Марк Ротко

С Википедије, слободне енциклопедије
Марк Ротко
Mark Rothko.jpg
Датум рођења(1903-09-25)25. септембар 1903.
Место рођењаДаугавпилс
Руска Империја, данас Летонија
Датум смрти25. фебруар 1970.(1970-02-25) (66 год.)
Место смртиЊујорк
САД
Правац/традицијаапстрактни експресионизам

Марк Ротко (енгл. Mark Rothko, лет. Marks Rotko), право име Маркус Роткович (рус. Маркус Яковлевич Роткович; Даугавпилс, 25. септембар 1903Њујорк, 25. фебруар 1970) био је амерички сликар јеврејског порекла, родом из западне Русије, данас Летоније.[1] Припадао је сликарском правцу апстрактног експресионизма.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1903. као четврто дете у породици јеврејских апотекара. Већ 1913. породица се преселила у САД (Портланд у држави Орегон) да би избегли прогоне у Европи. Маркус је студирао у Њујорку на Универзитету Јејл. Јануара 1940. променио је презиме у Ротко.[2]

У прво време на њега су утицали уметници надреализма, а у његовом делу видљив је и утицај Анрија Матиса. Ротко је посебно познат по својим великим сликама у уљу са монохроматским површинама које се претапају.[3] Неке од ових слика су више од 3 метра. Марк Ротко је ретко давао коментаре о својим делима, нарочито после 1950. Говорио је да: „Слике морају да буду тајанствене“.[4]

Ротко је извршио самоубиство у свом атељеу 1970.

Детињство[уреди | уреди извор]

Марк Ротко је рођен у Даугавпилсу, Летонија (тада у Руском царству). Његов отац, Јакоб (Јаков) Роткович, био је фармацеут и интелектуалац који је својој деци у почетку пружао секуларно и политичко, уместо верског васпитања. Према Ротку, његов марксистички настројени отац био је „насилно антирелигиозан”.[5] У окружењу у којем су Јевреје често окривљивани за многа зла која су задесила Русију, Ротово рано детињство било је нагрђено страховањем.[6]

Упркос скромним приходима Јакова Ротковича, породица је била високо образована („Били смо читалачка породица“, присећа се Роткова сестра),[7] а Ротко је говорио литвански јидиш (литвишки), хебрејски и руски.[8] Следећи очев повратак у ортодоксни јудаизам током своје младости, Ротко, најмлађи од четворо браће и сестара, са пет година је послат у чедер, где је студирао Талмуд, иако су његова старија браћа и сестре били образовани у систему јавних школа.[9]

Миграција из Русије у САД[уреди | уреди извор]

Из бојазни да ће његови старији синови бити регрутовани у Царску руску војску, Јакоб Роткович је емигрирао из Русије у Сједињене Државе. Марк је остао у Русији са мајком и старијом сестром Соњом. Они су стигли као имигранти, на острво Елис, крајем 1913. Одатле су прешли земљу, да би се придружили Јакобу и старијој браћи, у Портланду, Орегон. Јакобова смрт, неколико месеци касније, од рака дебелог црева,[5] оставила је породицу без економске подршке. Соња је радила као благајница, док је Маркус радио у једном од ујакових складишта, продавајући новине запосленима.[10] Смрт његовог оца такође је навела Ротка да раскине везе са религијом. Након што је скоро годину дана оплакивао очеву смрт у локалној синагоги, зарекао се да више никада неће крочити у њу.[5]

Ротко је започео школу у Сједињеним Државама 1913. године, брзо напредујући од трећег до петог разреда. У јуну 1921. године завршио је средњу школу, са одличним успехом, у средњој школи Линколн у Портланду, Орегон, са 17 година.[11]

Одрастајући у окружењу радикалних радничких састанака, Ротко је присуствовао састанцима IWW-а, укључујући анархисте као што су Бил Хејвуд и Ема Голдман, где је развио снажне говорничке вештине које је касније користио у одбрани надреализма. Чуо је Ему Голдман како говори на једном од њених активистичких предавања по Западној обали.[12] С почетком Руске револуције, Ротко је организовао дебате о томе. Упркос репресивној политичкој атмосфери, он је желео да постане синдикални организатор.

Ротко је добио стипендију за Јејл. На крају прве године студија 1922. стипендија није обновљена и радио је као конобар и достављач како би подржавао своје студије. Он је сматрао да је Јејл елитистичко и расистичко окружење. Ротко и његов пријатељ, Арон Директор, покренули су сатирични часопис The Yale Saturday Evening Pest, који је истицао уштогљен, буржоаски тон школе.[13] Ротко је био више аутодидактан него вредан ученик: „Један од његових колега се сећа да једва да је учио, али да је био халапљив читач.“[14] На крају друге године напустио је школу, и није се вратио све док му 46 година касније нису додели почасну диплому.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mark Rothko | MoMA”. The Museum of Modern Art (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  2. ^ „Mark Rothko: Introduction”. www.nga.gov. Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ „Mark Rothko | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-01-26. 
  4. ^ „Mark Rothko | American artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  5. ^ а б в Glueck, Grace (11. 10. 2016). „A Newish Biography of Mark Rothko”. Los Angeles Review of Books. Приступљено 2016-10-22. 
  6. ^ Biographical information for this entry is taken from Breslin 1993 and Ashton 1983.
  7. ^ Breslin, p. 14.
  8. ^ Molcard, Eva Sarah (12. 10. 2018). „Mark Rothko By The Numbers”. Sotheby's. Приступљено 24. 3. 2021. 
  9. ^ Breslin, pp. 18–19.
  10. ^ Breslin, pp. 21–22, 24, 32.
  11. ^ „Mark Rothko | The Oregon Encyclopedia”. www.oregonencyclopedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-05. 
  12. ^ Breslin, pp. 34–35.
  13. ^ Stigler, Stephen M., "Aaron Director Remembered". 48 J. Law and Econ. 307, 2005.
  14. ^ Ashton, p. 10.
  15. ^ Breslin, pp. 47–54.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Tate Modern exhibition