Цитра

Концертна цитра.

Алпска цитра.

Гитар цитра.

Цитра (нем. Zither) је жичани окидачки музички инструмент са 17 до 45 жица натегнутих преко плитке дрвене резонантне кутије неправилног облика. Број жица зависи од величине инструмента. На првих пет жица, затегнутих изнад дела са праговима, најближих извођачу, изводи се мелодија, а штелују се A4, D4, G4, G3, C3 (бечки штим) или A4, A4, D4, G3, C3 (минхенски штим). Окидање се врши трзалицом (плектроном, плектрумом) са прстеном која се навлачи на палац десне руке. Осталe жице на којима се свира истовремено са мелодијом груписане су у неколико унапред наштелованих акорда у квартама или квинтама.

Назив цитра проистекао је од назива старогрчког жичаног инструмента κιθάρα као и гитара, ситар и још неки жичани инструменти.

У Светом Писму на неколико места помиње се инструмент китара који је претеча цитре: “И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.” (Језекиљ, глава 26) "Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор." (Данило, глава 3).. У руском преводу Светог Писма тај инструмент се назива цитром.

Распрострањеност цитре

Инструменти слични цитри јављају се код многих народа у Кини, Јапану и на Блиском истоку. Кућин кинеска цитра са седам жица и гуђенг са 21 жицом су најстарије (старе су преко 2500 година). Јапанска, кото цитра, са свиленим струнама је настала модификацијом кућина током ране Нара епохе (710–784) и имала је 13 жица, док данашње јапанске цитре умају 20-25 жица. Вијетнамска цитра је дантран, а монголска јатга. Код источних Словена жичани инструмент са више жица звао се гусли, а од централне Азије до Медитерана и југоисточне Европе распрострањен је канун. Цитра као народни инструмент у Европи је најраспрострањенија у Аустрији и Немачкој од XVIII века, када је продрла на европски континент. Данас су у Европи најчешће концертна цитра са 34-35 жица, алпска са 42 жице и гитар цитра без дела са праговима.

Цитра у Србији

Цитра је код нас највише у употреби била у Војводини и то код Мађара, како код оних у селу, тако и у граду. Репертоар су чиниле песме, али и инструментална пратња народних игара, валцера, чардаша, кола и др. У наше крајеве вероватно да су је донели мађари из Азије, своје прадомовине.. Клуб љубитеља цитрашке музике Србобран организује традиционалну манифестацију „Златна цитра“. Године 2019. одржана је 24. „Златна цитра“. Двочасовни програм одржан је у Основној школи „Јован Јовановић Змај“.

Органологија

Хорнбостел-Заксов систем, метода класификације академских инструмената, такође користи термин цитра за класификацију свих жичаних инструмената у којима жице не излазе изван оквира за сондирање. Категорије обухватају барске цитре (састављене од музичких гудала и штапића), цевне цитре, сплавне цитре, плочасте цитре (укључује кутијасте цитре и харфне цитре), коритасте цитре и оквирне цитре.

Према Заксу,

Плочасте цитре чине најважнију категорију са западне тачке гледишта јер укључују жичане клавијатурне инструменте. Жице су развучене преко плоче, која је правоугаона или трапезаста или неког другог облика, и која се лепи на плитку кутију.

Жице могу бити отворене или заустављене. То може бити псалтир или цимбала.

Реч је такође коришћена у спрези са брендираним варијантама других гудачких инструмената, на пример, цитра бенџо.

Историја и развој

Тањир. Романса Западне коморе. У сцени из популарне представе, јунакиња је приказана у контемплацији како свира на цитри. Из Кине, династија Ћинг, 18. век. Национални музеј Шкотске, Единбург

Алпски Шајтолт

Кинески гукин са седам жица

Најранији познати сачувани инструмент породице цитре је кинески гукин, инструмент без прага, пронађен у гробници маркиза Јиа од Џенга, који датира из 433. године пре нове ере. Слични инструменти дуж овог дизајна су се развијали током наредних векова, на пример, јапански кото са свилом; ситер индонежанских гамелана; канун Грчке и Блиског истока; валиха, цитра Мадагаскара; и многи други. Све веће интересовање за 'светску музику' донело је ширу препознатљивост овим другим члановима породице цитра, како древним тако и модерним. Многи од ових инструмената су електронски узорковани и доступни су у банкама инструмената за музичке синтисајзере.

