Корисник:Katarina Šćekić 77/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Млин за дипломе (енгл. diploma mill, degree mill) је организација која додељује академске титуле и дипломе без квалитетног или икаквог студијског програма и без признања званичних тела за додавање акредитација за образовање. Дипломе могу бити измишљене, фалсификоване или лажно представљене.[1] Мотив оваквих организација је профит, док купац дипломе може да тврди да има академску титулу.

У поређењу са легитимним акредитованим институцијама, млинови за дипломе су драстично смањили захтеве за академске курсеве, док су неке дозволиле својим студентима да купују дипломе без икаквог учења.

Дипломе са оваквих установа се користе да се добије запослење, повишица или да се привуку клијенти. Појединац може, али не мора бити свестан да диплома коју је стекао није у потпуности легитимна. У оба случаја, могу настати правни проблеми ако се квалификација користи у биографији. Иако се издавање таквих диплома може сматрати легалним, коришћење таквих диплома за личну корист је криминални прекршај у многим законодавствима.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Термин „млин за дипломе“ означава институцију која издаје дипломе на профитној основи, попут фабрике.[2] У ширем смислу, описује сваку институцију која нуди квалификације које нису акредитоване ни засноване на одговарајућој академској процени.

Постоје различита тумачења овог термина у зависности од тога да ли су дипломе које се издају легалне у неким државама или организација издаје фалсификоване дипломе са називима правих универзитета.

Дипломе се могу легитимно доделити без икаквих студија, као признање ауторитета или искуства. Када се дају ванредно, такве дипломе се називају почасним степеном. Такође, на неким универзитетима, носиоцима нижег степена се могу рутински додељивати почасне више дипломе.

Термин се такође може користити пежоративно да опише легитимну институцију са ниским академским стандардима пријема и ниском стопом запошљавања.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Млинови за дипломе имају бројне особине које их разликују од угледних институција. Ипак, и неке легитимне институције могу да испољавају неке од тих карактеристика.[3]

Акредитација и аутентичност[уреди | уреди извор]

Најзначајнија карактеристика млинова диплома јесте то што им недостаје акредитација од стране национално признате агенције за акредитацију. (Међутим, нису све неакредитоване институције високог образовања млинови за дипломе.) Млинови за дипломе због тога користе различите тактике како би изгледали легитимније потенцијалним студентима.

Неки млинови за дипломе траже акредитацију од „млинова за акредитације“ док себе називају „потпуно акредитованим“. Млинови за акредитацију могу модификовати своје веб странице према стварним агенцијама за акредитацију које надгледа Савет за акредитацију високог образовања. Још један типичан трик је да млинови тврде да су међународно признати од стране организација као што је УНЕСКО. УНЕСКО нема овлашћења да признаје или акредитује високошколске установе или агенција и објавио је упозорења против образовних организација које тврде да су Унеско признате.

Неки млинови за дипломе су имали улогу и у стварању непризнатих тела за акредитацију. Ови подаци о дипломама могу додатно збунити тврдећи да узимају у обзир радну историју, професионално образовање и претходно учење, а могу чак и захтевати подношење дисертације или тезе како би дали додатни излед легитимитета.[4]

Пошто су млинови за дипломе обично лиценцирани за пословање, уобичајена пракса је да се њихова пословна лиценца лажно представља као владино одобрење институције. У промотивним материјалима се могу наћи речи које означавају правни статус као што су „лиценцирано“, „одобрено од државе“ да замене акредитацију.

Неки користе друге показатеље аутентичности који нису релевантни за академске акредитације. На пример, Универзитет Северног Вашингтона објављује да су његове дипломе „оверене и запечаћене ради аутентичности од стране именованог јавног бележника“.[5] У стварности, нотарска овера потврђује само да је документ потписала именована особа.

Млинови за дипломе се често називају тако да звуче слично називима престижних академских институција. Неколико творница диплома усвојило је имена која звуче британско, слична, али не и идентична називима легитимних универзитета, очигледно да би искористили репутацију Уједињеног Краљевства за квалитет образовања у другим деловима света. Неки примери имена која звуче британско, а које користе неки млинови за дипломе су „Shaftesbury University“, „University of Dunham“, „Redding University“ и „Suffield University“.

