Корисник:Dusan7319/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Оливер Наполеон Хил (енгл. Oliver Napoleon Hill; 26. октобар 1883 - 8. новембар 1970.) био је амерички аутор самопомоћи. Најпознатији је по књизи Мисли и обогати се (1937) која је међу 10 најпродаванијих књига о самопомоћи свих времена.[1][2]

Оливер Наполеон Хил
Хил у 1904.
Датум рођења26. Oкторбар, 1883
Место рођењаПаунд, Вирџинија
Датум смрти8. Новембар, 1970 (87 год.)
Место смртиГринвил, Јужна Каролина
ЗанимањеАутор, новинар, адвокат, продавац(трговац)
Активни период1928–1970
Значајни радовиМисли и обогати се (1937)

Закон успеха (1928)

Надмудривање ђавола (1938)
Потпис

Хилова дела инсистирала су на томе да су велика очекивања од суштинског значаја за побољшање нечијег живота.[3][4]Већина његових књига промовисане су као главни принципи за постизање „успеха“.

Хил је у модерно доба контроверзна фигура. Оптужен за превару, савремени историчари такође сумњају у многе његове тврдње, попут оне да је упознао Ендруа Карнегија и да је био адвокат. Гизмодо га је назвао „најпознатијим преварантом за кога вероватно никада нисте чули“.[5]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Детињство[уреди | уреди извор]

Хил је рођен у једнособној колиби у близини Апалачког града Паунд на југозападу Вирџиније.[6] Његови родитељи су били Џејмс Монро Хил и Сара Силваниjа (Блер), а он је био унук Џејмс Мадисон Хил-а и Елизабет (Џоунс). Његов деда је у Сједињене Државе дошао из Енглеске и населио се на југозападу Вирџиније током 1847.[7]

Мајка Хил умрла је кад му је било девет година, а отац се две године касније поново оженио Мартом. Његова маћеха је имала добар утицај на њега: „Хил-ова маћеха, удовица директора школе, цивилизовала је дивље дете Наполеона, терајући га да иде у школу и цркву.“[8] Када је имао 13 година, Хил је почео да пише као „планински извештавалац“, у почетку за очеве новине.[9] У време када је имао 15 година оженио се локалном девојком која га је оптужила да је отац њеног детета; девојка се одрекла захтева, а брак је поништен.[9]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

У седамнаестој години Хил је завршио средњу школу и преселио се у Тазвел, Вирџинија, да би похађао пословну школу. 1901. Хил је прихватио посао радећи за адвоката Руфуса А. Ајерса, магната угљем и бившег државног тужиоца у Вирџинији. Аутор Риџард Лингман написао је да је Хил овај посао добио тако што се договорио да ће ћутати о смрти рудара којег је претходни управник рудника случајно упуцао док је био пијан.[8]

Хил је убрзо напустио посао управљања рудницима угља и уписао се на правни факултет пре него што се повукао због недостатка средстава. Касније у животу, Хил ће користити титулу „адвоката“, иако Хил у званичној биографији примећује да „не постоји запис да је он заиста обављао правне услуге за било кога“[10].

Неуспели пословни подухвати и оптужбе за превару[уреди | уреди извор]

Хил се преселио у Мобил у Алабами 1907. године и основао компанију Акри-Хил Ламбр Компани. У октобру 1908. године, Пенсакола Џурнал известио је да се компанија суочава са стечајним поступком и оптужбама за превару поште због куповине дрвне грађе изван Мобајла, из других округа у Алабами и Флориди, и продаје испод цене, чиме није успела да оствари повраћај.[11]

У мају 1909. године Хил се преселио у Вашингтон, и покренуо Аутомобилски колеџ у Вашингтону, где је упутио студенте да граде, шоферирају и продају моторне аутомобиле.[12] Колеџ је склапао аутомобиле за компанију Картер Мотор Корпорејшн, која је прогласила банкрот почетком 1912. Током априла 1912. аутомобилски магазин Мотор Ворлд оптужио је Хил-ов Колеџ за превару и његов маркетиншки материјал исмевао као „шалу свима просечне интелигенције“.[13] Аутомобилски колеџ затворио је своја врата касније те године. [Потребан цитат]

