Корисник:Ivana 2002/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Valentino
Valentino na Kanskom filmskom festivalu 2007. godine
Puno imeValentino Clemente Ludovico Garavani
Mesto rođenjaVogera
 Italija
ObrazovanjeÉcole des Beaux-Arts, Pariz
PartnerMarilu Tolo
Đankarlo Đameti
RoditeljiTereza de Biađi
Mauro Garavani
Veb-sajtvalentino.com

Valentino Clemente Ludovico Garavani (italijanski izgovor: Valentino Garavani; rođen 11.maja 1932.), jednostavno poznat kao Valentino, je italijanski modni dizajner, osnivač Valentino brenda i kompanije. Njegove glavne linije uključuju Valentino, Valentino Garavani, Valentino Roma i R.E.D. Valentino.

Karijera[уреди | уреди извор]

Rani život i Pariz 1950-ih godina[уреди | уреди извор]

Valentino je rođen u Vogeri, italijanskoj provinciji Pavija. Majka mu je dala ime po idolu sa malih ekrana Rudolfu Valentinu.[1] Moda je počela da ga interesuje još u osnovnoj školi u njegovoj rodnoj Vogeri, kada je radio kao šegrt kod svoje tetke Rose i lokalne dizajnerke Ernestine Salvadeo, tetke zapaženog umetnika Alda Đorđinija. Valentino se zatim preselio u Pariz kako bi sledio svoja interesovanje uz pomoć svoje majke Tereze de Biađi i oca Maura Garavanija. Tamo je studirao u školi Ecole des Beaux-Arts (Škola lepih umetnosti) i u The Chambre Syndicale de la Couture Parisienne.[2]

Njegov prvi izbor za pripravnički staž, u Parizu, bio je Žak Fat, potom Balensijaga. Radio je kao pripravnik i za Žan Dezeza gde je pomagao Grofici Žaklini de Ribs oko skiciranja njenih ideja za haljine. Zatim se pridružio Gaju Larošu na dve godine.

Nakon pet godina, Valentino je napustio Žan Dezeza zbog jednog incidenta oko produžavanja odmora u Sen Tropeu što ga i danas čini da se oseća pomalo neprijatno. Spasao ga je prijatelj Laroš pridruživši se njegovoj ''tiny, tiny'' modnoj kući. Nakon pregovaranja sa svojim roditeljima, odlučio je da se vrati u Italiju i smesti u Rim 1959., kao učenik Emilija Šuberta, a potom sarađivao sa ateljeom Vićenca Ferdinandija pre nego što je otvorio svoju modnu kuću.

Rim[уреди | уреди извор]

Valentino je 1960. godine otišao iz Pariza i otvorio svoju modnu kuću u Rimu u otmenoj ulici Via Candotti uz podršku oca i kao njegovog partnera. To je bilo više od ateljea, prostorije su podsećale na pravu ''kuću visoke mode''. Sve je bilo veoma grandiozno, a manekeni su leteli u Pariz na njegovu prvu

Palazzo Gabrielli-Mignanelli, Valentinova kuća u Rimu

reviju. Valentino je postao poznat po svojim crvenim haljinama, u sjajnim nijansama koje su postale poznate u modnoj industriji kao ''Valentino crvena''.

Valentino je 31. jula 1960. upoznao Đankarla Đametija u kafiću Pariz u ulici Via Veneto u Rimu. Kao jedan od troje dece, Đameti je bio na drugoj godini arhitekture, živeo je sa roditeljima u buržujskom delu Severnog Rima. Tog dana Đameti je povezao Valentina kući u svom fijatu i prijateljstvo, isto kao i partnerstvo je počelo. Dan posle, Đameti je otišao na Kapri na odmor i, sasvim slučajno, i Valentino je išao tamo, tako da su se sreli na ostrvu 10 dana kasnije. Đameti je ubrzo nakon toga napustio fakultet kako bi postao Valentinov poslovni i životni partner. Kada je Đameti ušao u posao, situcija u Valentinovom ateljeu ustvari nije bila tako sjajna: za samo godinu dana potrošio je toliko novca da se njegov otac povukao iz posla i borio sa bankrotom.[3]


Probijanje u Firenci (1962-1967)[уреди | уреди извор]

Bela Valentino venčanica

Valentinov međunarodni debi se odigrao 1962. u Firenci, italijanskom glavnom gradu mode tog vremena.[2]