Веб адресе оваквих институција обично немају домен .edu или други еквиваленти за државу, пошто је регистрација таквих имена обично ограничена.[6] Неки млинови за дипломе користе .ac име домена, што личи на праве академске називе другог нивоа као што су .ac.uk али то је заправо ccTLD за Асенсион. Како би спречиле злоупотребу њихових имена на овај начин, неке легитимне академске институције су регистровале .ac домене.

Настава[уреди | уреди извор]

У поређењу са легитимним установама, млинови диплома настоје да имају значајно умањене академске захтеве, ако и такве. У зависности од институције, од ученика се понекад тражи да купују књиге, раде провере знања и пишу домаће задатке, али се саме дипломе стичу уз мало или нимало учења.

За разлику од природних наука, где се лако да проверити суштинско знање, предмете који се изучавају у оквиру млина за дипломе су неретко езотерични и засновани на псеудонаукама, попут астрологије или натуропатије. Такви предмети су врло нејасно дефинисани, што онемогућава да се провери у којој мери се заиста поштују образовни прописи и стандарди.

Млинови за дипломе углавном не нуде значајну интеракцију са професорима. Чак и ако ученици добију повратне ифнормације, смернице и критике, оне нису од пресудног значаја и не утичу на добијање дипломе. У многим случајевима, дужност професора је да удељује комплименте, који касније могу да послуже као писма препоруке.

Установе[уреди | уреди извор]

Како млинови диплома пружају скромну наставу, обично ни нема потребе за наставним простором. Школе углавном не поседују библиотеку, особље, публикације нити истраживања. Укратко, постоји јако мало опипљивих доказа у корист те институције. [7]Ако се пружа настава, професори могу и сами да поседују диплому управо те или неке друге неакредитоване установе. Они се такође могу одликовати легитимним искуством који није близак предмету који предају.

Докторске тезе и дисертације установе неће бити доступне за читање у библиотеци установе, ако је она поседује. Адреса млина за дипломе је често поштанско сандуче, адреса службе за прослеђивање поште или број апартмана.[8] С друге стране, постоје легитимне установе које пружају образовање на даљину, али у том случају легитимни универзитети под чијим су покровитељством обећавају њихову валидност.[9] За академике, публикације у научним часописима су од велике важности за успостављање научног кредибилитета.[10] Ипак, истраживања млинова диплома су непостојећа, неважећа или чак самостално објављена, без иједне спољашње рецензије.[11] Ово је нажалост тешко уочити јер постоје и неважећи часописи. Факултетске странице са биографијом и истраживањима могу бити чак и украдене од легитимних факултета.[12]

Рекламе и новчане надокнаде[уреди | уреди извор]

Купци диплома се надају да ће им диплома обезбедити запослење или унапређење. На пример, учитељ може купити диплому у млину диплома како би напредовао до позиције директора. Дипломе се могу стећи у року од неколико дана, недеља или месеци од тренутка уписа, а могуће је и ретроактивно издавање.[8] Академски кредит се може понудити за „животно искуство“, тачку која се значајно вреднује.[13] Ово не треба мешати са легитимним програмима који нуде признавање претходног образовања, који омогућавају студентима да стекну академски кредит на основу претходне обуке, искуства или самосталног учења. Ово ће обично захтевати тест који ученик може да падне – у већини случајева, млин диплома ће доделити диплому без обзира на резултате.

Школарина и новчане накнаде се наплаћују на основу стеченог степена образовања, а не на основу броја часова или избора курса.[8] Млинови диплома се често рекламирају путем нежељене (тзв. спам) е-поште или других сумњивих метода, док легитимне институције спроводе традиционално оглашавање по средњим школама. Потенцијални студенти се подстичу да се „уписују сада“ пре него што се повећају школарине или накнаде. Саветује им се да се квалификују за студентску стипендију или кредит или им се нуде прилике да се пријаве за више диплома у исто време.[8] Рекламни материјал може да садржи граматичке и правописне грешке, речи на латинском, кичаст или претенциозан језик, као и примерке диплома. Веб странице неких школа могу деловати аматерски и непрофесионално уређено, док други млинови диплома поседују привлачне веб странице.