У Европи и другим севернијим и западним регионима, ране цитре су биле сличније модерним планинским цимбалима, јер су имале дугачке, обично правоугаоне, звучне кутије, са једном или више мелодијских жица и неколико ненапетих дронских жица. Неке од ових су користиле покретне мостове сличне јапанском коту, који се користе за поновно подешавање жица дронова. Алпски Шајтолт представља пример ове старије врсте европске цитре. До касног 18. века развиле су се две главне варијанте европске концертне цитре, познате као салцбуршка цитра (са заобљеном страном удаљеном од свирача) и Митенвалд цитра (са обе стране заобљена). Оба стила се и данас налазе у концертним цитрама, иако је салцбуршки стил постао далеко најзаступљенији.

Бечки цитриста Јохан Пецмајер (1803–1884) постао је један од изузетних виртуоза на овим раним инструментима и заслужан је за то да је цитра постала кућни инструмент. Године 1838, Николаус Вајгел из Минхена је осмислио концепт усвајања фиксних мостова, додавања додатних жица, подешавања у циклус квинти и хроматском фретингу прста – ефективно претварајући прилично груб народни инструмент у концертну цитру. Његове идеје, међутим, нису биле широко прихваћене све до 1862. године, када је лутиста Макс Амбергер из Минхена направио нову цитру по Вајгеловом дизајну. У овом тренутку цитра је достигла нешто веома блиско својој модерној концертној форми. За релативно кратко време, нови дизајн је у великој мери заменио стари Фолкситер (иако се још увек назива истим именом међу народним музичарима) широм централне Европе, посебно у алпским земљама. Као 'концертна цитра' почела је да привлачи пажњу и озбиљних композитора, од којих су неки и сами постали концертни цитрарски виртуози. Ови композитори, названи „Altmeister”, цветали су између 1870. и 1910. И ништа мање него композитор Јохан Штраус II дао је инструменту истакнути соло у једном од својих најпознатијих валцера, „Приче из Бечке шуме”.

