Цитра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Концертна цитра.
Алпска цитра.
Гитар цитра.

Цитра (нем. Zither) је жичани окидачки музички инструмент са 17 до 45 жица натегнутих преко плитке дрвене резонантне кутије неправилног облика. Број жица зависи од величине инструмента. На првих пет жица, затегнутих изнад дела са праговима, најближих извођачу, изводи се мелодија, а штелују се A4, D4, G4, G3, C3 (бечки штим) или A4, A4, D4, G3, C3 (минхенски штим). Окидање се врши трзалицом (плектроном, плектрумом) са прстеном која се навлачи на палац десне руке. Осталe жице на којима се свира истовремено са мелодијом груписане су у неколико унапред наштелованих акорда у квартама или квинтама.

Назив цитра проистекао је од назива старогрчког жичаног инструмента κιθάρα као и гитара, ситар и још неки жичани инструменти.

У Светом Писму на неколико места помиње се инструмент китара који је претеча цитре: “И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.” (Језекиљ, глава 26) "Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор." (Данило, глава 3).[1]. У руском преводу Светог Писма тај инструмент се назива цитром[2].

Распрострањеност цитре[уреди]

Инструменти слични цитри јављају се код многих народа у Кини, Јапану и на Блиском истоку. Кућин кинеска цитра са седам жица и гуђенг са 21 жицом су најстарије (старе су преко 2500 година). Јапанска, кото цитра, са свиленим струнама је настала модификацијом кућина током ране Нара епохе (710–784) и имала је 13 жица, док данашње јапанске цитре умају 20-25 жица. Вијетнамска цитра је дантран, а монголска јатга. Код источних Словена жичани инструмент са више жица звао се гусли, а од централне Азије до Медитерана и југоисточне Европе распрострањен је канун. Цитра као народни инструмент у Европи је најраспрострањенија у Аустрији и Немачкој од XVIII века, када је продрла на европски континент. Данас су у Европи најчешће концертна цитра са 34-35 жица, алпска са 42 жице и гитар цитра без дела са праговима[3].

Цитра у Србији[уреди]

Цитра је код нас највише у употреби била у Војводини и то код Мађара, како код оних у селу, тако и у граду. Репертоар су чиниле песме, али и инструментална пратња народних игара, валцера, чардаша, кола и др. У наше крајеве вероватно да су је донели мађари из Азије, своје прадомовине.[4]. Клуб љубитеља цитрашке музике Србобран организује традиционалну манифестацију „Златна цитра“. Године 2019. одржана је 24. „Златна цитра“. Двочасовни програм одржан је у Основној школи „Јован Јовановић Змај“.

Референце[уреди]

  1. ^ Ђура Даничић (превео Стари Завјет) и Вук Стефановић Караџић (превео Нови Завјет) (2007): Свето Писмо. Библијско друштво, Београд
  2. ^ Библијски музички инструменти (о проблему идентификације и превода)
  3. ^ „Zither”. Еncyclopedia britannica.com. 
  4. ^ Големовић, Димитрије (1997): Народна музика Југославије, Музичка омладина Србије, Београд

Литература[уреди]