Правна разматрања[уреди | уреди извор]

Дипломе издате од стране млинова диплома употребљавају се за стицање запослења, повишице или клијената. Чак и ако је издавање или добијање сертификата легално, злоупотреба истог као да је акредитован је злочин у многим правосуђима. У неким случајевима млин за дипломе и сам може бити крив за прекршај, ако су њени представници знали да се дипломе које издају користе у илегалне сврхе. Млинови диплома такође могу бити криви за превару ако наведу купце да поверују да су дипломе које издају акредитоване или признате или дају лажна обећања да ће им омогућити напредак у каријери, те остварују зараду на основу ових обећања.

Слично пореским рајевима, млинови диплома често се баве куповином у правосуђу, радећи у другој земљи у којој је вођење млинова диплома легално, прописи слаби или је кривично гоњење мало вероватно. Подела пословања између различитих правосуђа може бити начин да се избегне законска одговорност. Школа, рецимо, може да ради у оквиру једног правосуђа, али да користи поштанску адресу другог правосуђа.

Аутор Џон Бер, стручњак за учење на даљину и млинове диплома, написао је да су лажне дипломе ризичне и за купце и за кориснике:

„То је као да ставите темпирану бомбу у своју биографију. Могла би да нестане у било ком тренутку, са страшним последицама. Људи који продају лажне дипломе вероватно никада неће патити, али људи који их купују често јако пате. И – посебно ако је њихова „диплома“ у вези са здрављем – њихови клијенти могу бити озбиљно повређени.“[14]

Аустралија[уреди | уреди извор]

У Аустралији се називање институције универзитетом и издавање универзитетске дипломе без овлашћења путем акта савезног или државног парламента сматра за кривично дело.

Према Закону о подршци високом образовању из 2003. године, за коришћење термина „универзитет“, институције морају добити одобрење министра просвете. Ако подносилац захтева не намерава да пружа образовне услуге, назив не сме да имплицира везу са постојећим универзитетом.

У 2001. години, у Аустралији је постојало 39 академских организација којима је дозвоњено да користе назив „универзитет“.

Употреба термина високог образовања (као што је „диплома“) је заштићена државним законодавством.

Босна и Херцеговина[уреди | уреди извор]

Према законима о високом образовању у Босни и Херцеговини[15], термине „универзитет”, „факултет”, „академија” и „факултет примењених наука” могу користити само акредитоване образовне институције. Акредитацију независно оцењује Агенција за развој високог образовања и обезбјеђивања квалитета Босне и Херцеговине и формално додељује Министарство образовања и науке за сваки кантон, ентитет или дистрикт.[16] Само овим институцијама је дозвољено да додељују академскa звања и дипломе.

Незаконито коришћење академских титула или степена образовања и „неакредитованих диплома“ може довести до кривичног гоњења, осуде, новчане казне или чак затвора.

Канада[уреди | уреди извор]

У Канади су сви универзитети и колеџи под директним надзором покрајинских и територијалних влада и не постоје органи за акредитацију, тако да је проблем са млиновима диплома релативно редак.

Многи јавни универзитети су основани покрајинским законодавством које институцијама такође даје овлашћења за доделу диплома. Међутим, од приватних високошколских установа се такође тражи да се придржавају важећих закона како би додељивали дипломе. На пример, у Онтарију, закон из 2000. године регулише овлашћења за доделу диплома. Свака институција која жели да додељује дипломе или користи термин „универзитет“ мора бити овлашћена да то учини на основу закона или од стране министра.[17]

Списак признатих канадских високошколских институција је доступан на веб страници Канадског информативног центра за међународне акредитиве. [18]

Кина[уреди | уреди извор]

Већина, али не сви, факултети у Народној Републици Кини су јавне институције. Министарство просвете, које има законска овлашћења да регулише упис на факултете и доделу диплома, објављује годишњу листу квалификованих високошколских установа. Институције које нису на листи не могу примати студенте нити додељивати дипломе.

