Корисник:Katarinanrt7221/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Израел Адесаниа
Израел Адесаниа на УФЦ 230
Лични подаци
Пуно имеИзраел Моболаџи Одунаио Олувафеми Темитаио Оволаби Адесаниа
НадимакThe Last Stylebender
Датум рођења(1989-07-22)22. јул 1989. (34 год.)
Место рођењаЛагос,Нигерија,
Држављанство Нигерија
 Нови Зеланд
Висина193 cm
Маса84кг
Спортске информације
СпортММА
Достигнућа и титуле
Лични рекорд24 победа

2 пораза

0 без одлуке

Израел Моболаџи Одунаио Олувафеми Темитаио Оволаби Адесаниа[1] (рођен 22. јула 1989.) је нигеријски[2] и новозеландски професионални борац мешовитих вештина, кикбоксер и бивши боксер са вишеструким шампионатима у све 3 дисциплине. Као уметник мешовитих борилачких вештина, тренутно се такмичи у средњој категорији Ултимативног борилачког шампионата (УФЦ), где је шампион. У кикбоксу он је некадашњи изазивач титуле Глори шампионата средње категорије. Од 21. марта 2023. је #5 на УФЦ мушкој ранг листи истих тежинских категорија[3].

Адесаниа је широко сматран као један од најбољих ударача у мешовитим борилачким вештинама, како у нападу тако и у одбрани.

Рани живот и историја[уреди | уреди извор]

Адесаниа је рођен у Лагосу у Нигерији, као најстарији од петоро деце. Његов отац, Олувафеми је рачуновођа, а мајка, Таиво, је медицинска сестра. Адесаниа је похађао Christland Schools, у Опебију, и уписао се у њен Теквондо клуб где је био члан све док га мајка није исписала због повреде.

Године 1999. преселио се у Гану са својом породицом на 10 месеци. Због тога што су његови родитељи желели да њихова деца добију добро признато високо образовање[4], настанио се у Роторуи, на Новом Зеланду, са 10 година[5] где је похађао средњу школу за дечаке[6]. Адесаниу није занимао спорт током средње школе; уместо тога, био је заинтересован за јапанске аниме као што су Детх Ноут[7] и манга серија Наруто[8]. Адесаниа је био малтретиран[9] током средњошколских година и малтретирање које је доживео приписује својој одлуци да се касније у животу бави борилачким вештинама[10].

Након завршетка средње школе, Адесаниа је уписао Bachelor of Science у Universal College of Learning у Вангуиу. Инспирисан филмом о Тајландском боксу „Онг-бак: Таи ратник“, са 18 година почиње да тренира кикбокс. Након 2 године Адесаниа је одлучио да напусти студије како би се фокусирао на каријеру у кикбоксу и наставио са аматерским рекордом 32-0 пре него што је постао професионалац  и почео да се бори у Кини[11]. Са 21 годином Адесаниа се преселио у Окланд, Нови Зеланд и почео да тренира мешовите борилачке вештине под вођством Јуџина Бермана у City Kickboxing, са будућим УФЦ борцима као што су Дан Хукер, Каи Кара-Франс  и тренутним УФЦ Фетервејт шампионом Александром Волкановски[12][13]. Тренира рвање код румунског Новозеланђанина Андреја Паулеша.

Адесаниа течно говори јоруба, нигеријски пиџин и енглески.[14]

Професионална кикбокс каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

У мају 2010, Адесаниа побеђује у својој првој борби против Тим Антониа једногласном одлуком. Он побеђује и наредних 6 борби, борећи се готово искључиво са Ву Лин Фенгом у Кини. Његов победнички низ донео му је место 2014. године на турниру Кунлун Фајт 80кг, одржаном током Кунлун Фајту 2. Полуфинални меч је изгубио против Сајмона Маркуса у екстра рунди подељеном одлуком.

Адесаниа је након тога дебитовао на Глорију 15, када се суочио са Филипом Верлинденом. Верлинден је победио једногласном одлуком[15]. Њих двојица су се борили у реваншу на Глори хероја 3, две године након њихове прве борбе где је победио Адесаниа једногласном одлуком.

