Каптол (Загреб)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Поглед на загребачку катедралу с Каптолом крајем 19. века

Каптол је део Загреба, главног града Хрватске. Налази се у Горњем граду и средиште је римокатоличке Загребачке надбискупије.

Постојање Каптола, потврђено је 1094, када је угарски краљ Ладислав I основао загребачку бискупију. Бискуп, његова резиденција и катедрала налазили су се у југоисточним делу каптолског брда. Влашка Вес, насеље које се налазило у непосредној близини катедрале и било у надлежности бискупа, први пут се спомиње 1198. године. Каптолска улица пресецала је Каптол на потезу од југа ка северу, а дуж ње налазиле су се куће каноника. Како се група каноника на латинском означава речју capitulum („каптол“), јасно је како је Каптол добио своје име. Каноници су такође имали и световну јурисдикцију над овим насељем.

Катедрала је била посвећена 1217, али је 1242. тешко страдала услед татарске најезде. Након 1263. била је реконструисана и обновљена. Као насеље Каптол је имао асиметричан облик правоугаоника у који се улазило на јужној страни, а излазило се на северној страни близу данашње Каптолске школе. У средњем веку Каптол није био утврђен, већ је само био окружен дрвеним оградама или палисадама које су временом рушене и обнављане.

Одбрамбене зидине и куле око Каптола подигнуте су између 1469. и 1473. Године 1493. Турци су стигли до Сиска и покушали га освојити, али су претрпели пораз. Стога, плашећи се турске навале, загребачки бискуп је наредио да се око катедрале и његове резиденције подигну утврде. Одбрамбене куле и зидине које су изграђене између 1512. и 1520. очуване и данас, осим оних које су гледале право на предњи део катедрале смештене на Каптолском тргу које су порушене 1907.

У 13. веку на Каптолу су изграђене две готичке цркве, црква св. Фрање са фрањевачким самостаном, те црква св. Марије, која је знатно преуређена и реконструисана током 17. и 18. века. У Опатовини се још увек могу видети кућице у којима су живели некадашњи становници каптолског насеља, док су у Долцу старе мале и узане улице уништене 1926. када се на том месту почела градити тржница. Године 1334. каноник Иван Архиђакон Горички саставио је, на латинском језику, Статут загребачког каптола, који представља најстарији урбар у Хрватској и који је формално установио насеље каптолских кметова у близини кућа у којима су живели каноници: то је био почетак новог насеља названог Нова Вес (данашња улица Нова Вес).