Корисник:IvanMerdovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Наша велика рудишта и рударски градови у средњем веку[уреди | уреди извор]

Увод[уреди | уреди извор]

Рударство у нашим крајевима је веома старо и његови почеци датирају хиљадама година уназад. Трагове овог древног рударства налазимо, иако доста ретко, на нашим рудиштима живе, гвожђа, бакра и злата. Осим древног, код нас има доста трагова рударства из римског периода које је било заступљено у свим рудоносним областима, али је писаних података из тог периода мало. Много више података постоји из периода средњег века. О његовој величини говоре нам не само трагови рударских и топионичарских радова, већ и разноврсне белешке које сведоче о томе да је, за време средњег века, у нашим крајевима цветало не само обимно, него и технички напредно рударство, напредније од чувених држава Европе из тог периода.

Нарочито се интензивно рударило у средњовековној српској и босанској држави на рудиштима Новог Брда, Јањева, Трепче, Копаоника, Рогозне, Рудника, Кратова, Сребрнице, Крешева, Фојнице итд. Богата рудишта среброносног олова и бакра у Србији, Средњој Босни и Македонији дала су повода да се на њима образују често пута велика насеља, прави градови, центри ондашње трговине у српској, односно босанској држави. У овим, чисто рударским насељима и градовима, боравили су дуже или краће време српски и босански средњовековни владари, затим феудалне велможе, млетачки, дубровачки и грчки капиталисти, саски пургари и шаренолико становништво састављено од Срба, Грка, Арбанаса, Саса, Ђеновљана, Млечића, Сплићана, Дубровчана, Которана и Барана.

Дошло је време да се поново отворе рудници на оним рудиштима која су у средњем веку била чувена не само у Србији и Босни, већ и у читавој Европи. Нека од ових рудишта сада су у пуном раду - Трепча и Злетево. На другим - Јањеву, Новом Брду, Сребрници и Руднику наши рудари продиру полако у земљина недра, било кроз старе радове, било да секу стеновиту целину, са циљем да пронађу и поваде оне делове рудишта који стари рудари, услед примитивне технике вађења, нису били у стању да откопају.

Ново Брдо[уреди | уреди извор]

Ново Брдо је од половине 14. века до половине 15. века најмногољуднији и најразвијенији град у унутрашњости Балкана, шареноликог становништва. Обиловало је богатим рудиштима, пре свега племенитим металима, златом и сребром. У Новом Брду се налазила највећа средњовековна ковница српског новца.

Беласица[уреди | уреди извор]

Град, у коме је живела дубровачка колонија, лежи на југоисточним падинама Копаоника, веома близу Новог Брда. Постоји веома мало писаних података, али се зна да је Беласица била велико тржиште.

Трепча[уреди | уреди извор]

Овај сада, у Европи највећи рудник олова, био је у средњем веку међу првим српским рудиштима, на истој нози са Рудником, Сребрницом и Кратовом, који су после Новог Брда били наши највећи рудници тог периода. Трепча је била у власништву Вука Бранковића и крај рудника се налазила ковница новца.

Рудник[уреди | уреди извор]

У средњем веку као веома познато место, Рудник се помиње као један од зачетника рударских радова на овим просторима.

Кратово[уреди | уреди извор]

Већ у 12. веку Кратово је било веома велики и напредан град. До 19. века су кратовски рудници радили без престанка експлоатисавши сребро и олово као главне, а бакар и злато као споредне метале.

Јањево[уреди | уреди извор]

Јањево је стара варош која се први пут помиње у списима као рударско место 1303. године које производи сребро, али и злато.

Сребрница[уреди | уреди извор]

На територији сребрничких рудишта пронађени су остаци римских рударских радова, где су Римљани експлоатисали сребро и олово. Такође се овде налазила и ковница новца.

Крешево и Фојница[уреди | уреди извор]

Крешево и Фојница су стари рударски градови Средње Босне. У њиховој околини експлоатисане су у средњем веку руде гвожђа, бакра, олова, живе и арсена. Осим тога, из оловних руда вађено је сребро, а из бакарних и злато и сребро. Пропирани су и златоносни наноси реке Фојнице.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Руднички портал-Рударство

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Симић, Василије Др, Наша велика рудишта и рударски градови у средњем веку, Издавачко предузеће савета за енергетику и екстрактивну индустрију Владе ФНРЈ, Београд, 1950.

Види још[уреди | уреди извор]