Клер Киган

С Википедије, слободне енциклопедије
Клер Киган
Клер Киган 2017. године
Лични подаци
Датум рођења(1968{{month}}{{{day}}})1968. (55/56 год.)
Место рођењаВиклоу, Република Ирска
Књижевни рад
Најважнија делаAntarctica, Walk the Blue Fields, Foster, Small Things Like These
НаградеРунијева награда за ирску књижевност (2000), Награда за ирску књижевност Дејви Бернс (2009), Орвелова награда за политичку фикцију (2022)

Клер Киган (енгл. Claire Keegan, Виклоу, Ирска, 1968) је ирска списатељица позната по својим кратким причама које су објављене у The New Yorker, Best American Short Stories, Granta, и The Paris Review. [1] [2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена у округу Виклоу 1968. године, Киган је најмлађа у великој римокатоличкој породици. Отпутовала је у Њу Орлеанс, Луизијана, када је имала 17 година и студирала енглески језик и политичке науке на Универзитету Лојола. Вратила се у Ирску 1992. године, а касније је живела годину дана у Кардифу, у Велсу, где је магистрирала креативно писање и предавала студентима на Универзитету у Велсу. Касније је стекла звање Магистар филозофије на Тринити колеџу у Даблину. [3]

Киганова прва збирка кратких прича,Antarctica (Антарктик) (1999), освојила је Рунијеву награду за ирску књижевност и награду Вилијам Тревор. [4] [5] Њена друга збирка кратких прича, Walk the Blue Fields (Прошетај плавим пољима), објављена је 2007. Киганова „дуга, кратка прича“ [6]Foster (Фостер) је 2009. освојила Награда за ирску књижевност Дејви Бернс. [7] Фостер се појавио у издању The New Yorker од 15. фебруара 2010. и био је укључен у The Best American Short Stories 2011. Касније су га објавили Faber and Faber у дужем облику. Фостер је сада укључен као текст за Irish Leaving Certificate. [8] Филм је адаптирао писац/редитељ Colm Bairéad 2021. и објављен као An Cailín Ciúin (The Quiet Girl) ( Тиха девојка) у мају 2022. Филм је 2023. номинован за Оскара за најбољи међународни играни филм, први филм из Ирске који је номинован у тој категорији. [9] Номинован је у разним категоријама на бројним филмским фестивалима.

Крајем 2021, Киган је објавила новелу, Small Things Like These (Све те ситнице), чија се радња одвија у Ирској средином 1980-их.[6][10] Ушао је у ужи избор за Букерову награду 2022. [11] У плану је филмска адаптација.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Кратке приче[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича[уреди | уреди извор]

  • 1999 – Antarctica (Антарктик), Faber and Faber, Лондон.
  • 2007 – Walk the Blue Fields (Ходај плавим пољима), Faber and Faber, Лондон.
  • 2019 – The forester's daughter (Шумарова ћерка), Faber and Faber, Лондон.
  • 2023 – So Late in the Day: stories of women and men (Тако касно у дан: приче жена и мушкараца), Grove Press, Њујорк.

Новеле[уреди | уреди извор]

  • 2021 – Small Things Like These (Све те ситнице)

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Киган је освојила инаугуралну William Trevor Prize, [12] Рунијеву награду за ирску књижевност, [12] Olive Cook Award и награду за ирску књижевност Дејви Бернс 2009. [12] Остале награде укључују стипендију Хјуа Леонарда, Macaulay Fellowship, [12] награду Martin Healy, награду Kilkenny и награду Том Галон. Такође је била Wingate стипендиста 2002. године и двоструки добитник Francis MacManus Award. Била је гостујући професор на Villanova University 2008. Киган је била резидентни уметник Ирског фонда на Одсеку за келтске студије колеџа Сент Мајкл на Универзитету у Торонту у марту 2009. [13] Године 2019. именована је за сарадника за писање на Тринити колеџу у Даблину. [14] Пембрук колеџ Кембриџ и Тринити колеџ Даблин одабрали су Киганову за гостујућег сарадника Briena Staunton 2021. [15]

Француски превод Small Things Like These(Ce genre de petites choses) ушао је у ужи избор за две престижне награде: Књижевну награду амбасадора Франкофоније [16] и Grand Prix de L'Heroine Madame Figaro. [17] У марту 2021, Киган и њен преводилац са француског, Жаклин Один, освојиле су књижевну награду амбасадора Франкофоније. [18] Small Things Like These (Све те ситнице) освојиле су Орвелову награду за политичку фикцију 2022. [19] Такође је ушла у ужи избор за Букерову награду 2022. и представља најкраћу књигу признату у историји награде. [20]

Године 2023. Киган је проглашена за „Аутора године“ Ирске књижне награде. [21] [22] Њена књига So Late in the Day (Тако касно у току дана) такође је ушла у ужи избор за награду Ирске "Роман године".