Током јуна 1910. Хилл се оженио са Флоренс Елизабет Хорнер, [14] са којом је имао три сина: Џејмса, рођеног 1911; Наполеон Блаир, рођена 1912; и Давид, рођен 1918.[15] Након што се аутомобилски колеџ распао, Хил се преселио у Лумберпорт, западна Вирџинија, како би био са породицом своје супруге. [Цитат потребан]

Потом се преселио у Чикаго и прихватио посао на Универзитету за продужење Ла Сејл.[16] У септембру 1915. године основао је Институт за рекламе Џорџа Вашингтона, где је намеравао да подучава принципе успеха и самопоуздања. Дана 4. јуна 1918. године, Чикаго Трибјун известио је да је држава Илиноис расписала два налога за његово хапшење, теретећи га за кршење закона плавог неба, покушајем продаје деоница његове школе уз капитализацију од 100.000 америчких долара, упркос процени имовине која школа има само на 1.200 америчких долара.[17] Школа се убрзо затворила. [Потребан цитат]

Хил је касније тврдио да је ово време провео саветујући председника Вудру-а Вилсона усред Првог светског рата; међутим, у белешкама Беле куће не помиње се да је икада био тамо.[18]

Након затварања Института Џорџ Вашингтон, Хил је кренуо у друге пословне подухвате, међу којима су и лични часописи Хил'с Голден Рул и Наполеон Хил'с Магазин. 1922. године отворио је Коресподенцијску школу Унутрашњег Зида, добротворну фондацију намењену пружању образовних материјала затвореницима у Охају. Фондацијом је руководио, између осталих, фалсификатор и бивши осуђеник Батлер Строук, који ће бити враћен у затвор само годину дана касније.[19] Према Хиловој званичној биографији, током овог периода стотине докумената који доказују Хилову повезаност са разним познатим личностима уништене су у пожару складишта у Чикагу.[20]

Закон успеха[уреди | уреди извор]

Током 1928. године Хил се преселио у Филаделфију и убедио издавача са седиштем у Конектикету да објави своје дело Закон успеха (1925). Књига је била први велики успех Хила, омогућавајући Хилу да усвоји богат начин живота. До 1929. године већ је купио Ролс Ројс и имање од 240 хектара у планинама Катскил, уз помоћ људи који су му позајмили новац.[21]

Почетак Велике депресије, негативно је утицао на финансије Хил-а, присиливши његово имање Кетскил да укине имовину пре краја 1929.[15]

Следеће објављено Хил-ово дело, Чаробне степенице до успеха (1930) показало се комерцијалним неуспехом. Током следећих неколико година, Хил је путовао земљом, враћајући се својим навикама из претходне деценије покретања разних краткотрајних пословних подухвата. [Потребан цитат]

Током 1935. године, Хилова супруга Флоренс поднела је захтев за развод на Флориди. [Потребан цитат]

Мисли и обогати се[уреди | уреди извор]

Током 1937. године Хил је објавио најпродаванију књигу Мисли и обогати се, која је постала најпознатије Хилово дело. Хил-ова нова супруга Роса Ли Биланд значајно је допринела стварању и уређивању Мисли и обогати се. Хилови биографи касније ће рећи да се ова књига продала у 20 милиона примерака током 50 година, мада како примећује Риџард Лингман у својој краткој биографији, „Алис Пејн Хакет ’70 година најбоље продаваних књига’ сугерише да је количина била знатно мања.[8]

Још једном богат, Хил је поново покренуо свој раскошни животни стил и купио ново имање у планини Дора на Флориди. Пар се развео око 1940. године, а већи део богатства из књиге припао је његовој супрузи Роси Ле Хил, остављајући Наполеона Хила да поново започне своју потрагу за успехом.[15]

Филозофија постигнућа[уреди | уреди извор]

Хил-ова „Филозофија постигнућа“, понуђена као формула за успех од блата до злата, објављена је у почетку у вишесатном студијском курсу 1928. године под називом Закон успеха.[22], преписивањем рукописа из 1925. Хил је идентификовао слободу, демократију, капитализам и хармонију као међу основама своје „Филозофије достигнућа“. Утврдио је да без ових темеља не би била могућа велика лична достигнућа.