Такође, ниједна институција не може себе називати „универзитетом“ или „факултетом“ без одобрења одељења за образовање на покрајинском нивоу. Свака институција, јавна или приватна, која жели да се назове по географском региону већем од провинције (нпр. „Јужнокинески ... Универзитет“) мора бити проверена од стране Министарства образовања. Нова уредба забрањује да се сваки нови универзитет или факултет назива „националним“, „кинеским“ или сличним именима.

Закључно са мајом 2015. године, Кина има 210 млинова диплома. [19]

Немачка[уреди | уреди извор]

У Немачкој се називање институције универзитетом и издавање академске дипломе без овлашћења министарства образовања сматра за кривично дело. Лажно полагање права на диплому која није акредитована је такође прекршај у Немачкој.

Неки програми корпоративне обуке у Немачкој користе енглески израз „corporate university“. Употреба овог термина се толерише јер је опште прихваћено да такви програми нису стварни универзитети. Такође, користе и енглески израз „university of applied science“, али им није дозвољено да користе Немачку реч за универзитет.

Русија[уреди | уреди извор]

Осим акредитованих диплома, у Русији значајан број водећих институција има „млинове диплома“ у оквиру својих одељења.[20]

Према грађанској иницијативи Дисернет, такве институције руској елити (шефовима универзитета[20], посланицима[21] и владиним званичницима[21]) обезбеђују дипломе засноване на плагираним и фалсификованим докторатима.

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Млинови медицинских диплома су постојали и налазе се на црној листи у Сједињеним Државама више од 120 година. [22]Држава нема савезни закон који би недвосмислено забранио млинове диплома, а термин „универзитет“ није законски заштићен на националном нивоу. Министарство образовања Сједињених Држава нема потпуно овлашћење да регулише институције, па самим тим ни квалитет дипломе институције. Међутим, Федерална трговинска комисија ради на спречавању лажних, обмањујућих и непоштених пословних пракси, укључујући оне у области образовања и упозорава становнике Сједињених Држава о млиновима диплома. Према одредбама Закона о високом образовању из 1965. године, са изменама и допунама, од америчког Секретаријата за образовање се по закону тражи да објави листу национално признатих агенција за акредитацију за које Секретаријат утврди да су поуздани ауторитети у погледу квалитета образовања. Неки млинови диплома су искористили Клаузулу о оснивању и Клаузулу о слободном вежбању из Првог амандмана тако што су се представљали као богословије, пошто у многим правосуђима верске институције могу легално да понуде дипломе из верских предмета без мешања државе.

Иако је операција Dipscam из 1980-их довела до пада активности млинова диплома широм Сједињених Држава, недостатак даљих акција од стране органа за спровођење закона, неуједначени државни закони, у комбинацији са успоном интернета, преокренули су многе добитке постигнуте у претходним годинама. Године 2005. Министарство образовања САД-а покренуло је своју веб страницу базе података о акредитованим установама и програмима за више образовање у циљу борбе против ширења лажних диплома. Бројне државе су усвојиле законе којима се ограничава могућност организацијама да додељују дипломе без акредитације. Правосуђа која су ограничила или учинила незаконитим коришћење диплома из неакредитованих школа укључују Орегон, Мичиген, Мејн, Северну Дакоту, Њу Џерси, Вашингтон, Невада, Илиноис, Индијана и Тексас. Многе друге државе такође разматрају ограничења за употребу диплома неакредитованих институција.

