Виола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виола
Виола
ит.: viola
нем.: Bratsche
фр.: Alto
ен.: Viola
ру.: Альт
Скраћеница
Vla. (мн. Vle)
Породица инструмената
гудачки дувачки инструменти

Виола је инструмент сличан виолини, само нешто већи. Код виоле је горња граница висине тона c3 у оркестарском извођењу, а у солистичком достиже и до а3. Виола је мање виртуозан инструмент, а тон одликују тамније боје од виолине.

Постоји још једна разлика између ова два инструмента, а то је нотација. Код виоле запис нота се врши у alt-C кључу, док се код виолине врши у виолинском.

Виола је претежно оркестарски и камерни инструмент. Соло литература јој је оскудна. Волфганг Амадеус Моцарт је компоновао Концертну симфонију за виолу и виолину, а Хектор Берлиоз је написао симфонију Харолд у Италији за соло виолу. Такође постоје концерти Георга Фридриха Хендла и Јохана Кристијана Баха за виолу.

Историјат[уреди]

Постоје два тумачења о настанку овог инструмената, тј. његове претече. Раније се мислило да је виола настала из породице старих виола (XV век), виола да брачо и виола да гамба. Постоји још једна виола из ове групе, то је виола д’аморе, која је тако названа због мекоће свога звука.

Данас се сматра да је виола настала из лире да брачо, као нешто већа варијанта виолине.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Виола