Адесаниа је учествовао у Краљ у рингу Крузервејтс II турниру регионалног кола на Новом Зеланду[16]. У четвртфиналу је једногласном одлуком победио Силву Алексејчека, док је у полуфиналу нокаутом победио Пати Афоу и освојио турнир нокаутом Џејмија Идса. Шест месеци касније, учествовао је на Крузервејтс III турниру 2015. године. У четвртфиналним и полуфиналним борбама победио је Ким Лоудон и Марк Тимса техничким нокаутима, пре него што је по други пут освојио турнир нокаутом у првој рунди победивши Пати Афоа[17].

Адесаниа је такође учествовао на такмичењу Хевивејтс III 2015. Победио је Носеа Фоаија техничким нокаутом у четвртфиналу и Дена Робертса нокаутом у полуфиналу, пре него што се у финалу суочио са Џејмијем Идсом. Њих двојица су се претходно срели у финалу турнира у тешкој категорији 2014. Адесаниа је једногласном одлуком победио у финалу турнира[18].

Глори шампионат средње категорије[уреди | уреди извор]

Адесаниа је победио у 5 од 6 следећих рунди, укључујући победе над Јусријем Белгаруијем[19] и Богданом Стоицом[20]. Изгубио је од будућег Глори шампиона средње категорије Алексе Переире, који је победио једногласном одлуком[21].

Адесаниа је учествовао на Глори турниру 2016. године у средњој категорији. У полуфиналу је једногласном одлуком победио Роберта Томаса и освојио турнир подељеном одлуком победивши Јусрија Белгаруија[22]. Борио се са Џејсоном Вилнисом за Глори шампионат средње категорије на Глори 37: Лос Анђелес. Вилнис је победио у борби једногласном одлуком, иако је резултат сматран контроверзним[23][24][25].

Његова последња борба у кик-боксу, пре преласка на мешовите борилачке вештине, била је реванш са Алексом Переиром на Глори хероја 7. Переира је победио у борби нокаутом након што је у трећој рунди задао ударац левим хуком Адесании[26][27].

Професионална каријера мешовитих борилачких вештина[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Адесаниа се први пут појавио као професионални ММА борац 2012. године, победом техничким нокаутом против Џејмса Грифитса. Постигао је још једну победу техничким нокаутом против Џона Вакеа, пре него што је направио двогодишњу паузу у мешовитим борилачким вештинама. Вратио се у ММА у августу 2015. године, када је победио у борби против Сонга Кенана техничким нокаутом[28]. Постигао је рекорд 8-0, борећи се углавном у океанским деловима и Кини. Адесаниа је освојио АФЦ шампионат средње категорије на Аустралијском борилачком шампионату 20 са техничким нокаутом у првој рунди над Мелвином Гилардом, као и шампионат Хекс борилачке серије у средњој категорији нокаутом у првој рунди против Стјуарта Дера[29].

Ултимативни борилачки шампионат[уреди | уреди извор]

У децембру 2017. објављено је да је Адесаниа потписао уговор са УФЦ-ом. Своју прву борбу у УФЦ-у је имао против Роба Вилкинсона 11. фебруара 2018. године на УФЦ 221[30]. Победио је техничким нокаутом у другој рунди[31]. Ова победа му је донела бонус за извођење вечери[32]. Његова друга борба се одржала 14. априла 2018. против Марвина Веторија. Меч је добио подељеном одлуком[33].

Адесаниа се затим суочио са Бредом Таваресом 6. јула 2018. у Ултимативном борилачком финалу 27[34]. Адесаниа је победио у једностраној борби једногласном одлуком[35]. Ова борба му је донела другу награду за извођење вечери[36].

Адесаниа се суочио са Дереком Брунсоном 3. новембра 2018. на УФЦ 230[37]. Победио је техничким нокаутом у првој рунди[38], након чега је по трећи пут освојио награду за извођење вечери[39].