U nekom trenutku 1964. godine Žaklina Kenedi je videla Gloriju Šif, sestru bliznakinju rimskog modnog urednika američkog Voga i Valentinovu prijateljicu Konzuelu Krespi, kako nosi komplet iz dva dela od crne svile na jednom skupu. To je ostavilo takav utisak na nju da je pozvala gospođu Šif da čuje ime dizajnera kompleta, a to je bio Valentino. U septembru 1964., Valentino je trebalo da bude u Sjedinjenim Državama kako bi predstavio svoju kolekciju na jednom humanitarnom balu u njujorškom hotelu Valdorf-Astoria. Gospođa Kenedi je želela da vidi kolekciju, ali nije mogla da prisustvuje događaju, tako da je Valentino odlučio da pošalje modela, prodavca i odabir ključnih komada iz svoje kolekcije gospođi Kenedi u njen apartaman na Petoj Aveniji. Kenedijeva je poručila šest haljina iz njegove kolekcije visoke mode, sve crno bele, i nosila ih je cele godine dok je bila ožalošćena zbog atentata na predsednika Kenedija. Od tada pa nadalje bila je odani klijent i postali su prijatelji. Valentino je kasnije dizajnirao belu Valentino venčanicu koju je nosila Kenedijeva kad se udavala za grčkog tajkuna Aristotela Onazis. Svoje revije je 1966. prebacio iz Firence u Rim gde je dve godine kasnije iskreirao svoju potpuno belu kolekciju koja je postala poznata po čuvenom ''V'' logu koji je dizajnirao.

1970.-te[уреди | уреди извор]

Valentino večernja haljina za Odri Hepbern

Tokom 70-ih godina, Valentinova ženska linija, bilo visoka moda ili konfekcija, pratila je trend vremena, otvarajući dekadu gde su naglašene suknje srednje dužine[4] koje se nose preko mini sukanja,[5][6] postavljene čizme do kolena, pantalone,[7] i pomalo etički izgled,[8][9] većinom sa vitkom i lepršavom siluetom.[10][11] Upario je 1971. suknje do pola listova i suknje do kolena[12] sa vrućim pantolanama koje su bile u modi te godine,[13][14] takođe nastavljajući da forsira suknje pantalone i pantalone do kolena sa blago širokim standardnim pantalonama tog vremena.[15] Bio je čuven po njegovoj krojenoj odeći.[16] Oživljavanje četrdesetih godina je bilo u fokusu neko vreme,[17] i Valentino je izbacio cipele sa visokom platformom,[18] naramenice i suknje do kolena,[19] zajedno sa povremenim ubacivanjem stila tridesetih i pedesetih,[20] i sve to moderno sa naglaskom na pantalonama.[21]

Započeo je 1972. godinu favorizovanjem pantalona, ali je završio izbacujući samo suknje[22] i tako bio jedini od dizajnera koji je prezentovao dnevne haljine u periodu kada su svi pokušavali da se istaknu nekom dominacijom.[23] On je zapravo odobrio omiljene dugačke rukave[24] i slojevitost[25][26] koji su se viđali na mnogim železnicama i nastavio da se udaljava od svog zaštitnog znaka monotone ili dvobojne palete, često krem ili crvena[27][28][29] i otišao u pravcu jačih boja i printova.[30] Radio je dužine do kolena, ponovo je oživljavao četrdesete kroz naramenice u 1973.[31] nastavljajući sa jakim printovima uključujući Bakstov uticaj.[32] Tokom ovih ranih sedamdesetih, njegov večernji stil kolekcija je često bio sa naborima,[33] ponekad je imao asimetrične porube,[34] njegov V logo kretao se od istaknutih[35] do suptilnih ponekad se nalazeći na svim površinama, za razliku od 1970.[36][37] kada je bio jedva uočljivo slovo na kaišu ili marami.[38]

Sredina sedamdesetih išla je u pravcu više seoskih obrisa viđenih u Valentinovom radu, nešto poput tradicionalnih sukanja,[39] nabora ispod ramena, podsuknje,[40] kratke jakne,[41] šalovi,[42] pončoi,[43] slojevitost,[44] ali nije isticao karakteristične čizme[45] i ponekad je bivao kritikovan za stil koji je bio težak i krut u ovom periodu minimalizma i gracioznih oblika,[46][47] kao i za isticanje bogatstva i upadljive potrošnje u vremenu atmosfere i jednakosti među ljudima koje je preovladavala sredinom sedamdesetih.[48] I on se, zaista, vratio svojoj prezentaciji jednobojnih i dvobojnih odevnih predmeta.[49]

