Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи
Зелена мајица, која се додељује победнику класификације по поенима | |
| Основне информације | |
|---|---|
| Спорт | друмски бициклизам |
| Такмичење | Вуелта а Еспања |
| Додељује се за | најбољег спринтера на Вуелта а Еспањи |
| Изворно име |
|
| Друга имена |
|
| Историја | |
| Прва награда | 1945. |
| Број награда | 73 (до 2026) |
| Први победник | |
| Највише победа |
|
| Тренутни победник | |
Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци Вуелта а Еспањи. На крају сваке етапе, возачи добијају поене за првих неколико позиција, возач са највише поена је лидер класификације и носи тамну зелену мајицу.
Историја
[уреди | уреди извор]Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је уведена 1945. спонзор је била компанија Пирели. Прве године, класификација је рачуната на следећи начин:
- Победник етапе добијао је 100 поена, другопласирани 99 итд. Возачи који су завршавали у групи и добијали исто време, добијали су исти број поена.[1]
- Првих пет бициклиста на свакој етапи добијали су 12 поена за сваки минут који су дошли испред возача који заврши шести на етапи.[1]
- За сваки поен који су освојили у брдској класификацији, добијали су два поена за класификацију по поенима.[1]
- На прилазним циљевима прва четворица су добијала поене, 8, 6, 4 и 2 поена.[1]
Иако су спонзори рекли да је класификација постигла велики успех,[2] није је било следеће године. Класификација по поенима је на Вуелту враћена 1955. где је коришћен систем као у класификацији по поенима на Тур де Франсу, где су возачи добијали поене на основу позиција на крају сваке етапе.
Тони Ромингер 1993. и Лоран Жалабер 1995. су у истој години освојили Вуелту, брдску и класификацију по поенима, док је Крис Фрум 2017. освојио Вуелту, класификацију по поенима и класификацију комбинације.
Правила
[уреди | уреди извор]У класификацији се током година додјељивао исти број поена на свакој етапи, због чега спринтери нису освајали сваке године.[3] Године 2012. Џон Дегенколб је остварио пет етапих побједа, а у класификацији по поенима је завршио на четвртом месту.[4]
Године 2021. правило је промијењено, етапе су категорисане у шест категорија, а поени се додјељују за првих 15 возача.[5] На етапама категорија 1 и 2, које су биле равније, додјељивао се највећи број поена, 50, 30, 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3 и 2 поена, на етапама категорије 3, које су биле средње тешке планинске етапе додјељивао се мањи број поена, 30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 6, 5, 4, 3 и 2, на етапама категорија 4 и 5, тешким планинским етапама, као и на етапама категорије 6, хронометру, додјељивао се најмањи број поена, 20, 17, 15, 13, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен.[6]
Систем бодовања
[уреди | уреди извор]Тренутни систем
[уреди | уреди извор]| Тип | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| равне етапе | 50 | 30 | 20 | 18 | 16 | 14 | 12 | 10 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | |
| средње тешке брдске етапе | 30 | 25 | 22 | 19 | 17 | 15 | 13 | 11 | 9 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | |
| тешке брдске етапе | 20 | 17 | 15 | 13 | 11 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 | |
| хронометар | 20 | 17 | 15 | 13 | 11 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 | |
| пролазни циљеви | 20 | 17 | 15 | 13 | 10 | |||||||||||
До 2021.
[уреди | уреди извор]| Тип | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Етапе | 25 | 20 | 16 | 14 | 12 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 |
| Пролазни циљеви | 4 | 2 | 1 |
Победници
[уреди | уреди извор]Победници класификације по поенима:[8]
- 2025.
Мадс Педерсен - 2024.
Кејден Гроувс - 2023.
Кејден Гроувс - 2022.
Мадс Педерсен - 2021.
Фабио Јакобсен - 2020.
Примож Роглич - 2019.
Примож Роглич - 2018.
Алехандро Валверде - 2017.
Крис Фрум - 2016.
Фабио Фелине - 2015.
Алехандро Валверде - 2014.
Џон Дегенколб - 2013.
Алехандро Валверде - 2012.
Алехандро Валверде - 2011.
Бауке Молема - 2010.
Марк Кевендиш - 2009.
Андре Грајпел - 2008.
Грег ван Авермат - 2007.
Данијеле Бенати - 2006.
Тор Хусховд - 2005.
Алесандро Петаки - 2004.
Ерик Цабел - 2003.
Ерик Цабел - 2002.
Ерик Цабел - 2001.