Иако се првобитно очекивало да ће служити као ко-мејн догађај, Адесаниа се суочио са бившим УФЦ шампионом у средњој категорији Андерсоном Силвом 10. фебруара 2019. године, у главном догађају УФЦ 234[40]. Победио је једногласном одлуком[41]. Ова борба је обојици такмичара донела награду за борбу вечери[42].

УФЦ шампионат средње категорије[уреди | уреди извор]

За прелазни УФЦ шампионат, Адесаниа се суочио са Келвином Гастелумом у средњој категорији 13. априла 2019, у ко-мејн догађају УФЦ 236[43]. Он је победио једногласном одлуком, при чему су сва тројица судија оценила борбу 48-46[44]. Борба му је донела награду за борбу вечери[45]. Ова борба је широко сматрана најбољом борбом године, због чега су је већина ММА новинских кућа номиновале[46].

Адесаниа се затим суочио са Робертом Витејкером у борби за уједињење титуле 6. октобра 2019., предводивши УФЦ 243 за УФЦ шампионат у средњој категорији[47]. Након нокдауна у последњој секунди прве рунде, Адесаниа је победио у борби нокаутом у другој рунди[48]. Ова победа му је донела четврту награду за извођење вечери[49].

Адесаниа се следећи пут суочио са троструким изазивачем УФЦ титуле Јоелом Ромером 7. марта 2020. на УФЦ 248[50]. Победио је у борби једногласном одлуком, резултатом 48–47, 48–47 и 49–46 и по први пут одбранио титулу[51]. Многи фанови и стручњаци су били разочарани због мале активности оба борца, што је резултирало борбом без икаквих догађаја у којој ниједан борац није био у стању да изврши било какав значајнији напад[52][53].

У својој следећој одбрани титуле, Адесаниа се суочио са непораженим борцем Паулом Костом 27. септембра 2020. на УФЦ 253[54]. Ово је био први пут да су се два непоражена мушка мајстора мешовитих борилачких вештина сусрела у борби за титулу од 2009. године[55]. Он је победио у борби техничким нокаутом у другој рунди. Ова победа му је донела пету награду за извођење вечери[56]. После борбе, Адесаниина видљива гинекомастија десне дојке изазвала је контроверзу због могуће употребе ПЕД-а, иако је Адесанија тврдио да је то због његове употребе марихуане[57][58]. Адесаниа је такође изазвао додатне контроверзе симулирајући анални секс на Кости на крају борбе[59].

Адесаниа је променио тежинску класу и суочио се са Јаном Блаковичом за УФЦ шампионат у полутешкој категорији 6. марта 2021. године, предводивши УФЦ 259[60]. На мерењу Адесаниа је имао 200 фунти (90.7 килограма), 5 фунти далеко од границе полутешке категорије[61]. Једногласном одлуком је изгубио борбу, са резултатом 49–46, 49–45 и 49–45, што је био први пут да је поражен у мешовитим борилачким вештинама[62].

Адесаниа се 12. јуна 2021. поново борио против Марвина Веторија за УФЦ шампионат у средњој категорији, предводивши УФЦ 263[63]. Он је контролисао већину борбе и победио једногласном одлуком, при чему су све три судије дале оцену 50-45[64].

Реванш меч између Адесание и Роберта Витејкера за УФЦ шампионат у средњој категорији одржан је 12. фебруара 2022. на УФЦ 271[65]. Адесаниа је победио у реваншу једногласном одлуком, са резултатом 48–47, 48–47 и 49–46[66].

Адесаниа се суочио са Џаредом Канонијером 2. јула 2022. на УФЦ 276[67]. Меч је добио једногласном одлуком[68].

Адесаниа се суочио са Алексом Переиром, који је имао две победе против њега у кик боксу, 12. новембра 2022. на УФЦ 281[69]. Адесаниа је изгубио борбу и титулу техничким нокаутом у петој рунди, што је био његов први пораз у средњој категорији[70].

Реванш између Переире и Адесаније за УФЦ шампионат у средњој категорији одржан је 8. априла 2023. на УФЦ 287[71]. Адесаниа је освојио борбу и титулу нокаутом у другој рунди[72]. Ова победа му је донела награду за извођење вечери[73].