Svetska viskoka moda Jesen 1978. išla je u pravcu širokih ramena, formalnijih odela i upadljive potrošnje, retrostilovi četrdesetih i pedesetih, s tim u vezi Valentino je predstavio oblike koji su bili eho širokih ramena tridesetih[50] i usvojio očigledno zavodljive stilove koje su voleli dizajneri u uskim odelima sa izrazima,[51] nastavio je sa ovim stilom i sledeće godine sa krutim jaknama širokih ramena[52] i haljinama koje su bile predstavljene aksesoarima četrdesetih i pedesetih poput šešira, rukavica i tankih kaiševa.[53] Ovaj visoko glamurozni stil sa naramenicama je nastavio da dominira tokom osamdesetih i doneo Valentinu jedinstvenu slavu.

Tokom sedamdesetih, Valentino je proveo značajno vreme u Njujorku gde je njegova pojava bila prigrlena od strane društava, poput glavnog urednika Voga Dijane Vrilend i ikone umetnosti Endija Vorhola.

1980.-te[уреди | уреди извор]

Valentino je bio jedan od omiljenih dizajnera glumice Džoen Kolins,[54] poznate kao jedna od zvezda popularne američke tv sapunice “Dinastija”, koja se prikazivala od 1981. do 1989. donoseći dizajneru dodatnu viđenost i da mu se ime prepoznaje među publikom.[55][56] Era upadljive potrošnje četrdesetih i pedesetih, inspirisana balskim haljinama, koktel haljinama,[57] širokim naramenicama, odelima sa oštrim porubima,[58][59] bila je prihvaćena pod utiskom Valentina čiji je stil u to vreme bio sličan Živanšiju i Oskaru Delarenti.[60][61]

Nekoliko tema se konstantno provlačilo kroz kolekcije osamdesetih: njegove poznate kombinacije boja,[62][63][64] njegova sklonost očiglednom prikazivanju bogatstva i imućnosti,[65][66][67][68][69] široke naramenice[70][71] i udobniji krojevi koje je pokazivao na početku ere širokih ramena, do kraja sedamdesetih[72] nastavio je da prikazuje svakodnevne kolekcije u Parizu i kolekcije visoke mode u Rimu.

U prvoj polovini osamdesetih uglavnom je pratio kratke uske suknje sa gornjim delovima širokih ramena koje su takođe imali Sen Loren, Živanši, Ungaro i drugi,[73][74][75] ali je takođe predstavio slobodniji izgled haljine-košulje[76][77] i razne vrste pantalona.[78] Tokom sredine osamdesetih, modno novinarstvo i kupci su ga često ocenjivali bolje nego druge pariške dizajnere[79][80][81][82] u istom rangu sa Sen Lorenom[83][74] i Lagerfildom.[84] Zbog ovolikog poštovanja imao je dovoljno samopouzdanja pa je 1985. godine dodao svoj nadimak na jednu liniju farmerica.[67] Poput drugih dizajnera prikazivao je raznovrsne mini suknje tokom osamdesetih i druge dužine i odevne predmete,[65] a pridružio se ostatku modnog sveta 1987-1988 godine prikazujući ekskluzivne mini dužine u dve sezone,[82] a potom je pratio svoje kolege do kraja 1988. godine, povlačeći svoj fokus sa mini dužina.[85][86]

Od 1983. do 1985., Valentino je doprineo specijalnom izdanju Valentino izdanja kontinentalnoj liniji američkog luksuznog proizvođača automobila, Linkoln.[87][88][89][90]

Valentino Akademija[уреди | уреди извор]

1990-tu godinu obeležilo je otvaranje Valentino Akademije, koju je dizajnirao arhitekta Tomaso Zifer, kulturno mesto u blizini Valentinovog ateljea u Rimu, za umetničke izložbe. Sledeće godine, ohrabreni svojom prijateljicom Elizabet Tejlor, Valentino Garavani i Đankarlo Đameti napravili su L.I.F.E., udruženje za podršku obolelim pacijentima od side, koja je bila finansirana od strane Akademije Valentino.[91]

Od HdP-a do Marzoto grupe[уреди | уреди извор]

Valentino i njegov partner Đankarlo Đameti su 1998. prodali kompaniju za otprilike 300 miliona dolara HdP-u, jednom Italijanskom konglomeratu koju je delimično kontrolisao pokojni Đani Agneli, direktor Fiata. Valentino S.p.A. sa prihodima većim od 180 miliona dolara prodata je 2002. godine od strane HdP-a Marzoto Aparelu, tekstilnom gigantu iz Milana za 210 miliona dolara. Kuća Valentino je od 2012. godine pod rukovodstvom Majhula za investicije S.P.C.-a, holding kompanije kojom rukovodi grupa privatnih investitora iz Katara. Nalazi se u preko devedeset zemalja, preko 160 Valentino direktnih prodajnih mesta, butika i preko 1300 drugih prodajnih mesta.

