CID 150006717, doi:10.1007/978-3-319-93012-1_10, Архивирано из оригинала 2022-03-09. г., Приступљено 2021-08-30 
  81. ^ а б Geller 2019.
  82. ^ „First homosexual caveman found”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. 6. 4. 2011. Архивирано из оригинала 2022-01-11. г. Приступљено 8. 4. 2011. 
  83. ^ April 2011, Stephanie Pappas 07 (2011-04-07). „'Gay Caveman' Story Overblown, Archaeologists Say”. livescience.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-08-30. г. Приступљено 2021-08-30. 
  84. ^ Turek, Jan (2016). „Sex, Transsexuality and Archaeological Perception of Gender Identities”. Archaeologies (на језику: енглески). 12 (3): 340—358. ISSN 1555-8622. S2CID 151752952. doi:10.1007/s11759-017-9303-0. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. Приступљено 2021-10-07. 
  85. ^ „gender, n. : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-10-07. г. Приступљено 2021-10-07. 
  86. ^ Repo, Jemima (2016). The biopolitics of gender. Oxford. стр. 49. ISBN 978-0-19-025691-3. OCLC 911265944. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. 
  87. ^ "Born a Boy, Raised as a Girl" Documentary, The Learning Channel
  88. ^ „David Reimer, 38, Subject of the John/Joan Case”. The New York Times. 12. 5. 2004. 
  89. ^ Helfrich, Hede (2019), „Biologisches und soziales Geschlecht”, Kulturvergleichende Psychologie, Basiswissen Psychologie, Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, стр. 147—154, ISBN 978-3-662-57664-9, S2CID 239917974, doi:10.1007/978-3-662-57665-6_11, Архивирано из оригинала 2022-03-09. г., Приступљено 2021-08-18 
  90. ^ а б Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge; New York: Cambridge University Press. стр. 484–486. ISBN 978-0-521-43146-0. 
  91. ^ Fowler, Henry Watson (2015). Butterfield, Jeremy, ур. Fowler's Dictionary of Modern English Usage (4th изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966135-0. 
  92. ^ Quirk, Randolph; Greenbaum, Sidney; Leech, Geoffrey; Svartvik, Jan (1985). A Comprehensive Grammar of the English LanguageНеопходна слободна регистрација. Harlow: Longman. стр. 314–316. ISBN 978-0-582-51734-9. 
  93. ^ а б в г д ђ е ж з West, Candace; Zimmerman, Don H. (јун 1987). „Doing gender”. Gender & Society. 1 (2): 125—151. JSTOR 189945. S2CID 220519301. doi:10.1177/0891243287001002002.  Pdf. Архивирано 2015-12-25 на сајту Wayback Machine
  94. ^ а б Jurik, Nancy C.; Siemsen, Cynthia (фебруар 2009). „Doing gender as canon or agenda: A symposium on West and Zimmerman”. Gender & Society. 23 (1): 72—75. JSTOR 20676750. S2CID 144468830. doi:10.1177/0891243208326677. 
  95. ^ West, Candace; Zimmerman, Don H. (фебруар 2009). „Accounting for doing gender”. Gender & Society. 23 (1): 112—122. CiteSeerX 10.1.1.455.3546 Слободан приступ. JSTOR 20676758. S2CID 146342542. doi:10.1177/0891243208326529. 
  96. ^ Francis, D., & Kaufer, D. (2011). Beyond Nature vs. Nurture Архивирано 2014-01-04 на сајту Wayback Machine. The Scientist. October 1, 2011
  97. ^ Yoder, Janice D. (2003). Women and gender: transforming psychology. Prentice Hall. ISBN 0-13-099585-1. OCLC 49936153. 
  98. ^ Hyde, Janet Shibley; Bigler, Rebecca S.; Joel, Daphna; Tate, Charlotte Chucky; van Anders, Sari M. (фебруар 2019). „The future of sex and gender in psychology: Five challenges to the gender binary.”. American Psychologist (на језику: енглески). 74 (2): 171—193. ISSN 1935-990X. PMID 30024214. doi:10.1037/amp0000307 Слободан приступ. 
  99. ^ van Anders, Sari M. (2015-03-14). „Beyond Sexual Orientation: Integrating Gender/Sex and Diverse Sexualities via Sexual Configurations Theory”. Archives of Sexual Behavior. 44 (5): 1177—1213. ISSN 0004-0002. PMID 25772652. S2CID 20340818. doi:10.1007/s10508-015-0490-8. 
  100. ^ Halpern, D. (2012). Sex Differences in Cognitive Abilities (4th Ed.). NY: Psychology Press. p. 35 - 36.
  101. ^ Lippa, R. (2005). Gender, Nature and Nurture. NJ: LEA, p 3-4.
  102. ^ „Standards of evidence for designed sex differences” (PDF). ucsb.edu. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2018. 
  103. ^ Bourke, C. H.; Harrell, C. S.; Neigh, G. N. (август 2012). „Stress-induced sex differences: adaptations mediated by the glucocorticoid receptor”. Hormones and Behavior. 62 (3): 210—8. PMC 3384757 Слободан приступ. PMID 22426413. doi:10.1016/j.yhbeh.2012.02.024. 
  104. ^ Mills, M.E. (2011). "Sex Difference vs. Gender Difference? Oh, I'm So Confused!" Psychology Today.
  105. ^ Terry Altilio; Shirley Otis-Green (2011). Oxford Textbook of Palliative Social Work. Oxford University Press. стр. 380. ISBN 978-0199838271. Архивирано из оригинала 12. 4. 2016. г. Приступљено 12. 4. 2016. „'Transgender is an umbrella term for people whose gender identity and/or gender expression differs from the sex they were assigned at birth (Gay and Lesbian Alliance Against Defamation [GLAAD], 2007).” 
