Корисник:Ana.rakic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Катедрала у Модени[уреди | уреди извор]

Катедрала у Модени (италијански: Duomo di Modena), чији је званични назив Катедрала Узнесења Свете Марије и Светог Геминијана, један је од најзначајнијих верских и културних споменика из историје средњевековне Европе. То је древна католичка катедрала која се налази у граду Модени, у региону Емилија-Ромања, у северној Италији. Њена изградња је трајала од 1099. године до 1184. године. Представља архитектонско ремек-дело ненадмашне лепоте, величанствен спој романичке и готичке архитектуре. Због свог изузетног историјског, архитектонског и културног значаја, 1997. године уврштена је на листу светске баштине УНЕСЦО-а.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Изградња катедрале почела је 9. јуна 1099. године, под руководством архитекте Ланфранка и вајара Вилигелма, а под покровитељством грофице Матилде од Тоскане. Пошто се ту налазила гробница Светог Геминијана, који је у 4. веку био моденски бискуп, (касније је узет за свеца-заштитника града Модене), на тој локацији постојала је црква још од 5. века, саграђена над његовим гробом, а обновљена у 8. веку. Због лоше градње била је у руинираном стању, па је зато покренута изградња нове катедрале.

12. век: До 1106. године формирана је основна структура катедрале, пратећи романички стил који је преовладавао у то време. Завршена је и крипта намењена да прими мошти Светог Геминијана, па су 30. априла 1106. године, у присуству папе Паскала II и грофице Матилде од Тоскане, мошти свеца заштитника свечано пренете из оног што је још преостало од старе цркве у крипту нове катедрале. Свечеве мошти се и данас ту налазе, у саркофагу који датира из 4. века. Сваке године, поводом празника Светог Геминијана (31. јануара), његове мошти показују се верницима. Стара црква је, потом, потпуно срушена, а радови на новој катедрали су настављени. Нову катедралу званично је освештао папа Луције III, 12. јула 1184. године[2], што указује на то да је катедрала, тек тада, била довољно завршена да би могла да се користи за верску службу.

13. и 14. век: Завршетак радова на катедрали поверен је групи вајара и архитеката под називом Мајстори из Кампионеа. Ови људи су дошли из насеља Кампионе, округ Комо, регион Ломбардија. Током овог периода, катедрала је била сведок процвата уметничке активности, са стварањем задивљујућих фресака, скулптура и других декоративних елемената. На катедралу је додата и величанствена розета. Поред катедрале изграђен је импозантни звоник, познат као Торањ Гирландино, висок 86 метара, који представља ремек-дело средњовековне архитектуре. Врх торња је украшен гирландама, налик венцима, по којима је добио име (на италијанском „гирланде – венац“). Његова изградња започела је 1179. године, а завршена је 1319. године. Основна структура је романичка, а горњи делови имају готичке елементе, услед његове изградње кроз различита раздобља. Један је од главних симбола Модене, видљив са било ког места у граду.

15. и 16. век: У 15. веку је завршена унутрашња декорација катедрале и постављени су олтари, гробнице и други намештај. Између 1437. и 1455. године централни брод, који је раније био отворен, па се видела дрвена кровна конструкција, засвођен jе плафонима од опеке. Урађене су завршне архитектонске и декоративне доградње катедрале.

17. и 18. век: Реконструисана је централна апсида крипте. Зидови су обложени ретким и скупоценим мермером, прозори затворени племенитим и танким плочама од оникса, сводови су преуређени и украшени, а олтар је ограђен мермерном оградом.

19. и 20. век: Важне активности с краја 19. и почетком 20. века биле су: промена пода и спајање катедрале са сакристијом. Крајем двадесетог века, скулптуре и спољна површина су пажљиво очишћене, враћајући катедрали карактеристичну белу боју која је била упрљана прашином и смогом.