Литература

• О цитри на © 2007 Sholast.ru на руском
• О цитри из енциклопедије «Кругосвет» на руском
• Dearling, Robert; Stringed Instruments; Chelsea House Publishing (2000). ISBN 0791060926
• Marcuse, Sibyl; Musical Instruments: A Comprehensive Dictionary; W. W. Norton & Company (1975). ISBN 0393007588
• Mühlemann, Lorenz; Die Zither in der Schweiz: Von den Anfängen bis zur Gegenwart ; Turtleback (1995). ISBN 3-729-60584-4 (German)
• Ralston, Jack L.; A Selective Bibliography for the Zither; University of Missouri (1981). ASIN: B00072D9GI
• Schuler, Manfred; Zither In Der Volksmusik , vol. 1 & 2; Unbekannt . ISBN 3-853-66837-2, 3-708-40155-7 (German)
• Kevin, P. (2008). „A musical instrument fit for a queen: the metamorphosis of a Medieval citole” (PDF). The British Museum Technical Research Bulletin. 2: 13—28. 
• Margerum, Alice C. (2015). Robinson, James; Speakman, Naomi; Buehler-McWilliams, Kathryn, ур. The British Museum Citole: New Perspectives (PDF). London: The British Museum Press. ISBN 978-086159-186-2. 
• Wright, Laurence (мај 1977). „The Medieval Gittern and Citole: A Case of Mistaken Identity”. The Galpin Society Journal. 30: 8—42. JSTOR 841364. doi:10.2307/841364. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wright, Laurence (1985). „Citole”. Ур.: Sadie, Stanley. New Grove Dictionary of Musical Instruments. New York: Grove's Dictionaries of Music Inc. ISBN 978-0943818054. 
• Butler, Paul. „The Citole Project”. crab.rutgers.edu. Архивирано из оригинала 07. 08. 2022. г. Приступљено 16. 11. 2016. „The citole is definite ancestor of the cittern.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Galpin, Francis William (1911). Old English Instruments of Music. Chicago: A.C. McClurg and Company. стр. 21–22. 
• Spring, Matthew (2006). The Lute in Britain: A History of the Instrument and Its Music. Oxford University Press. стр. 28. ISBN 9780195188387. 
• „Unprofitable Instruments, Citole”. trombamarina.com. Приступљено 8. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stryjak, Julien. „Les instruments à cordes pincées de la Cathédrale Notre-Dame de Strasbourg”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза)
• Hawkins, John (1776). A general history of the science and practice of music. T. Payne and Son. стр. 342—344. 
• Baker, Paul. „The Gittern and Citole”. Приступљено 4. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „REYES MUSICOS DEL PORTICO DE LA MAJESTAD, Estudio y comentarios de Luis Delgado, Nº1 REY MUSICO CON CITOLA”. argoceramica.com. Архивирано из оригинала 13. 5. 2007. г. Приступљено 2. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза)
• Gamelán. „MusicArt Nº1 REY MÚSICO CON CÍTOLA”. pinterest.com. Приступљено 2. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dart, Thurston (март 1948). „The Cittern and Its English Music”. The Galpin Society Journal. 1: 50. JSTOR 842122. doi:10.2307/842122. „...the cittern (with four wire strings)...” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Segerman, Ephraim (април 1999). „A Short History of the Cittern”. The Galpin Society Journal. 52: 84. JSTOR 842519. doi:10.2307/842519. „According to the evidence we have, all the instruments so far were stung in gut. Late in the 14th century the craft of wire drawing started to use water power to draw iron wire. Previously the iron wire available was too uneven in thickness to be usable for musical purposes...before then, only Irish harpers and psaltery players used metal strings...brass, silver or gold...” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Page, Christopher (јул 1978). „Early 15th-Century Instruments in Jean de Gerson's 'Tractatus de Canticis'”. Early Music. 6 (3): 342. JSTOR 3125803. doi:10.1093/earlyj/6.3.339. „All the available evidence indicates that, with the exception of Irish harps, medieval harps were generally strung with gut.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Segerman, Ephraim (април 1999). „A Short History of the Cittern”. The Galpin Society Journal. 52: 82—83. JSTOR 842519. doi:10.2307/842519. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Page, Christopher (март 1980). „Fourteenth-Century Instruments and Tunings: A Treatise by Jean Vaillant? (Berkeley, MS 744)”. The Galpin Society Journal. 33: 27. JSTOR 841826. doi:10.2307/841826. „Albinus put together another tetrachord which he called the cithara; striking the Lydian system on it...which he put together this way...[c-d-g-c'].” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Winternitz, Emanuel (1961). „THE SURVIVAL OF THE KITHARA AND THE EVOLUTION OF THE CITTERN, A Study in Morphology”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. 24 (3/4): 213. JSTOR 750796. S2CID 195057025. doi:10.2307/750796. Приступљено 24. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• "Fretless Zithers" at MinerMusic.com English language site dedicated to the chord zither. The authors present arguments for the instrument to be renamed 'fretless zither'. Contains some dead links.
• "Zither collection of the University of Leipzig" German language site with pictures of vintage instruments including bowed zithers (here called Streichzithern)
• "Zither US" English language site based in the U.S. Contains biographies of early performers and personalities associated with the history of concert and Alpine zithers, mainly in the U.S. Also contacts for resources like instrument maintenance, enthusiast clubs and events.
• 'Zithernhistorie' German language site describing transition from drone zither to 19th century Mittenwald and Salzburg concert zither
• Zitherseite Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2013) von Werner Wölfing. German language site with photographs, history and different types of zither, links to further information and resources, zither makers and players
• Anton Karas page by his Grandson (English version) von Werner Chudik. Contains article by Günter Wittenstein discussing the zither tuning used by Karas