Кијевски патријархат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Украјинска православна црква
Кијевски патријархат
St. Volodymyr's Cathedral in Kiev.jpg
Основни подаци
Оснивач Михаил Денисенко
Иван Масендич
Оснивање 1992.
Признање Канонски непризната
Верски поглавар Михаил Денисенко
(„патријарх кијевски Филарет“)
Седиште Кијев
Резиденција поглавара Кијев
Јурисдикција  Украјина
Језик украјински, црквенословенски
Календар јулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]

Кијевски патријархат или Украјинска православна црква (укр. Київський патріархат или Українська православна церква)[1] вјерска је организација неканонског православља у Украјини.

Постоји још неканонска Украјинска аутокефална православна црква док је једина канонска Украјинска православна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Историјат[уреди]

Неканонска Украјинска православна црква је основана годину након распада Совјетског Савеза, јуна 1992. Никада није добила канонско признање ниједне помјесне цркве, а њен садашњи поглавар Михаил Денисенко („патријарх кијевски Филарет“) лишен је епископског чина исте године, а изопштен и анатемисан 1997. из Руске православне цркве.[2][3] Претходно, он је од 1966. до 1990. био егзарх Украјине, а затим од 1990. до 1992. имао је титулу митрополита кијевског и све Украјине.

Средином 1990. започета је подјела украјинског православља на канонско (Украјинска православна црква) и тзв. аутокефално (Украјинска аутокефална православна црква). Након распада Совјетског Савеза ново украјинско политичко руководство је покушало прекинути односе са Москвом у свим сферама, па и у црквеној. Након независности Украјине, први њен предсједник Леонид Кравчук залагао се да самоуправна Украјинска православна црква добије пуну црквену независност. И митрополит кијевски Филарет (Денисенко), дотадашњи противник аутокефалности, подржао је иницијативу о одвајању од Московске патријаршије и постао њен снажан заговорник. Од 1. до 3. новембра 1991. одржано је засједање Сабора Украјинске православне цркве у Кијевско-печерској лаври. Учесници Сабора су упутили молбу патријарху московском Алексију Другом и епископату Руске православне цркве како би Московски патријархат дао канонску аутокефалију Украјинској православној цркви, као и молбу о успостави „Кијевског патријархата“.

На засједању Архијерејског сабора Руске православне цркве одржаном од 31. марта до 5. априла 1991. одлучено је да питање аутокефалије треба рјешавати на Помјесном сабору. Митрополит кијевски Филарет се заклео да ће украјинском епископату понудити оставку на дужност предстојатеља Украјинске православне цркве након што је суочен са оптужбама да није успио да превазиђе раскол. Међутим, након повратка у Кијев одбио је да поступи по датој заклетви у чему је имао подршку државног руководства. Затим се украјински епископат окренуо против митрополита Филарета, а убрзо је затражена и његова оставка због кривоклетства. Свети синод Руске православне цркве је наредио митрополиту Филарету да до 15. маја сазове Архијерејски сабор УПЦ и понуди оставку, под пријетњом црквеног суда. Пошто наредбу није извршио, Свети синод је онда наредбу упутио најстаријем украјинском архијереју по хиротонији — митрополиту харковском и богодуховском Никодиму (Руснаку).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Пуни назив јој је Украјинска православна црква Кијевског патријархата (укр. Українська православна церква Київського патріархату)
  2. ^ Судебное деяние Архиерейского Собора Русской Православной Церкви (11 июня 1992), Приступљено 11. 9. 2015.
  3. ^ Акт об отлучении от Церкви монаха Филарета (Денисенко), Приступљено 11. 9. 2015.

Спољашње везе[уреди]