  106. ^ а б Craig J. Forsyth; Heith Copes (2014). Encyclopedia of Social Deviance. SAGE Publications. стр. 740. ISBN 978-1483364698. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 12. 4. 2016. „Transgender is an umbrella term for people whose gender identities, gender expressions, and/or behaviors are different from those culturally associated with the sex to which they were assigned at birth.” 
  107. ^ Marla Berg-Weger (2016). Social Work and Social Welfare: An Invitation. Routledge. стр. 229. ISBN 978-1317592020. Архивирано из оригинала 12. 4. 2016. г. Приступљено 12. 4. 2016. „Transgender: An umbrella term that describes people whose gender identity or gender expression differs from expectations associated with the sex assigned to them at birth.” 
  108. ^ Gay and Lesbian Alliance Against Defamation. "GLAAD Media Reference Guide – Transgender glossary of terms" Архивирано 2012-05-30 на сајту Wayback Machine, "GLAAD", USA, May 2010. Retrieved on 2011-02-24. "An umbrella term for people whose gender identity and/or gender expression differs from what is typically associated with the sex they were assigned at birth."
  109. ^ B Bilodeau, Beyond the gender binary: A case study of two transgender students at a Midwestern research university, in the Journal of Gay & Lesbian Issues in Education (2005): "Yet Jordan and Nick represent a segment of transgender communities that have largely been overlooked in transgender and student development research – individuals who express a non-binary construction of gender[.]"
  110. ^ Susan Stryker, Stephen Whittle, The Transgender Studies Reader (. ISBN 1-135-39884-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)), page 666: "The authors note that, increasingly, in social science literature, the term "third gender" is being replaced by or conflated with the newer term "transgender."
  111. ^ Joan C. Chrisler, Donald R. McCreary, Handbook of Gender Research in Psychology, volume 1 (2010, . ISBN 1-4419-1465-X.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)), page 486: "Transgender is a broad term characterized by a challenge of traditional gender roles and gender identity[. …] For example, some cultures classify transgender individuals as a third gender, thereby treating this phenomenon as normative."
  112. ^ Reisner, Sari L.; Conron, Kerith; Scout, Nfn; Mimiaga, Matthew J.; Haneuse, Sebastien; Austin, S. Bryn (2014). „Comparing In-Person and Online Survey Respondents in the U.S. National Transgender Discrimination Survey: Implications for Transgender Health Research”. LGBT Health. 1 (2): 98—106. PMID 26789619. doi:10.1089/lgbt.2013.0018. 
  113. ^ Birke, Lynda (2001). "In Pursuit of Difference: Scientific Studies of Women and Men," Muriel Lederman and Ingrid Bartsch eds., The Gender and Science Reader, New York: Routledge. p. 320.
  114. ^ Fausto-Sterling, Anne "Of Gender and Genitals" from Sexing the body: gender politics and the construction of sexuality New York, NY: Basic Books, 2000, [Chapter 3, pp. 44-77].
  115. ^ Benewick, Robert; Green, Philip (јануар 1998). The Routledge Dictionary of Twentieth-century Political Thinkers (2nd изд.). Routledge. стр. 84—86. ISBN 9780415096232. 
  116. ^ Mikkola, Mari (2010-11-12), „Ontological Commitments, Sex and Gender”, Feminist Metaphysics, Dordrecht: Springer Netherlands, стр. 67—83, ISBN 978-90-481-3782-4, doi:10.1007/978-90-481-3783-1_5 
  117. ^ Jenkins, Katharine (2018-04-01). „The Wrong of Injustice, by Mari Mikkola”. Mind. 127 (506): 618—627. ISSN 0026-4423. doi:10.1093/mind/fzx041. 
  118. ^ Chen, Hsiang-Yun (2021-01-19). „On the Amelioration of "Women"”. Philosophia (на језику: енглески). 49 (4): 1391—1406. ISSN 1574-9274. S2CID 234104778. doi:10.1007/s11406-020-00308-0. 
  119. ^ Bogardus, Tomas (2020-07-01). „Evaluating Arguments for the Sex/Gender Distinction”. Philosophia (на језику: енглески). 48 (3): 873—892. ISSN 1574-9274. S2CID 255169082. doi:10.1007/s11406-019-00157-6. Архивирано из оригинала 2022-03-09. г. Приступљено 2021-09-06. 
  120. ^ а б в Lorber, Judith (1993). "Believing is Seeing: Biology as Ideology" Архивирано 2013-01-24 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 8 May 2013.
  121. ^ Kessler, Suzanne (1990). "The Medical Construction of Gender: Case Management of Intersexed Infants". Signs, . 16 (1): 3—26.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  122. ^ Zerilli, Linda M. G., The Trojan Horse of Universalism: Language As a 'War Machine' in the Writings of Monique Wittig, in Robbins, Bruce, ed., The Phantom Public Sphere (Minneapolis, Minn.: Univ. of Minn. Press, 1993 (. ISBN 0-8166-2124-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))), pp. 153–154 (n. 35 (citing Wittig, Monique, The Straight Mind, in Feminist Issues, vol. 1, no. 1, Summer, 1980, p. 107) omitted) (author asst. prof., poli. sci. dep't, Rutgers Univ., & ed. teaches, Eng. dep't, Rutgers Univ., & coeditor, Social Text) (em-dash surrounded by half-spaces in original).
  123. ^ Butler, Judith (1999). Gender Trouble: Feminism and the Subversion of IdentityНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). New York: Routledge. стр. 9–11. ISBN 9780415924993. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разлика_између_пола_и_рода&oldid=27543189”