Пређи на садржај

Мадс Педерсен

С Википедије, слободне енциклопедије
Мадс Педерсен
Педерсен 2017.
Лични подаци
Пуно имеМадс Педерсен
Датум рођења(1995-12-18)18. децембар 1995. (28 год.)
Мјесто рођењаТелесе, Данска
ДржављанствоДанска
Висина1,79 m[1]
Маса70 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Лидл—трек
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачакласик специјалиста,[2] хронометраш, спринтер
Професионална каријера
2014—2015Култ енерџи—витал вотер
2016Стелтинг сервис гроуп
2017—Трек—сегафредо[3][4]
Успјеси
Вуелта а Еспања
Класификација по поенима1 (2022)
Класици
Гент—Вевелгем2 (2020, 2024)
Хамбург сајкласик1 (2023)
Првенства
Свјетски шампион
(друмска трка)		1 (2019)
Национални шампион
(друмска трка)		 1 (2017)
Друге трке
Денмарк рундт 1 (2017)
Кирн—Брисел—Кирн 1 (2021)
Тур де л’Еурометрополе 1 (2022)
Награде и медаље
Друмски бициклизам
Представљајући Данска Данску
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Харогејт 2019. Друмска трка
Сребрна медаља — друго место Фиренца 2013. Друмска трка за јуниоре
Ажурирано: 24. март 2024.

Мадс Педерсен (дан. Mads Pedersen; Телесе, 18. децембар 1995) дански је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Лидл—трек.[5] Освојио је два пута Гент—Вевелгем, док је по једном освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, Кирн—Брисел—Кирн, Денмарк рундт, Тур де л’Еурометрополе и првенство Данске у друмској вожњи. Освојио је једном класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи, гдје је остварио три етапне побједе, док је по једну етапну побједу остварио на Ђиро д’Италији и Тур де Франсу.

Каријера

[уреди | уреди извор]

У августу 2016. потписао је уговор са тимом Трек—сегафредо до 2018. године, гдје је почео професионалну каријеру.[2] Прве сезоне у тиму, освојио је првенство Данске у друмској вожњи, а затим и трку Денмарк рундт уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима и за најбољег младог возача. Исте године возио је своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију,[6] а средином августа освојио је трку Тур Поиту—Шаренте, уз једну етапну побједу и освојену класификацију за најбољег младог возача. Године 2018. освојио је Тур де л’Еурометрополе трку, док је Ронде ван Фландерен завршио на другом мјесту, иза Никија Терпстре, поставши најмлађи возач који је завршио Ронде на подијуму у последњих 40 година.[7]

Године 2019. освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи, побиједивши у спринту Матеа Трентина и Стефана Кинга, поставши први Данац који је освојио друмску трку на Свјетском првенству,[8] шест година након што је завршио на другом мјесту, иза Метјуа ван дер Пула на Свјетском првенству за јуниоре.[9] Његова побједа описана је као једно од највећих изненађења.[10] На крају сезоне добио је награду за данског спортисту године. Године 2020. возио је Тур де Франс по први пут,[11] гдје је прву етапу завршио на другом мјесту, иза Александера Кристофа и носио је бијелу мајицу за најбољег младог возача на другој етапи. У наставку сезоне освојио је Гент—Вевелгем и класификацију по поенима уз једну етапну побједу на Бинкбанк туру, који су били одложени због пандемије ковида 19. Године 2021. освојио је Кирн—Брисел—Кирн, док је Денмарк рундт завршио на другом мјесту, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима, након чега је остварио једну етапну побједу на Тур оф Норвеј трци.

Године 2022. остварио је етапну побједу и освојио је класификацију по поенима на Етоил де Бесеж трци, након чега је остварио по једну побједу на Париз—Ници и Тур оф Белгијум трци. Прве три етапе на Тур де Франсу вожене су у Данској, а у спринту на другој етапи завршио је на трећем мјесту.[12] Прву побједу на Туру остварио је на етапи 13, када је добио и награду за најагресивнијег возача.[13] У финишу сезоне, остварио је три етапне побједе и освојио је класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи. Године 2023. остварио је по једну етапну побједу на Етоил де Бесеж трци и на Париз—Ници, након чега је Милано—Санремо завршио на шестом, Ронде ван Фландерен на трећем, а Париз—Рубе на четвртом мјесту. У мају је возио Ђиро д’Италију први пут послије четири године и остварио је побједу на шестој етапи, након што је група достигла Алесандра де Маркија и Сајмона Кларка на 300 метара до циља,[14] чиме је постао 105 возач који је остварио побједе на све три гранд тур трке и други Данац који је то постигао.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Mads Pedersen”. eurosport.com. Приступљено 3. 6. 2023. 
  2. ^ а б „Trek-Segafredo confirm signing of Mads Pedersen”. cyclingnews.com. 8. 8. 2016. Приступљено 3. 6. 2023. 
  3. ^ „Trek-Segafredo announce official 2019 rosters for men and women”. Trek Bicycle Corporation. Intrepid Corporation. 27. 12. 2018. Приступљено 3. 6. 2023. 
  4. ^ „Trek-Segafredo announce complete 2020 men's roster”. cyclingnews.com. 9. 11. 2019. Приступљено 3. 6. 2023. 
  5. ^ „Trek – Segafredo”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2021. г. Приступљено 3. 6. 2023. 
  6. ^ „2017: 100th Giro d'Italia: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 3. 6. 2023. 
  7. ^ „Dutchman Niki Terpstra claims Tour of Flanders win”. BBC Sport. Приступљено 3. 6. 2023. 
  8. ^ „Mads Pedersen clinches Denmark's first men's world championship road race title under horrid Yorkshire skies”. The Telegraph. 29. 9. 2019. Приступљено 3. 6. 2023. 
  9. ^ Lowe, Felix (29. 9. 2019). „World Championships 2019: Mads Pedersen causes major upset as Mathieu Van Der Poel cracks”. eurosport.com. Приступљено 3. 6. 2023. 
  10. ^ „Road World Championship: Denmark's Mads Pedersen claims shock elite men's road race title”. BBC Sport. 29. 9. 2019. Приступљено 3. 6. 2023. 
  11. ^ „107th Tour de France: Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 6. 2023. 
  12. ^ Cotton, Jim (16. 7. 2022). „Mads Pedersen lives Danish dream two weeks after grand départ disappointment: Pedersen hails Quinn Simmons for crucial role in the break as Danish riders continue to deliver at Tour de France”. Velo News. Outside Magazine. Приступљено 3. 6. 2023. 
  13. ^ Whittle, Jeremy (15. 7. 2022). „Mads Pedersen wins stage 13 as Tour de France criticised over Covid and crowds”. theguardian.com. Приступљено 23. 5. 2023. 
  14. ^ „Pedersen wins stage six of Giro after duo caught 300m from finish”. reuters.com. 11. 5. 2023. Приступљено 4. 6. 2023. 
  15. ^ Ostanek, Daniel (12. 5. 2023). „Mads Pedersen writes name in history with Grand Tour stage win triple at Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Приступљено 3. 6. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадс_Педерсен&oldid=28344390”