Корисник:Ivanović Lidija/песак
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Келераба је једногодишња купусњача и она се највише гаји у башти.
- Корен келерабе је вретенаст или разгранат са слабо развијеним бочним жилицама.
- Стабло у приземном делу нагомилава хранљиве материје, тако одебљава и добија округао,овалан или јајаст облик. Маса овог задебљалог стабла (кртоле) може достићи и преко 500g. Има мали садржај целулозе, али његовим старењем се повећава садржај целулозе и биљка губи на квалитету. Задебљало стабло је беле, светлозелене или љубичасте боје.
- Лист келерабе је са дугом лисном дршком, издужен и назубљен по ивици. Може бити светлозелене, тамнозелене и љубичасте боје.
- Цвет је ситан као код осталих купусњача.
- Цваст је растресита метлица са 300-600 цветова.
Сорте келерабе су :
- Бечка бела
- Бечка плава
- Деликатес бели
- Деликатес плави
- Голијат бели и др.
Услови успевања[уреди | уреди извор]
Келераба је осетљива на ниске температуре и недостатак воде, па се због тога мора током целе вегетације уједначено и редовно заливати. Потребна је влажност земљишта 70%. Најбоље успева на лаким земљиштима неутралне до слабокиселе реакције. За што бољи принос, потребно је ђубрити органским ђубривима. При гајењу келерабе у заштићеном простору температура се мора одржавати изнад 7°C, јер ако је нижа, већи број биљака пролази кроз стадијум јеровизације (на температури од 2°C до 7°C) и даје генеративне органе. Чак и краткотрајна висока температура преко 25°C доводи до значајних оштећења. Оптимална температура за гајење у јануару је 10-12°C дању и 6-8°C ноћу, у фебруару и новембру 12-15°C ,односно 8-10°C ноћу, у марту, априлу и октобру 15-18°C дању, односно 10-12°C ноћу и у децембру 8-10°C дању и 4-6°C ноћу. Келераба није осетљива на недостатак светлости.
Технологија производње[уреди | уреди извор]
Келераба се гаји као претходна и накнадна култура, а веома често и као међуусев између редова салате, краставца, парадајза. За садњу келерабе је потребно 300-500g семена за 1ha. Она се обавља на растојању редова 25-50cm и у реду 25-30cm.
Време производње келерабе
| Начин производње | Сетва | Садња | Почетак бербе |
|---|---|---|---|
| рана са агротекстилом | 01.01-05.02. | 01.03-25.03. | 04.05-15.05. |
| отворено поље-пролећна | 15.02-25.03. | 01.04-01.05. | 15.05-16.06 |
| летња | 28.04-15.06. | 01.06-15.07. | 15.07-30.08. |
| јесења | 21.06-20.07. | 23.07-25.08. | 04.09-25.10. |
Берба се обавља када задебљало стабло достигне пречник 5-8cm. Биљке се чупају, оштрим ножем се одсеца корен и листови. Принос келерабе зависи од сорте и износи 10-30t/ha, а у заштићеном простору се креће од 0.5 до 3kg/m².
Производња семена келерабе је иста као код купуса. У првој години се производе изводнице које се крајем октобра саде на стално место. Изводнице се саде у бразде на растојању 80-100cm са растојањем у реду 25-30cm. Биљкe се загрћу земљом. Принос семена је 200 до 300kg/ha.
Лековита својства[уреди | уреди извор]
Келераба је добра за јачање имунитета,јер садржи витамин C, који такође подстиче апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником. Позитивно делује на кардиоваскуларни систем и смањује ниво лошег холестерола у крви. Утиче на стабилизацију нивоа шећера у крви,па се препоручује код људи који болују од хипогликемије и дијабетеса. Редовним конзумирањем келерабе смањује се и ризик од појаве камена у бубрегу, помаже у превенцији карцинома дебелог црева, позитивно делује на здравље костију, лимфни систем, везивно ткиво, зубе и десни.[1]
Литература[уреди | уреди извор]
- Старовић, М.,Лазић, Б.: Поссебно ратарство и повртарство, Завод за уџбенике Нови Сад и Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1992.
- Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.