Мухамед Али Џина

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Али Џина
محمد علی جناح
Jinnah1945a.jpg
Датум рођења25. децембар 1876.(1876-12-25)
Место рођењаКарачи
 Британска Индија
Датум смрти11. септембар 1948.(1948-09-11)(71 год.)
Место смртиКарачи
 Пакистан
Потпис
Jinnah Sign.gif

Мухамед Али Џина (25. децембар 187611. септембар 1948) је био адвокат, политичар, и оснивач Пакистана.[1] Џина је био вођа Свеиндијске муслиманске лиге од 1913. све до пакистанке незавиности 14. августа 1947, и први пакистански генерални гувернер од стицања независности па до своје смрти. У Пакистану се поштује као велики вођа и отац нације. Његов дан рођења се слави као национални празник.

Џина је рођен у Карачију и учио је за баристера у Линколнс ину у Лондону. У првим деценијама 20. века растао му је утицај у Индијском националном конгресу. У првим годинама своје политичке каријере, Џина је заступао јединство хиндуса и муслимана и побогао је у дефинисању споразума из Лакнауа из 1916. између Индијског националног конгреса и Свеиндијске муслиманске лиге, странке у којој је Џина такође био истакнути члан. Џина је постао једна од најважнијих личности Савеза за свеиндијску самоуправу и предложио је план о уставној реформи у 14 тачака да би обезбедио политичка права муслимана. Међутим, Џина је 1920. напустио индијски национални конгрес када је он усвојио да следи покрет сатјаграха (ненасилног отпора), који је заступао Махатма Ганди, утицајни вођа Индијског националног конреса.

До 1940. Џина је дошао до закључка да би индијски муслимани требало да имају своју засебну државу. Тих година је Муслиманска лига, предвођена Џином, усвојила Лахорску резолуцију, којом је тражена одвојена држава. Током Другог светског рата, Муслиманска лига је ојачала до су вође Индијског националног конгреса биле у затвору, и на изборима непосредно после рата, Муслиманска лига је освојила највише мандата резервисаних за муслимане. На крају Индијски национални конгрес и Муслиманска лига се нису могли усагласити о начину расподеле власти у једињеној Индији, па су све стране пристале на посебне незавиности за претежно хиндуску Индију и за државу муслиманске већине, која ће добити име Пакистан.

Као први генерални гувернер Пакистана, Џина је радио на успостављању владе и закона нове државе и н помоћи милионима муслиманских миграната који су се доселили из новосоноване Индије у Пакистан након поделе и лично је надгледао оснивање логора за избеглице. Џина је преминуо у 71. години септембра 1948, тек нешто више од годину дана након добијања независности од Британске империје. Иза њега у Пакистану је остало дубоко и поштовано наслеђе, мада се у Индији о њему мисли лошије.

Младост[уреди | уреди извор]

Породица и детињство[уреди | уреди извор]

Портрет Џиновог оца, Џинахбаја Пуња

Џиново име по рођењу било је Махомедали Џинахбај,[а] и вероватно је рођен 1876. године,[б] од Џинахбаја Пуње и његове супруге Митибај, у изнајмљеном стану на другом спрату Вазирске резиденције у близини Карачија,[2] који се сада налази у Синд, Пакистан, али тада у оквиру Бомбајског председништва у Британској Индији. Џинова породица је била из гуџаратског којског шиизког муслиманског порекла, мада је Џина касније следио учења дванаестерског шиизма.[3][4][5][6] Након његове смрти, његови рођаци и други сведоци тврдили су да је у каснијем животу прешао у сунитску секту ислама. Његова секташка припадност у време смрти била је оспоравана у више судских случајева.[7] Џина је био из богате трговачке позадине. Отац му је био трговац и рођен је у породици ткача текстила у селу Панели у кнежевској држави Гондал (Катијавар, Гујарат); његова мајка је такође била из тог села. Они су се преселили су се у Карачи 1875. године, венчавши се пре њиховог одласка. Карачи је тада уживао економски процват: отварање Суецког канала 1869. године значило је да је 200 бродских миља ближе Европи за бродарњу од Бомбаја.[8][9] Џина је био друго дете;[10][11] он је имао је три брата и три сестре, укључујући и млађу сестру Фатиму Џину. Његови родитељи су изворно говорили гуџарати, док су деца такође говорила кучски и енглески језик.[12] Џина није течно говорио гуџарати, свој матерњи језик, нити урду; он је течно говорио енглески језик.[13][14][15] Осим Фатиме, мало је познато о његовој браћи и сестрама, где су се настанили или у којој мери су одржавали контакт са својим братом док је напредовао у својој правној и политичкој каријери.[16]

