Канатларци

Канатларци
мкд. *Канатларци*
Канатларци; мкд. Канатларци
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Прилеп
Становништво
— (2002)	972
Географске карактеристике
Координате	41° 12′ 37″ С; 21° 30′ 12″ И / 41.2103° С; 21.5033° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	620 m
	Канатларци Канатларци на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	7514
Позивни број	(+389) 48
Регистарска ознака	PP

Канатларци (мкд. Канатларци) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Канатларци припадају општини Прилеп.

Село се налази у саставу Општине Прилеп (до 2004. се налазило у општини Тополчани). Близу села пролази пут Прилеп - Битољ.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Канатларци су смештени у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Прилепа, насеље је удаљено 23 km јужно.

Канатларци се налазе у средишњем делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Село је смештено у средишњем делу поља, а најближа планина је Селечка планина, 10 km источно. надморска висина насеља је приближно 620 метара.

Клима у насељу је континентална.

Историја[уреди | уреди извор]

Среће се у архивским документима у 17. веку (између 1650-1750) као "Канатлар". Помиње се оно међутим и раније. Тако се 1633. године, спахија Турчин, Хусеин-бег жалио не непослушне кметове тог села.^[1]

Стари назив места је "Врановци".

Ту је 1877. године било од стране Бугара забележено 17 "бугарских" домова.

У Канатларцу се налазила једна бекташка текија, две очуване и једна порушена џамија.

У место је крајем лета 1923. године дошао за учитеља Банаћанин, Жарко Зрењанин. Примио га је управитељ школе Андон Алексоски, социјалист из Прилепа. Зрењанин је у Канатларцима основао драмску секцију и певачку и играчку групу. Провео је три године радећи у том "турском селу".

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Канатларци су имали 972 становника.

Претежно становништво у насељу су Турци (81%), а мањине су етнички Македонци (11%) и Бошњаци (7%). До почетка 20. века огромну већину у насељу чинили су Турци.

Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.