Napoleon Hill holding his book Think and Grow Rich, 1937.
Наполеон држи своју књигу Мисли и обогати се, 1937.

О „тајни“ постигнућа говорило се у Мисли и обогати се, али Хил је инсистирао на томе да би читаоци имали највише користи ако би их сами открили. Иако у књизи није експлицитно идентификовао ову тајну, понудио је следеће:

Ако заиста желите новац толико оштро да је ваша жеља опсесија, неће вам бити тешко да се убедите да ћете га стећи. Циљ је да желите новац и да будете толико одлучни да га имате да бисте се уверили да ћете га имати. . . . Такође знате да никада не можете имати богатство у великим количинама ако се не потрудите да у жару борбе за жељом за новцем уствари верујете да ћете га поседовати.[Потребан цитат]

У уводу Хил износи „тајну“ да ју је Ендру Карнеги „безбрижно убацио у мој ум“ и да је то надахнуло Мануела Л. Куезона са Филипинских острва да „стекне слободу за свој народ“. Иако у књизи више пута спомиње „горућу жељу за новцем“, он сугерише да среброљубље заправо уопште није његова „тајна“. Заправо, у Закону о успеху, објављеном девет година раније, он идентификује тајну као Златно правило, инсистирајући на томе да се само хармоничним радом и сарадњом са другим појединцима или групама појединаца стварајући одрживост и корист за њих за себе.[Потребан цитат]

Појам "дефинитивне главне сврхе" представља као изазов читаоцима да се запитају: "У шта заиста верујем?" Према Хилу, „98%“ људи има мало или нимало чврстих уверења, што је допринело да њихов успех буде мало вероватан.[4]

Хил мисли да је животна прича његовог сина Блера инспирација за њега. Иако је рођен без ушију Блер је одрастао са могућношћу да чује и прича скоро нормално. Хил каже да је његов син током последње године колеџа прочитао другу главу манускрипта ‘’Мисли и обогати се’’ и открио Хилову тајну и инспирисао стотине хиљаде људи које не могу да чују ни да говоре.[4]

Од 1952. до 1962. Хил је учио његову ‘’Филозофију о његовом успеху’’ заједно са В. Клементом Стоуном.[23] Током 1960. Хил и Стон су заједно написали књигу ‘’Успех кроз позитивно ментално понашање’’. Норман Винсент Пејл је цитиран казајући да Хил и Стоне имају редак дар за инспирације и помагање људима и да им обојици дугује захвалност на њиховом писању.[24]Хил каже да има увид у расизам, робство, компресију, неуспех, револуцију, рат и сиромаштво, додајући да превазилажење ових потешкоћа користећи његову ‘’Филозофију успеха’’ је одговорност сваког човека.[4]

Утицај Ендруа Карнегија[уреди | уреди извор]

Касније у животу, Хил је рекао да је обртни тренутак његовог живота био интервју са индрустриалистом и филантропистом Ендруом Карнегијем 1908.  У то доба Карнеги је био међу најмоћнијим људима на свету. Карнеги га је посетио и изазвао да интервјуише богате људе и открије просту формулу за успех што је овај и урадио.[4]

Признањима у његовој књизи ‘’ Закон успеха’’ навео је 45 људи које је проучавао ‘’са већином тих људи се срео очи у очи’’ као они којима је та књига посвећена: Ендру Карнеги, Хенри Форд, и Едвин К. Барнс (сарадник Томаса Едисона). . Хил је рекао да му је Карнеги дао уводно писмо за Форда[25] за кога је Хил рекао да га је затим упознао са Александром Грахом Бејл, Елмер Р. Гејтс, Томас Едисон и Лутер Бурбенк.[26]

Према Ралстон Универзитету одобрења за ‘’Закон успеха’’ послали су Вилиам Х. Тафт, Сајрус Џ. К. Куртис, Томас Едисон, Лутер Бурбанк, И. М. Статлер, Едвард. Б. Бок и Џон Д. Рокфелер. Списак у признањима укључује, међу онима које је Хил написао да је лично интервјуисао[26], Руфус А. Ајерс, Џон Буроуг, Харви Самјуел Фајрстоун, Алберт Х. Гери, Џејмс Џ. Хил, Џорџ Сафорд Паркер, Теодор Рузвлет, Чарлс M. Шваб, Френк A. Вондерлип, Џон Ванамејкр, Ф. В. Вулворт, Данијел Теу Рајт, и Вилам Вригли, Џуниор.