Као дечак, Џина је једно време живео у Бомбају са тетком и могуће је да је тамо похађао основну школу Гокал Дас Теј, касније је студирао у Катедрали и школи Џона Конона. Он је у Карачију похађао Синд Мадресатулски исламски универзитет и средњу школу Хришћанског мисионарског друштва.[17][18][19] Он је матурирао на Бомбајском универзитету. У каснијим годинама, а посебно након његове смрти, кружио је велики број прича о дечаштву оснивача Пакистана: говорило се да је сво слободно време проводио на полицијском суду, слушајући поступке, и да је своје књиге читао по светлости уличне расвете због недостатка другог осветљења. Његов званични биограф, Хектор Болито, пишући 1954. године, интервјуисао је његове преживеле познанике из дечачкод доба и добио причу о томе да је млади Џина одговарао другу децу од играња кликерима у прашини, позивајући их да се усправе, држе руке и одећу чистим и да играју крикет уместо тога.[20]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ મહમદ અલી ઝીણાભાઇ
  2. ^ While Jinnah's birthday is celebrated as 25 December 1876, there is reason to doubt that date. Karachi did not then issue birth certificates, no record was kept by his family (birth dates being of little importance to Muslims of the time), and his school records reflect a birth date of 20 October 1875. See Bolitho, стр. 3

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ahmed 1997, стр. 239.
  2. ^ Qasim Abdallah Moini (20 December 2003). „Remembering the Quaid”. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2008. Приступљено 3. 7. 2009. . Dawn.com. "[I]t has been alleged in sections of the press that the Quaid was born not in this quarter of Karachi but in Jhirk, located in Thatta district. But most historians and biographers go along with the official line ..."
  3. ^ Wolpert, стр. 4.
  4. ^ Wolpert, стр. 18.
  5. ^ Walsh, Judith E. (2017). A Brief History of India. Infobase Publishing. стр. 173. ISBN 978-1-4381-0825-4. »son of a middle-class merchant of the Muslim Khoja community who had migrated to Sind from Gujarat« 
  6. ^ Ahmed, Khaled (24. 12. 2010). „Was Jinnah a Shia or a Sunni?”. The Friday Times. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2011. 
  7. ^ Ahmed, стр. 4: "Although born into a Khoja (from khwaja or 'noble') family who were disciples of the Ismaili Aga Khan, Jinnah moved towards the Sunni sect early in life. There is evidence later, given by his relatives and associates in court, to establish that he was firmly a Sunni Muslim by the end of his life (Merchant 1990)."
  8. ^ Singh, стр. 30–33.
  9. ^ Wolpert, стр. 3–5.
  10. ^ Desai, Anjali (2007). India Guide Gujarat. Indian Guide Publications. ISBN 978-0-9789517-0-2. »In 1913, Muhammad Ali Jinnah, the son of an affluent Gujarati merchant from Kathiawad, joined the League after leaving the Congress due to disagreements with Gandhiji.« 
  11. ^ Ahmed, стр. 3.
  12. ^ Jinnah, Fatima, стр. 48–49.
  13. ^ Swamy 1997: "The future Mahatma insisted that the speeches be made in Gujarati by the Gujarati-speaking delegates. Jinnah, whose fluency in his mother-tongue of Gujarati was limited, objected to the suggestion."
  14. ^ Ghosh 1999: "Jinnah was not as fluent in his mother tongue or for that matter in any other Indian language as in English."
  15. ^ Malik 2006: "M.A. Jinnah was more fluent in English than in Urdu or his native Sindhi/Gujarati."
  16. ^ Puri, стр. 34.
  17. ^ Singh, стр. 54.
  18. ^ Ahmed, стр. 26.
  19. ^ Sharif, Azizullah. "Karachi: Restoration of Church Mission School ordered" (Archive). Dawn. 20 February 2010. Retrieved 26 May 2014. "Taking notice of the highly dilapidated and bad condition of the Church Mission School (CMS) where Quaid-i-Azam Mohammad Ali Jinnah had studied,[...]"
  20. ^ Bolitho, стр. 5–7.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]