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, дипломе могу да додељују само институције које имају овлашћења за доделу диплома призната од стране власти Уједињеног Краљевства (Парламент Уједињеног Краљевства, Шкотски парламент, Национална скупштина Велса или Скупштина Северне Ирске). Неке институције немају овлашћења за доделу диплома, али пружају комплетне курсеве који воде до признатих диплома у Уједињеном Краљевству које потврђују институције које имају овлашћења за доделу диплома. Власти Уједињеног Краљевства признају оне институције којима су додељена овлашћења за доделу диплома било краљевском повељом, актом парламента или Државним саветом. Ове институције које додељују дипломе познате су као „призната тела“. Сви универзитети у Уједињеном Краљевству и неки факултети високог образовања су „призната тела“. Ако институција није „признато тело“ или додељује дипломе које такво тело не верификује, вероватно се ради о млину за дипломе. Прекршен је члан 214 Закона о реформи образовања из 1988. ако било која организација нуди диплому која би се могла сматрати квалификацијом британске институције, осим ако није у питању „признато тело“.[23] Британска гранична агенција одржава списак институција лиценцираних да финансирају студенте из иностранства[24], да би ти студенти могли да провере да ли похађају одговарајућу институцију.  Савет за финансирање високог образовања за Енглеску (енгл. Higher Education Funding Council for England – HEFCE) води списак свих пружалаца високог образовања регулисаних у Енглеској.

Провера података о степену високог образовања (енгл. Higher Education Degree Datacheck – HEDD) је иницијатива коју финансира HEFCE која има за циљ да спречи преваре у високом образовању у Великој Британији, одржавајући листе британских тела која додељују дипломе, укључујући промене имена, спајања и претходнике од 1990. године и где су наведене све институције за које се испоставило да су млинови диплома.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „General Guidelines for Academic Integrity” (PDF). 
  2. ^ „mill 1 n”. Oxford English Dictionary. 
  3. ^ BBB (12. јул 2000). „Is the U.S. becoming a haven for diploma mills?”. bbb.org. Council of Better Business Bureaus. 
  4. ^ „Bogus Institutions and Accrediting Bodies” (PDF). 
  5. ^ „University of Northern Washington Accreditation”. University of Northern Washington. 
  6. ^ „EduCause eligibility”. 
  7. ^ „Fraudulent Degrees Are Big Business”. Military.com. 
  8. ^ а б в г „5 signs your school might be a diploma mill”. foxnews.com. 
  9. ^ „Warning Signs of Possible Diploma Mills - Get B-Schooled”. typepad.com. 
  10. ^ „Diploma Mills”. Validating Michael. 
  11. ^ „Clayton College of Natural Health: Be Wary of the School and Its Graduates”. www.quackwatch.org. 
  12. ^ „How to Spot a Diploma Mill: 12 Signs”. About.com Education. 
  13. ^ „Diploma Mill Calling: Continuing Ed Without the Ed”. The New York Times. 
  14. ^ Bear, John; Bear, Marian P. „Chapter 27: Degree Mills”. Ten Speed Press. ISBN 1-58008-431-1. 
  15. ^ „Закон о Високом Образовању у Босни и Херцеговини” (PDF). Unze.ba. Вијеће Министара БиХ. јун 2006. 
  16. ^ „Скупштина Кантона Законодавно-правна комисија” (PDF). Службене новине Кантона Сарајево. XV (22). ISSN 1512-7052. 
  17. ^ „Post-secondary Education Choice and Excellence Act, 2000 : S.O. 2000, CHAPTER 36 : Schedule”. Service Ontario e-Laws. 
  18. ^ „CICIC - Search the Directory of Educational Institutions in Canada”. cicic.ca. 
  19. ^ „中国210所"野鸡大学"曝光 北京上榜最多”. gmw.cn. Приступљено 22. мај 2015. 
  20. ^ а б „РОСВУЗ - Российские ВУЗы под лупой диссернета - Vuz”. rosvuz.dissernet.org. 
  21. ^ а б „Cообщество "Диссернет”. 
  22. ^ „Why the Quack Flourishes – Difficulties of Suppressing Him”. New York Times. 20. новембар 1904. 
  23. ^ „Recognised UK degrees”. GOV.UK. 
  24. ^ „Register of licensed sponsors: students”. GOV.UK. 
  25. ^ „HEDD is UK Higher Education's official service for candidate verification and university authentication”. HEDD. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Katarina_Šćekić_77/песак&oldid=24607996”