21. век: Између 2007. и 2008. године катедрала је подвргнута консолидативној рестаурацији,  како би се очувао њен архитектонски интегритет и уметничка дела. Замењене су неке прилично дотрајале носеће греде и саниране пукотине у зиду. Радови на рестаурацији обухватали су и фасаду, као и унутрашње сводове. Рестаурација је завршена 2019. године.

Опис[уреди | уреди извор]

Катедрала је грађена у прекрасном романском стилу, са карактеристичним масивним зидовима, округлим луковима, каменим стубовима и једноставним али изражајним украсима, као што су рељефи, скулптуре и капители. Касније је допуњена елементима готске архитектуре, као што су витки стубови, високи и прозрачни сводови и прозорски отвори са витражима, што јој је дало јединствену хармонију и грациозност. Катедрала је широка око 25 м  и 66 м дуга. Висина крова је приближно 24 м.

Фасада[уреди | уреди извор]

Један од најфасцинантнијих аспеката катедрале у Модени је њена фасада, која је украшена раскошним рељефима и скулптурама, који приказују библијске сцене и призоре из живота светаца. Детаљи на фасади су изузетно фини и прецизни, што је резултат рада мајстора као што су Вилигелмо и Анселмо да Кампионе. Фасада има три улаза. Средишњи улаз је најимпресивнији и назван је „Краљевска врата“ (Porta Regia). На њему се налазе рељефи који приказују библијске сцене, од којих се истичу Стварање Адама и Еве, Први грех и Прича о Ноју. На левој страни се налази мањи улаз „Принчева врата“ (Porta dei Principi), украшен рељефима са призорима из живота св. Геминијана, а на десној страни су „Врата рибље пијаце“ (Porta della Pescheria) са рељефним приказима месеца у години (на мермерном оквиру) и сценама из легенди о краљу Артуру (у лунети). Фасада такође обилује романским архитектонским детаљима попут галерија и аркада, које јој дају слојевитост и дубину. На фасади се налазе бројне скулптуре које приказују анђеле, свеце и библијске ликове. Ове скулптуре додају естетску лепоту и духовну симболику фасади. Један од најимпресивнијих елемената фасаде је розета, која се налази изнад главног портала. Овај кружни прозор украшен је витражом који даје дифузно светло унутар катедрале.

Унутрашњост[уреди | уреди извор]

Унутрашњост је подељена на три брода. Високи мермерни стубови подупиру сводове који се уздижу високо изнад глава посетилаца. Око богато украшеног олтара се налази мноштво уметничких дела из различитих периода, укључујући скулптуре, саркофаге и рељефе. Фреске и мозаици красе зидове и сводове, стварајући живописне приказе библијских прича и светаца. Посебно су импресивни витражи који, обасјавајући унутрашњост катедрале светлошћу различитих боја, стварају јединствену атмосферу духовности и лепоте.

Културни значај[уреди | уреди извор]

Катедрала у Модени је спој вере, историје и уметности, што је чини не само верским средиштем, већ и драгоценим културним спомеником који сведочи о богатој историји и уметности Италије. Једна је од најпосећенијих и најцењенијих туристичких атракција која привлачи посетиоце својом лепотом, архитектонском сложеношћу и културним благом које чува.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Катедрала у Модени се још назива и Камена Библија (La Biblia di pietra). Наиме, у средњем веку, обични људи су били неписмени, па су слике и свети симболи у величанственој Катедрали имали дидактичку функцију.

У катедрали је, 8. септембра 2007. године, обављен посљедњи испраћај славног тенора Лучана Паваротија, рођеног у Модени.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. https://whc.unesco.org/en/list/827[1]
  2. https://www.santiebeati.it/dettaglio/39175[2]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Centre, UNESCO World Heritage. „Cathedral, Torre Civica and Piazza Grande, Modena”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-11. 
  2. ^ а б „San Geminiano di Modena”. Santiebeati.it. Приступљено 2024-03-11. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ana.rakic/песак&oldid=27455300”