Контроверза[уреди | уреди извор]

Аутентичност многих Хилових тврдњи је широко оспоравана. Сарадњу Наполеона Хила са Ендруом Карнегијем никада нису потврдили ни сам Карнеги ни породица Карнеги, а Хил је наводно почео да тврди да је разговарао са Карнегијем тек након што је он умро. Осим Хилових списа, нема извештаја о томе да се састанак одржавао. Карнегијев биограф Давид Насањ изјавио је да ‘’није нашао ниједан доказ било које врсте да су се Карнеги и Хил икада упознали’’ или да је ‘’књига била аутентична’’.[5]

Изван Хилових властитих списа и осим кратког сусрета са Томасом Едисоном 1923. недостају докази за многе друге Хилове тврдње о сусрету са другим познатим људима. Према службеној биографији Наполеона Хила, разлог томе је што су његове фотографије, писма председника и писма подршке познатих људи изгубљени у пожару.[27]

Поред ових и оптужби за превару, и остале Хилове тврдње доведене су у питање. Нема познатих доказа да је помагао председнику Нилсону да преговара о предаји Немачке у Првом светском рату; да је помагао председнику Рузвелту да напише своје разговоре поред камина; или да је био адвокат. Нема познатих записа о Хиловим састанцима са познатим људима за које је тврдио да је интервјуисао.[28]

Наводне духовне посете[уреди | уреди извор]

Хил је отворено описао посете духова у 12. поглављу своје књиге Обогати се! С душевним миром (1967). Описао их је као невиђене пријатеље, невиђене посматраче, чудна бића и Велику школу мајстора која га је чувала и која одржава „школу мудрости“. Хил наводи да му је „Господар“ причао звучно, откривајући тајно знање. Хил даље инсистира на томе да Мајстори „могу да се рашчисте од себе и одмах путују на било које место које одаберу како би стекли основно знање или како би га директно, гласом, дали било ком другом“.

Хилови духовни гласовни су навудно утицали на Обогати се! С душевним миром. Хил цитира „Учитеља“, рекавши, „Много од онога што је рекао већ вам је представљено у поглављима ове књиге или ће следити у другим поглављима“. У 14. поглављу своје књиге Мисли и обогати се (1937) отворено говори о својим „невидљивим саветницима“ са којима разговара о разним областима свог живота. Хил те састанке са својим саветницима назива стварним, јер је себи непрестано говорио да су стварни, што је принцип који назива "аутосугестија". Хил додуше признаје да су му разговори били стварни само због његове маште, али исповеда своје уверење да „доминирајуће мисли и жеље“ нечијег ума чине те мисли стварним.[4]

Смрт[уреди | уреди извор]

Наполеон Хил је преминуо у 87. години, 8. Новембра, 1970.[29]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Хилова дела инспирисана су филозофијом Нова мисао и списима Ралф Валдо-а Емерсона и наведена су као читање Нове мисли.[30][31][32]