Хосе Марија Хименез - 2000.
Роберто Ерас - 1999.
Франк Ванденбрук - 1998.
Фабрицио Гвиди - 1997.
Лоран Жалабер - 1996.
Лоран Жалабер - 1995.
Лоран Жалабер - 1994.
Лоран Жалабер - 1993.
Тони Ромингер - 1992.
Џамолидин Абдужапаров - 1991.
Уве Раб - 1990.
Уве Раб - 1989.
Малколм Елиот - 1988.
Шон Кели - 1987.
Алфонсо Гутјерез - 1986.
Шон Кели - 1985.
Шон Кели - 1984.
Гидо ван Калстер - 1983.
Марино Лехарета - 1982.
Стефан Мутер - 1981.
Франсиско Седена - 1980.
Шон Кели - 1979.
Алфонс де Волф - 1978.
Ферди ван дер Хауте - 1977.
Фреди Мартенс - 1976.
Дитрих Турау - 1975.
Мигел Марија Ласа - 1974.
Доминго Перурена - 1973.
Еди Меркс - 1972.
Доминго Перурена - 1971.
Сирил Гимар - 1970.
Гидо Рејбрук - 1969.
Ремон Стегманс - 1968.
Јан Јансен - 1967.
Јан Јансен - 1966.
Јос ван дер Влетен - 1965.
Рик ван Лој - 1964.
Хосе Перез - 1963.
Бас Малипард - 1962.
Руди Алтиг - 1961.
Антонио Суарез - 1960.
Артур Декаботер - 1959.
Рик ван Лој - 1958.
Салвадор Ботеља - 1957.
Висенте Итура - 1956.
Рик ван Стенберген - 1955.
Фјоренцо Мањи - 1946—54. Није било класификације
- 1945.
Делио Родригез
Вишеструки победници
[уреди | уреди извор]| Позиција | Име | Држава | Број победа | Године |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Шон Кели | 4 | 1980, 1985, 1986, 1988 | |
| Лоран Жалабер | 1994, 1995, 1996, 1997 | |||
| Алехандро Валверде | 2012, 2013, 2015, 2018 | |||
| 4. | Ерик Цабел | 3 | 2002, 2003, 2004 | |
| 5. | Рик ван Лој | 2 | 1959, 1965 | |
| Јан Јансен | 1967, 1968 | |||
| Уве Раб | 1990, 1991 | |||
| Примож Роглич | 2019, 2020 | |||
| Кејден Гроувс | 2023, 2024 | |||
| Мадс Педерсен | 2022, 2025 |
По државама
[уреди | уреди извор]| Држава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
|---|---|---|
| 14 | 17 | |
| 12 | 13 | |
| 6 | 9 | |
| 5 | 6 | |
| 5 | 5 | |
| 2 | 5 | |
| 1 | 4 | |
| 3 | 3 | |
| 2 | 2 | |
| 1 | 2 | |
| 1 | 2 | |
| 1 | 2 | |
| 1 | 1 | |
| 1 | 1 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Генерални пласман на Вуелта а Еспањи
- Брдска класификација на Вуелта а Еспањи
- Класификација комбинације на Вуелта а Еспањи
- Тимска класификација на Вуелта а Еспањи
- Најагресивнији возач на Вуелта а Еспањи
- Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „25000 pesetas de la Case Pirelli para la Vuelta Ciclista a España”. El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). 22. 3. 1945. стр. 1. Приступљено 28. 1. 2017.
- ^ „V Vuelta Ciclista a España Pirelli”. El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). 22. 3. 1945. стр. 1. Приступљено 28. 1. 2017.
- ^ а б „The Jerseys of the Vuelta a España”. 24. август 2013. Приступљено 28. 1. 2017.
- ^ Benson, Daniel (9. 9. 2012). „Degenkolb takes fifth Vuelta stage win in Madrid”. cyclingnews.com. Приступљено 28. 1. 2017.
- ^ „Info with three days to go”. lavuelta.es. 11. 8. 2021. Приступљено 28. 11. 2025.
- ^ а б Regulations 2025, стр. 26.
- ^ „Specific Regulations 65 Edition Vuelta Spain” (PDF) (PDF). Unipublic. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2017.
- ^ „Historical results - Vuelta a Espana”. Cycling hall of fame. Архивирано из оригинала 29. 08. 2002. г. Приступљено 28. 1. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Specific Regulations, Award & Technical-sports regulation handbook (PDF). L'Équipe. 2025. Приступљено 28. 11. 2025.