Penzija[уреди | уреди извор]

Valentino je 4. septembra 2007. objavio da će se potpuno penzionisati sa svetske scene u januaru 2008.[92] nakon svoje poslednje revije visoke mode u Parizu. Njegova poslednja ženska svakodnevna kolekcija prikazana je u Parizu 04. oktobra.

Poslednja revija visoke mode predstavljena je u Parizu u Rodenovom muzeju 23. januara 2008. godine. To je međutim bilo nekako narušeno njegovom kritikom Italijanskog ortačkog dua D&G,[93] i smrću Australijskog glumca Hit Ledžera, i ako je nekolicina dozvolila da ove stvari umanje njegovu poslednju reviju, ona je dobila ovacije kompletne publike među kojima je bilo na stotine značajnih imena iz svih oblasti šou biznisa. Mnogi modeli su se ponovo pojavili kako bi prisustvovali Valentinovoj poslednjoj reviji visoke mode, u publici su bile Eva Hercigova, Naomi Kembel, Klaudija Šifer, Nađa Auerman, Karolina Kurkova i Karen Mulder.

Septembra 2007. Valentino je odlučio da se povuče iz kreativnog rukovodstva svog brenda. Marija Gracija i Pjerpaulo Pićijoli su prvi postavljeni za kreativne direktore svih linija, i naredne godine su postavljeni za kreativne direktore Valentina, vodeći sve kolekcije od svakodnevne do visoke mode. Kreativnim direktorima je juna 2015. dodeljena prestižna CFDA međunarodna nagrada kao priznanje da su odali počast svojoj profesiji i uspehu te kuće. Modna kuća Valentino je 07. jula 2016. proglasila Pjerpaola Pićiolija za jedinog kreatvnog direktora te kuće.

Filmovi[уреди | уреди извор]

Valentinova jahta usidrena u Porto Santo Stefanu, Monte Arđentario (Italija)

Valentino je 2006. imao gostujuću ulogu, igrajući sebe, u popularnom filmu Đavo nosi Pradu.

Valentino: Poslednji imperator- dokumentarni igrani film o dizajneru, imao je premijeru 2008. na Međunarodnom Filmskom festivalu u Veneciji. Prodcent i reditelj je bio Met Tirnauer, specijalni dopisnik za Veniti Fer časopis, film prati Valentina i njegov blizak krug ljudi kroz raznovrsne događaje uključujući prošlogodišnju reviju povodom godišnjice njegove karijere duge 45 godina.

Tokom produkcije filma od juna 2005. do jula 2007., filmadžije su snimile više od 250 sati snimaka sa eksluzivnim, jedinstvenim pristupom Valentinu i njegovoj pratnji. ”Bilo nam je dozvoljeno da uđemo u njegov uzak krug, ali smo dugo pre toga morali da virimo samo po malo, bukvalno smo se uselili i snimili zaista sjajne trenutke”, rekao je Tirnauer. ”Valentino je okružen bliskom porodicom prijatelja i zaposlenih, ali povremeno njegova straža zaboravi da je tu ekipa koja snima u sobi". Film je imao premijeru u Severnoj Americi 2008. na Međunarodnom Filmskom festivalu u Torontu. Teatralno je prikazan u SAD 18. marta u Njuorku i odabranim gradovima.[94]

Priznanja[уреди | уреди извор]

Francuski predsednik Žak Širak je 06. jula 2006. proglasio Valentina za Viteza Legije časti. Tokom proslave povodom 45 godina Valentinove karijere upravnik Rima, Valter Veltroni, objavio je da će Valentinov muzej biti zgrada u ulici San Teodoro u Rimu između Palatine Hill i Bocca della Verita. Valentino je 24. januara 2008. dobio medalju od grada Pariza za njegovo služenje modi u tom gradu gde se obrazovao.