Професионална боксерска каријера[уреди | уреди извор]

Борилачки турнири за награде[уреди | уреди извор]

Адесаниа је започео своју професионалну боксерску каријеру у новембру 2014. против двоструког шампиона Аустралије Данијела Амана. Добио је један од двe џокер картe за учешће на другом инаугурационом Крузервејт Супер 8 боксерском турниру[74] у тешкој категорији. Догађај су водили Шејн Камерон и Кали Михан на North Shore Events Centre у Окланду, Нови Зеланд[75]. Доживео је контроверзан пораз једногласном одлуком након што је изгледало да је надмашио Амана у четвртфиналу.

Адесаниа је поново учествовао на трећем по реду Супер 8 турниру 28. марта 2015. године, одржаном у Horncastle Arena у Christchurch. Своју прву професионалну борбу против колеге са Новог Зеланда Ашера Дербишира је победио. Адесаниа је нокаутирао противника у другој рунди. У другој борби на турниру, Адесаниа је победио одлуком већинским гласом против Ленса Брајанта. У финалу турнира, победио је Брајана Минта подељеном одлуком[76].

Адесаниа се затим борио на четвртом Супер 8 Крузервејт турниру. Он је једногласном одлуком победио Зејна Хопмана у полуфиналу и одбранио круну у крузер категорији победом једногласне одлуке против Ленса Брајанта у финалу[77].

Контроверзе[уреди | уреди извор]

У фебруару 2020. године био је критикован због коментара на конференцији за штампу пре борбе за УФЦ 248, где је рекао да ће натерати противника Јоела Ромера да се „crumble like the Twin Towers“, позивајући се на нападе 11. септембра[78]. Следећег дана, Адесаниа се извинио на својој Инстаграм страници, рекавши: „I was simply rambling and my brain worked faster than my mouth in a moment to choose the wrong euphemism. You speak on the mic enough times and you're bound to miss the mark with some bars. I did on this one and for that I'm sorry. I'll be more careful in future with my words.[79]“

Дана 25. марта 2021, заменик премијера Новог Зеланда и министар спорта, Грант Робертсон, изјаснио се против Адесанииних "flippant comments„ на његовом Инстаграму „Bro, I will fuckin' rape you“ усмерених на колегу УФЦ борца средње категорије, Кевина Холанда. Робертсон је прокоментарисао: „I'm sure Israel understands that, I believe he has deleted the tweet in question. It will be up to the UFC as to what they do. But I would certainly be making clear to him, and to anybody actually, that we have to take rape seriously. It's not an issue that anyone should be making jokes or flippant comments about at all.[80][81][82]“

Адесаниа је 16. новембра 2022. ухапшен на међународном аеродрому Џон Ф. Кенеди у Њујорку због поседовања боксера[83][84].

Лични живот[уреди | уреди извор]

Пре него што је почео да се бори, Адесаниа се редовно такмичио на плесним такмичењима широм Новог Зеланда[85]. Истакнуо је своју страст за плесом у кореографској шетњи на УФЦ 243[86][87].

Његов надимак „The Last Stylebender“ је референца на „Avatar: The Last Airbender“ цртану серију под утицајем анимеа[88]. Адесаниа има тетоважу једног од главних ликова Тофа Бејфонга на подлактици[89].

У септембру 2020. постао је први спортиста мешовитих борилачких вештина који је потписао спонзорски уговор са Пумом[90].

Првенства и достигнућа[уреди | уреди извор]

Бокс[уреди | уреди извор]

Super 8 Boxing Tournament[уреди | уреди извор]

  • Супер 8 III Крузервејт шампион (турнир са 8 учесника)[91]
  • Супер 8 IV Крузервејт шампион (турнир са 4 учесника)[92]

Кикбокс[уреди | уреди извор]

  • Краљ у рингу
    • Краљ у рингу 86кг II шампион (турнир са 8 учесника)[93]
    • Краљ у рингу 86кг III шампион (турнир са 8 учесника)[94]
    • Краљ у рингу 100кг II шампион (турнир са 8 учесника)[95]
Награде[уреди | уреди извор]

Мешовите борилачке вештине[уреди | уреди извор]

  • Hex Fighting Series Middleweight
    • Хекс шампион средње категорије у борилачкој серији (један пут)
  • MMADNA.nl
    • 2018 Звезда у успону године[124]
  • The Body Lock
    • 2019 Борац године[125]
  • ^ Период гласања за награде за 2019. годину је трајао од јануара 2019. до јула 2020. због пандемије КОВИД-19. Након тога, период гласања за награде за 2021. је трајао од јула 2020. до јула 2021.