Хил је сматрао надахњујућим каснијим радовима о самопомоћи, попут књиге Тајна Ронде Бирн. [5]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Закон успеха (1928)
  • Чаробне степенице до успеха (1930)
  • Мисли и обогати се (1937)
  • Надмудривање ђаволa (1938, објављено 2011)
  • Како продати свој пут кроз живот (1939)
  • Главни кључ богатства (1945)
  • Како повећати властиту плату (1953)
  • Успех кроз позитиван ментални став (са В. Клементом Стоуном) (1959)
  • Обогати се! С душевним миром (1967)
  • Успети и обогатити се убеђивањем (1970)
  • Можете и сами направити своја чуда (1971)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Canino, Adrienne (2019-08-29). „Deconstructing Google Dataset Search”. dx.doi.org. Приступљено 2021-05-10. 
  2. ^ „10 best self-help books of all time”. Christian Science Monitor. 2012-04-26. ISSN 0882-7729. Приступљено 2021-05-10. 
  3. ^ Chang, Larry (2006). Wisdom for the soul : five millennia of prescriptions for spiritual healing. unknown library. Washington, DC : Gnosophia Publishers. ISBN 978-0-9773391-0-5. 
  4. ^ а б в г д ђ Think and Grow Rich (на језику: енглески), 2021-04-07, Приступљено 2021-05-10 
  5. ^ а б в „The Untold Story of Napoleon Hill, the Greatest Self-Help Scammer of All Time”. Paleofuture (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  6. ^ „The Napoleon of Notting Hill”. Wolfram Research Data Repository. Приступљено 2021-05-10. 
  7. ^ Derby, George; White, James Terry. The National Cyclopædia of American Biography: Being the History of the United States as Illustrated in the Lives of the Founders, Builders, and Defenders of the Republic, and of the Men and Women who are Doing the Work and Moulding the Thought of the Present Time (на језику: енглески). J. T. White. 
  8. ^ а б в Lingeman, Richard (1995-08-13). „How to Lose Friends and Alienate People”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-10. 
  9. ^ а б Ritt, Michael J.; Landers, Kirk (1995). A Lifetime of Riches: The Biography of Napoleon Hill (на језику: енглески). Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  10. ^ Ritt, Michael J.; Landers, Kirk (1995). A Lifetime of Riches: The Biography of Napoleon Hill (на језику: енглески). Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  11. ^ Humanities, National Endowment for the (1908-10-17). „The Pensacola journal. (Pensacola, Fla.) 1898-1985, October 17, 1908, Image 3”. стр. 3. ISSN 1941-109X. Приступљено 2021-05-10. 
  12. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  13. ^ Motor World Wholesale (на језику: енглески). Chilton Company. 1912. 
  14. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  15. ^ а б в „Rich Man, Poor Man”. SUCCESS (на језику: енглески). 2009-01-06. Приступљено 2021-05-10. 
  16. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  17. ^ „Chicago Tribune from Chicago, Illinois on June 4, 1918 · 15”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  18. ^ Napoleon Hill's Greatest Speeches, N Hill, D Green
  19. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  20. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  21. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  22. ^ The Law of Success (на језику: енглески), 2021-01-11, Приступљено 2021-05-10 
  23. ^ „Napoleon Hill Timeline | Napoleon Hill Foundation”. www.naphill.org. Приступљено 2021-05-10. 
  24. ^ Hill, Napoleon, Stone, W. Clement, Success Through A Positive Mental Attitude [Back Cover] Pocket Books (1991) ISBN 0-671-74322-8
  25. ^ Landers, Kirk; Ritt, Michael J. (1995). A lifetime of riches : a biography of Napoleon Hill. Internet Archive. New York : Dutton Book. ISBN 978-0-525-94146-0. 
  26. ^ а б Hill, Napoleon (2009-12-15). How To Sell Your Way Through Life (на језику: енглески). John Wiley and Sons. ISBN 978-0-470-57017-3. 
  27. ^ J. Ritt Jr., Michael (February 22, 2012). A Lifetime of Riches. The Napoleon Hill Foundation. ISBN 978-1937641146.
  28. ^ „SEAMY SIDE OF A SELF-HELP SWAMI A NEW BIOGRAPHY REVEALS THAT NAPOLEON HILL, AUTHOR OF THINK & GROW RICH, WHICH HAS SOLD TEN MILLION COPIES, KNEW FAILURE WELL. - August 7, 1995”. archive.fortune.com. Приступљено 2021-05-10. 
  29. ^ „Napoleon Hill (1883-1970)”. The Bee. 1970-11-10. стр. 7. Приступљено 2021-05-10. 
  30. ^ Horowitz, Mitch (2009). Occult America: The Secret History of how Mysticism Shaped Our Nation (на језику: енглески). Bantam Books. ISBN 978-0-553-80675-5. 
  31. ^ Starker, S. (2002) Oracle at the Supermarket: The American Preoccupation With Self-Help Books
  32. ^ Books : Religion & Spirituality : New Age & Spirituality : New Thought : Napoleon Hill, Amazon.com
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusan7319/песак&oldid=23809325”