Valentino je 07. septembra 2011. dobio šest godišnjih nagrada Veća za visoku modu za umetnost mode od Muzeja na Institutu za modu i tehnologiju na dobrotvornom svečanom ručku koji je održan u pozorištu David H.Koč, Linkonovom centru u Njujorku.[95]

Valentino je 2017. dobio nagradu Golden Plate od Američke akademije za postignuća, nagradu mu je predao član Džeremi Ajrons.

Valentinova kolekcija crnih haljina u Muzeju Ara Paciza, u Rimu

Uređenje doma[уреди | уреди извор]

Valentino i njegov partner Đankarlo Đameti dele domove i apartmane širom sveta uključujući sledeće:

Valentino takođe provodi polovinu svog vremena u kućama Đankarla Đametija:

  • Vila iz osamnestog veka “La Vagnola” u Četoni, Toskana koju je Đankarlo Đemeti kupio 1986. Renomirani italijanski dekorater Renzo Mongiardino osmislio je očaravajući enterijer inspirisan vilinim klasičnim baštama. 25 godina Đankarlo Đameti i Valentino provodili su odmor ovde kako bi pobegli od pritiska u Rimu i njihovog međunarodnog džet set životnog stila.

Deo ovog imanja datira iz šesnestog veka, 1750. povodom braka sa Marijom Antonijetom Vagnoli, plemić Salustio Terozi počeo je izgradnju ove vile. Ukrasi u vili imaju neke komade iz Carstva i kineske drvene figure koje su nekada ukrašavale kraljevski paviljon u Brajtonu i carske sofe koje su pripadale princezi Matildi, Napoleonovoj nećaki, 2100 retkih knjiga koje je Đameti nekim čudom vratio u vilu, a koje su nedostajale od 1960-ih. Dizajn jednostavne bele kuhinje uradio je jedan od Đemetijevih prijatelja, arihtekta Tomaso Zifer u to vreme mladi dekorater.

Gostinjska soba “Sofija Loren” dobila je ime u čast svečanog gosta, bogato opremljena u starom stilu sa čipkastim plafonom koji je dizajnirao Mongiardino. Paolo Pejrone učenik engleskog pejzažnog dizajnera Rusela Pejdža pomagao je u dizajniranju predela oko kuće. Štala iz 18. veka, kako je fotografisana osamdesetih, postala je oranžerija sa salom za vežbanje na spratu. Vila ima paviljon sa bazenom koji se zove “La Turkerie”, smeštena je na sred bašte, a sagradila ju je Terosi-Vagnoli porodica 1837. u čast posete paše.

Privatni život[уреди | уреди извор]

U filmu Valentino: Poslednji car, Valentino i Đankarlo Đemeti objašnjavaju kako su se upoznali 30. jula 1960. u ulici Veneto, epicentru Rimskog Dolce Vita (sladak život). Oni su zajedno od tad više od pedeset godina, i ako se njihov ljubavni odnos završio 1972. Kako Đankarlo kaže u svojim privatnim memoarima, Valentino je 1973. upoznao devetnaestogodišnjeg Karlosa Souza u Hipopotamus klubu u Rio De Žaneiru, i izlazio sa njim dok Karlos nije oženio otmenu Brazilku Šarlin Šorto 1983. Valentino i Đankarlo su kasnije kumovali njihovim sinovima Šonu i Antoniju. Karlos i Šarlin su radili kao PR za modnu kuću Valentino i nakon što su se razveli 1990. i ostali u bliskim odnosima do sada.

Kako je Đankarlo Đameti rekao u ”Private”, Valentino je u ranim osamdesetim upoznao svog sadašnjeg dečka zove se Bruso Hoksema, koji je započeo kao model u Valentinu, a kasnije postao zamenik direktora modne kuće. Đankarlo Đameti je rekao da su on i Valentino zajedno sa Karlosom, Šarlin i Brusom, jedna prava porodica. Deo ove uvećane porodice nazvane “pleme” su i španska vojvotkinja Nati Abaskal, francusko brazilska princeza Džordžina Brandolini d Ada i Valentinov PR Danijela Đardina.

Valentinova majka Tereza preselila se iz Vogere u Rim kako bi pomogla oko biznisa. U svoje vreme on je rekao svojim roditeljima da je veren Italijanskom glumicom Marilu Tolo, jedinom ženom koju je ikad iskreno voleo i sa kojom je želeo da ima decu.