Киган је била члан Aosdána од 2008. [23] [24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Claire Keegan: 'Short stories are limited. I'm cornered into writing what I can' Interview”. The Guardian. 4. 9. 2010. 
  2. ^ Barrett, Colin (4. 3. 2015). „In praise of Claire Keegan, by Colin Barrett”. The Irish Times. 
  3. ^ „Claire Keegan”. Aosdana. Приступљено 25. 1. 2022. 
  4. ^ Griswold, Jerry (2. 12. 2001). „Best Books of 2001”. Приступљено 25. 1. 2022. [мртва веза]
  5. ^ Sinnott, Una (25. 4. 2013). „The long and the short of the short story”. Galway Advertiser. Приступљено 1. 2. 2018. 
  6. ^ а б Armitstead, Claire (21. 10. 2021). „Claire Keegan: 'I think something needs to be as long as it needs to be'”. The Guardian. Приступљено 25. 1. 2022. 
  7. ^ Boland, Rosita (23. 6. 2009). „Writer Claire Keegan wins €25,000 Davy Byrnes award”. The Irish Times. Приступљено 1. 2. 2018. 
  8. ^ Gilmartin, Sarah (16. 7. 2014). „What to read on holiday in...Ireland”. The Irish Times. Приступљено 1. 2. 2018. 
  9. ^ „The quiet girl”. IMDb.com. Приступљено 19. 11. 2023. 
  10. ^ Gilmartin, Sarah (24. 10. 2021). „Small Things Like These by Claire Keegan: a timely and powerful book”. The Irish Times. Приступљено 25. 1. 2022. 
  11. ^ „Irish author Claire Keegan nominated for prestigious Booker Prize”. TheJournal. 7. 9. 2022. Приступљено 9. 9. 2022. 
  12. ^ а б в г Boland, Rosita (2009-06-23). „Writer Claire Keegan wins €25,000 Davy Byrnes award”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2023. 
  13. ^ „SMC Sponsored Programs - Celtic Studies - Ireland Fund Artist-in-Residence Program | University of St. Michael's College”. stmikes.utoronto.ca. Архивирано из оригинала 29. 9. 2017. г. Приступљено 28. 9. 2017. 
  14. ^ webmaster, Arts Council (12. 10. 2019). „Writer-in-Residence/Fellowship Appointments 2019/2020”. www.artscouncil.ie. 
  15. ^ „2021 Briena Staunton Visiting Fellowship Awarded to Claire Keegan”. Claire Keegan Fiction Writing Courses. 29. 7. 2020. 
  16. ^ „Discover the authors nominated for the Ireland Francophonie Ambassadors’ Literary Award 2021”. Ambassade de France en Irlande - French Embassy in Ireland. 
  17. ^ „MADAME FIGARO, finalistes du Grand Prix de l'Héroïne 2021, vendredi 12 février 2021 | Revue de presse • SABINE WESPIESER ÉDITEUR”. 
  18. ^ „Ireland Francophonie Ambassadors’ Literary Award Ceremony 2021”. Ambassade de France en Irlande - French Embassy in Ireland. 
  19. ^ „The Orwell Prizes 2022: Winners Announced | The Orwell Foundation”. www.orwellfoundation.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-07. 
  20. ^ Mackay-Smith, Donna (2022). „Reading Guide: Small Things Like These by Claire Keegan”. thebookerprizes.com (на језику: енглески). The Booker Prizes. Приступљено 2023-07-04. 
  21. ^ „AN POST IRISH BOOK AWARDS Winners 2023”. Приступљено 2023-11-23. 
  22. ^ Falvey, Deirdre (2023-11-22). „Paul Murray wins Novel of the Year for The Bee Sting at the An Post Irish Book Awards”. irishtimes.com. Приступљено 2023-11-23. 
  23. ^ „Literature”. Aosdána. 
  24. ^ „Aosdána elects 10 new members and announces Camille Souter as Saoi”. The Arts Council. 9. 5. 2008. Приступљено 25. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клер_Киган&oldid=26900483”