Кордофони инструменти

С Википедије, слободне енциклопедије

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa[3]:

1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
2. Идиофони инструменти
3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
4. Аерофони инструменти
5. Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти

Кордофони инструменти[уреди | уреди извор]

Једноставна анимација треперења окинуте жице по средини.

Кордофони, хордофони или жичани инструменти (итал. strumenti corda, енгл. chordophonic; франц. cordophones, нем. chordophone Instrumente)[4] - су музички инструменти на којима су извор звучног треперења жице (лат. chorda = жица). Ови музички инструменти су многобројни. На њима се тон ствара на 3 начина:

1. Трзањем, окидањем – прстима или трзалицом жице се доводе у стање вибрације (разне тамбуре, балалајка, лаута, мандолина, бузуки, гитара, харфа, цитра), или преко клавијатурног механизма (вирџинел, чембало итд.).
2. Ударимачекића превучених филцем по жицама (клавир) или батићима (цимбало).
3. Гудалом – превлачењем гудала преко затегнутих жица, називамо их гудачки инструменти (виела, ребаб, виолина, виола, виола д’аморе, виолончело, виола да гамба, контрабас, лијерица, гусле).

Прикажимо само неке кордофоне инструменте:

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]