Valentinov i Đemetijev način života smatran je bombastičnim. Džon Firčild, urednik u časopisu “Womens Wear Daily” i "W", napisao je Vanitu Fair.

Valentino i Đankarlo su kraljevi života na visokoj nozi. Svaki drugi dizajner ih gleda i pita se “kako žive tako kako žive?” ne mislim da su oni napravili novac koji su napravili Valentino i Đankarlo, zato što je Đankarlo znao kako da napravi novac. Ako i jesu, nisu trošili novac poput Valentina. Ni jedan dizajner nije ikada. Kada se terorizam pojavio prvi put u Rimu-period kada su Crvene brigade kidnapovale ljude-Valentino se vozikao okolo u blindiranom Mercedesu. I znate li koje je bio boje Mercedes? Crvene. Moj Bože pomislio sam, mora da želiš da te raznesu.[97]

Valentino je obožavao pse do te mere da je jednom nazvao svoju sporednu odevnu liniju po svom preminulom mopsu Oliveru. Danas Valentino ima šest mopsova. Kada putuje u svom avionu sa 14 sedišta potrebno je tri automobila da prebaci Valentina i njegovu pratnju na aerodrom: jedan da preveze Valentina i Đametija, drugi za prtljag i osoblje i treći za prevoz pet od šest mopsova, jer jedan od njih, Maude, uvek putuje sa Valentinom.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Last Emperor: Inside the crazy world of Valentino”. The Independent (на језику: енглески). 2012-11-26. Приступљено 2023-05-17. 
  2. ^ а б „Valentino Garavani - Biography and Fashion Designs”. Kraimod (на језику: немачки). Приступљено 2023-05-17. 
  3. ^ „Valentino - Voguepedia”. 2014-07-19. Приступљено 2023-05-17. 
  4. ^ Morris, Bernadine (1970-03-12). „They Came, They Saw, They Loved and Bought Valentino'ss Midi”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  5. ^ Morris, Bernadine (1970-03-12). „They Came, They Saw, They Loved and Bought Valentino'ss Midi”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  6. ^ Times, Gloria Emerson Special to The New York (1970-01-19). „The Long and the Short of It Are Shown in Valentino's Hems”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  7. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  8. ^ Times, Gloria Emerson Special to The New York (1970-01-19). „The Long and the Short of It Are Shown in Valentino's Hems”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  9. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  10. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  11. ^ Times, Gloria Emerson Special to The New York (1970-01-19). „The Long and the Short of It Are Shown in Valentino's Hems”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  12. ^ Morris, Bernadine (1970-12-08). „It's More Dazzle for the New Valentino”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  13. ^ Morris, Bernadine (1970-12-08). „It's More Dazzle for the New Valentino”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  14. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-01-22). „Valentino Revivifies Fashions of 40's”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  15. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-07-23). „Valentino—Quiet but Beguiling, Tailored but Feminine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  16. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-07-23). „Valentino—Quiet but Beguiling, Tailored but Feminine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  17. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-01-22). „Valentino Revivifies Fashions of 40's”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  18. ^ Morris, Bernadine (1970-12-08). „It's More Dazzle for the New Valentino”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  19. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-01-22). „Valentino Revivifies Fashions of 40's”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  20. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-07-23). „Valentino—Quiet but Beguiling, Tailored but Feminine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  21. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-07-23). „Valentino—Quiet but Beguiling, Tailored but Feminine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  22. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-07-21). „…and in Rome, Valentino Regards Pants as Pasé”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  23. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-07-23). „Where Are the Joys of Yesteryear?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  24. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-01-22). „Valentino: Styles That Change the Look of Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  25. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1971-07-23). „Valentino—Quiet but Beguiling, Tailored but Feminine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  26. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-01-22). „Valentino: Styles That Change the Look of Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  27. ^ Times, Gloria Emerson Special to The New York (1970-01-19). „The Long and the Short of It Are Shown in Valentino's Hems”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  28. ^ Morris, Bernadine (1970-12-08). „It's More Dazzle for the New Valentino”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  29. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  30. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-07-21). „…and in Rome, Valentino Regards Pants as Pasé”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  31. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1973-07-21). „Valentino Makes Sure They'll Return to Rome For Next Year's Show”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  32. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1973-07-21). „Valentino Makes Sure They'll Return to Rome For Next Year's Show”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  33. ^ Times, Gloria Emerson Special to The New York (1970-01-19). „The Long and the Short of It Are Shown in Valentino's Hems”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  34. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  35. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1972-01-22). „Valentino: Styles That Change the Look of Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  36. ^ Morris, Bernadine (1970-06-05). „Valentino for the Masses— Well, Almost”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  37. ^ Morris, Bernadine (1970-12-08). „It's More Dazzle for the New Valentino”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  38. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1970-07-17). „At Valentino, No Revolution This Year, But Lots of Exotic and Elegant Designs”. The New York Times (на језику: енглески). стр. 41. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  39. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1977-03-28). „Paris: Free‐Flowing Excitement and Short Skirts”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  40. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1976-10-27). „A Rousing Show by Saint Laurent”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  41. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1977”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 359. ISBN 0-670-80172-0. „Valentino showed...blouson jacket[s]...in sporty checks...and...loden green suede.” 
  42. ^ Hyde, Nina S. (1977-09-20). „The King Of Chic”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  43. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1977-03-28). „Paris: Free‐Flowing Excitement and Short Skirts”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  44. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1975-04-11). „Valentino Revives Elegance For a Chilly April in Paris”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  45. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1975-04-11). „Valentino Revives Elegance For a Chilly April in Paris”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  46. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1977-03-28). „Paris: Free‐Flowing Excitement and Short Skirts”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  47. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1977”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 356. ISBN 0-670-80172-0. „...[S]tiff Winterhalter-style evening dresses appeared at Valentino.” 
  48. ^ Hyde, Nina S. (1977-09-20). „The King Of Chic”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  49. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1975-04-11). „Valentino Revives Elegance For a Chilly April in Paris”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  50. ^ Times, Bernadinemorris Special to The New York (1978-04-11). „Shaking Fashion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  51. ^ Times, Bernadine Morris Special to The New York (1978-01-27). „Paris: The Dress Has Its Day”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  52. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1979”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 364. ISBN 0-670-80172-0. „Valentino's brown Gandini wool jacket with a velvet strip that gives the effect of a shadow across the diagonally closed bodice. [The hourglass-shaped jacket looks very stiff, almost geometric, with shoulders padded to a sharp edge.]” 
  53. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1979”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 369. ISBN 0-670-80172-0. „Valentino's short-sleeved Jacquard linen dress with side-buttoned bodice. [The short-sleeved, somewhat loose dress has broad, padded shoulders with puffed sleeves to increase width and the side-button closure left unbuttoned on most of the leg. It is cinched in with a very wide belt and topped by a 1950s-style picture hat.]” 
  54. ^ Hyde, Nina (1985-03-28). „YSL, Robust and Refined High Hemlines for His Paris Show”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  55. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1984”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 390—391. ISBN 0-670-80172-0. „Soap operas were a new fashion influence. Just as the cinema-goers of the thirties and forties had mimicked the wardrobes of Greta Garbo and Joan Crawford, so Joan Collins/Alexis and Linda Gray/Sue-Ellen became a source of inspiration. The soap stars wore the clothes of Saint Laurent, Ferre, Oscar de la Renta and Calvin Klein....[T]he viewers' definition of glamour was to be dressed up at all times...” 
  56. ^ Hyde, Nina (1987-03-14). „MILAN DIARY”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  57. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1980”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 373. ISBN 0-670-80172-0. „Valentino's black velvet dress with peplum and black point d'esprit veil. [a very 1940s-looking dress with a large, prominent ruffle extending diagonally across the bodice, one edge extending out from one shoulder to give the fashionable shoulder width of the time]” 
  58. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1982-08-03). „FOR EVERY TREND IN PARIS THERE'S A COUNTERTREND”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  59. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1981-08-04). „COUTURE: STYLES OF SPLENDOR”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  60. ^ Cunningham, Bill (1989-09-01). „To the Future Through the Past”. Details. New York, NY: Details Publishing Corp. VIII (3): 219. ISSN 0740-4921. „Both Valentino and de la Renta showed collections in the formal rich society-lady style.” 
