Пређи на садржај

Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи

С Википедије, слободне енциклопедије
Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи
Зелена мајица, која се додељује победнику класификације по поенима
Основне информације
Спортдрумски бициклизам
ТакмичењеВуелта а Еспања
Додељује се занајбољег спринтера на Вуелта а Еспањи
Изворно име
  • Maillot verde (језик: шпански)
Друга имена
  • Green jersey (језик: енглески)
  • Maillot vert (језик: француски)
Историја
Прва награда1945.
Број награда73 (до 2026)
Први победникШпанија Делио Родригез
Највише победа
Тренутни победникДанска Мадс Педерсен (2025)

Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци Вуелта а Еспањи. На крају сваке етапе, возачи добијају поене за првих неколико позиција, возач са највише поена је лидер класификације и носи тамну зелену мајицу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Класификација по поенима на Вуелта а Еспањи је уведена 1945. спонзор је била компанија Пирели. Прве године, класификација је рачуната на следећи начин:

  • Победник етапе добијао је 100 поена, другопласирани 99 итд. Возачи који су завршавали у групи и добијали исто време, добијали су исти број поена.[1]
  • Првих пет бициклиста на свакој етапи добијали су 12 поена за сваки минут који су дошли испред возача који заврши шести на етапи.[1]
  • За сваки поен који су освојили у брдској класификацији, добијали су два поена за класификацију по поенима.[1]
  • На прилазним циљевима прва четворица су добијала поене, 8, 6, 4 и 2 поена.[1]

Иако су спонзори рекли да је класификација постигла велики успех,[2] није је било следеће године. Класификација по поенима је на Вуелту враћена 1955. где је коришћен систем као у класификацији по поенима на Тур де Франсу, где су возачи добијали поене на основу позиција на крају сваке етапе.

Тони Ромингер 1993. и Лоран Жалабер 1995. су у истој години освојили Вуелту, брдску и класификацију по поенима, док је Крис Фрум 2017. освојио Вуелту, класификацију по поенима и класификацију комбинације.

У класификацији се током година додјељивао исти број поена на свакој етапи, због чега спринтери нису освајали сваке године.[3] Године 2012. Џон Дегенколб је остварио пет етапих побједа, а у класификацији по поенима је завршио на четвртом месту.[4]

Године 2021. правило је промијењено, етапе су категорисане у шест категорија, а поени се додјељују за првих 15 возача.[5] На етапама категорија 1 и 2, које су биле равније, додјељивао се највећи број поена, 50, 30, 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3 и 2 поена, на етапама категорије 3, које су биле средње тешке планинске етапе додјељивао се мањи број поена, 30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 6, 5, 4, 3 и 2, на етапама категорија 4 и 5, тешким планинским етапама, као и на етапама категорије 6, хронометру, додјељивао се најмањи број поена, 20, 17, 15, 13, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен.[6]

Систем бодовања

[уреди | уреди извор]

Тренутни систем

[уреди | уреди извор]
Опис поена:[6]
Тип 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
равне етапе 50 30 20 18 16 14 12 10 8 7 6 5 4 3 2
средње тешке брдске етапе 30 25 22 19 17 15 13 11 9 7 6 5 4 3 2
тешке брдске етапе 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
хронометар 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
пролазни циљеви 20 17 15 13 10
Опис поена:[3][7]
Тип 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Етапе 25 20 16 14 12 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Пролазни циљеви 4 2 1

Победници

[уреди | уреди извор]

Победници класификације по поенима:[8]

Вишеструки победници

[уреди | уреди извор]
Позиција Име Држава Број победа Године
1. Шон Кели  Ирска 4 1980, 1985, 1986, 1988
Лоран Жалабер  Француска 1994, 1995, 1996, 1997
Алехандро Валверде  Шпанија 2012, 2013, 2015, 2018
4. Ерик Цабел  Њемачка 3 2002, 2003, 2004
5. Рик ван Лој  Белгија 2 1959, 1965
Јан Јансен  Холандија 1967, 1968
Уве Раб  Њемачка 1990, 1991
Примож Роглич  Словенија 2019, 2020
Кејден Гроувс  Аустралија 2023, 2024
Мадс Педерсен  Данска 2022, 2025

По државама

[уреди | уреди извор]
Победници класификације по поенима по државама
Држава Број бициклиста који су победили Број победа
 Шпанија 14 17
 Белгија 12 13
 Њемачка 6 9
 Холандија 5 6
 Италија 5 5
 Француска 2 5
 Ирска 1 4
 Уједињено Краљевство 3 3
 Швајцарска 2 2
 Словенија 1 2
 Аустралија 1 2
 Данска 1 2
 Узбекистан 1 1
 Норвешка 1 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „25000 pesetas de la Case Pirelli para la Vuelta Ciclista a España”. El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). 22. 3. 1945. стр. 1. Приступљено 28. 1. 2017. 
  2. ^ „V Vuelta Ciclista a España Pirelli”. El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). 22. 3. 1945. стр. 1. Приступљено 28. 1. 2017. 
  3. ^ а б „The Jerseys of the Vuelta a España”. 24. август 2013. Приступљено 28. 1. 2017. 
  4. ^ Benson, Daniel (9. 9. 2012). „Degenkolb takes fifth Vuelta stage win in Madrid”. cyclingnews.com. Приступљено 28. 1. 2017. 
  5. ^ „Info with three days to go”. lavuelta.es. 11. 8. 2021. Приступљено 28. 11. 2025. 
  6. ^ а б Regulations 2025, стр. 26.
  7. ^ „Specific Regulations 65 Edition Vuelta Spain” (PDF) (PDF). Unipublic. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2017. 
  8. ^ „Historical results - Vuelta a Espana”. Cycling hall of fame. Архивирано из оригинала 29. 08. 2002. г. Приступљено 28. 1. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]