  61. ^ „Fashion View; THE CEREBRAL APPROACH”. The New York Times (на језику: енглески). 1981-02-08. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  62. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1983-10-18). „FASHION ESTABLISHMENT HAS ITS DAY IN PARIS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  63. ^ Morris, Bernadine (1984-03-27). „CHANEL, VALENTINO ENLIVEN PARIS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  64. ^ Morris, Bernadine (1985-03-27). „PARIS PICK-ME-UP FROM VALENTINO”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  65. ^ а б Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1981-04-08). „IN PARIS, FASHION INCURSIONS FROM ABROAD”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  66. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1986-03-26). „FROM VALENTINO, A PRACTICAL ELEGANCE”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  67. ^ а б Hyde, Nina (1986-05-04). „Valentino And the Anatomy of Elegance”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  68. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1983-03-25). „READY-TO-WEAR: ELEGANCE IN PARIS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  69. ^ Hyde, Nina (1984-03-28). „Lagerfeld's New Look”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  70. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1983”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 387. ISBN 0-670-80172-0. „Sharp, daytime tailoring...distinguished the collections of Saint Laurent, Givenchy, Valentino and Ungaro. Suits were styled with wide revers and shoulders above tiny, cinched waists.” 
  71. ^ McColl, Patricia (1985-03-17). „FASHION PREVIEW; PARIS TAKES A WIDE VIEW”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  72. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1983-03-22). „VALENTINO SHINES IN PARIS, AMID STRONG FRENCH SHOWS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  73. ^ Mulvagh, Jane (1988). „1982”. Vogue History of 20th Century Fashion. London, England: Viking, the Penguin Group. стр. 379. ISBN 0-670-80172-0. „The...short and lean...theme...was seen at Saint Laurent, Valentino, Chloé, Mugler and Montana, in deep, poster-paint colors and was worn with high heels, dramatic millinery and loud paste jewellery.” 
  74. ^ а б Hyde, Nina (1982-04-04). „Fashion Notes”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  75. ^ Luther, Marylou (1985-10-24). „Fashion”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  76. ^ Hyde, Nina (1983-08-07). „Fashion Notes”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  77. ^ Hyde, Nina (1983-10-22). „Refining The Look”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  78. ^ Hyde, Nina (1980-10-23). „Familiar Wrinkles”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  79. ^ Morris, Bernadine (1984-03-30). „PARIS SHOWS: FEW PEAKS AND MANY VALLEYS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  80. ^ Morris, Bernadine (1984-04-03). „THE BEST OF EUROPE'S FASHIONS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  81. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1983-03-22). „VALENTINO SHINES IN PARIS, AMID STRONG FRENCH SHOWS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  82. ^ а б Hyde, Nina (1987-10-21). „THE INDEX IS UP ON SHORT HEMLINES”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  83. ^ Morris, Bernadine (1984-03-30). „PARIS SHOWS: FEW PEAKS AND MANY VALLEYS”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  84. ^ Morris, Bernadine; Times, Special To the New York (1986-03-28). „THE REPORT FROM PARIS: CLEAR COLOR, EASY SHAPES”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  85. ^ Hyde, Nina (1988-07-31). „FASHION NOTES”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  86. ^ Hyde, Nina (1988-10-26). „GOING TO GREAT LENGTHS IN PARIS”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  87. ^ Morris, Bernadine (1982-09-22). „A TOAST TO VALENTINO AND TO OPULENCE”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  88. ^ Lincoln Division, Ford Motor Company (1982-08-01). „Valentino”. 1983 Lincoln – Mark VI – Continental. USA. стр. 38—39. Приступљено 2022-06-12. 
  89. ^ Lincoln Division, Ford Motor Company (1983-08-01). 1984 Continental Mark VII, Continental, Lincoln Town Car. USA. стр. 24—25. Приступљено 2022-06-12. 
  90. ^ Lincoln Division, Ford Motor Company (1984-08-01). 1985 Continental, Continental Mark VII, Lincoln Town Car. USA. стр. 34—35. Приступљено 2022-06-12. 
  91. ^ Anderson, Susan Heller (1990-05-28). „Chronicle”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  92. ^ „Fashion legend Valentino retires” (на језику: енглески). 2007-09-04. Приступљено 2023-05-18. 
  93. ^ „Enjoy England – My Favourite Trips”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 29. 5. 2008. г. 
  94. ^ Tyrnauer, Matt, "My Fight with Valentino", thedailybeast.com, 7 December 2009, updated 14 July 2017. Partial citation. Retrieved 3 September 2019.
  95. ^ „Fashion Institute of Technology - 2011 Couture Council Artistry of Fashion Award: Valentino”. web.archive.org. 2011-10-10. Приступљено 2023-05-18. 
  96. ^ „An Open-Air Museum in Rome, With the Rules to Match (Published 2012)” (на језику: енглески). 2012-07-19. Приступљено 2023-05-18. 
  97. ^ Vanity Fair, August 2004.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ivana_2002/песак&oldid=25750208”