Pay-per-view bout[уреди | уреди извор]

Број Догађај Борба Датум Место одржавања Град ППВ цена
1. УФЦ 234 Адесаниа против Силве 10 Фебруар 2019 Род Лејвер Арена Мелбурн, Аустралија 175,000[136]
2. УФЦ 253 Адесаниа против Косте 27 Септембар 2020 Флеш форум Абу Даби, Уједињени Арабски Емирати 700,000[137]
3. УФЦ 259 Блаковичом против Адесаниа 6 Март 2021 УФЦ Апекс Лас Вегас, Невада, Америка 800,000[138]
4. УФЦ 263 Адесаниа против Веторија 2 12 Јун 2021 Гила Ривер Арена Глендејл Аризона, Америка 600,000[139]

Рекорд у мешовитим борилачким вештинама[уреди | уреди извор]

Професионални рекорд
26 мечева 24 победе 2 пораза
нокаутом 16 1
одлуком 8 1
Рез. Рекорд Противник Метода Догађај Датум Рунда Време Локација Опис
Победа 24-2 Алекс Переира КО (ударци) УФЦ 287 8. Април 2023. 2 4:21 Миами, Флорида,Америка Освојио УФЦ шампионат средње категорије. Извођење вечери.
Пораз 23-2 Алекс Переира ТКО (ударци) УФЦ 281 12. Новембар 2022. 5 2:01 Њујорк, Америка Изгубио УФЦ шампионат средње категорије.
Победа 23-1 Џеред Канониер Одлука (једногласна) УФЦ 276 2. Јул 2022. 5 5:00 Лас Вегас, Невада, Америка Одбранио УФЦ шампионат средње категорије.
Победа 22-1 Роберт Витејкер Одлука (једногласна) УФЦ 271 12. Фебруар 2022. 5 5:00 Хјустон, Тексас, Америка Одбранио УФЦ шампионат средње категорије.
Победа 21-1 Марвин Ветори Одлука (једногласна) УФЦ 263 12. Јун 2021. 5 5:00 Глендејл Аризона, Америка Одбранио УФЦ шампионат средње категорије.
Пораз 20-1 Јан Блакович Одлука (једногласна) УФЦ 259 6. Март 2021. 5 5:00 Лас Вегас, Невада, Америка Деби полутешке категорије. За УФЦ шампионат полутешке категорије.
Победа 20-0 Пауло Коста ТКО (ударци и лактови) УФЦ 253 27. Септембар 2020. 2 3:59 Абу Даби, Уједињени Арабски Емирати Одбранио УФЦ шампионат средње категорије. Извођење вечери.
Победа 19-0 Јоел Ромеро Одлука (једногласна) УФЦ 248 7. Март 2020. 5 5:00 Лас Вегас, Невада, Америка Одбранио УФЦ шампионат средње категорије
Победа 18-0 Роберт Витејкер КО (ударци) УФЦ 243 6. Октобар 2019. 2 3:33 Мелбурн, Аустралија Освојио УФЦ шампионат средње категорије. Извођење вечери.
Победа 17-0 Келвин Гастелум Одлука (једногласна) УФЦ 236 13. Април 2019. 5 5:00 Атланта, Џорџија, Америка Освојио међувремен(интерн) УФЦ шампионат средње категорије. Борба вечери.
Победа 16-0 Андерсон Силва Одлука (једногласна) УФЦ 234 10. Фебруар 2019. 3 5:00 Мелбурн, Аустралија Борба вечери.
Победа 15-0 Дерек Брунсон ТКО (колена и ударци) УФЦ 230 3. Новембар 2018. 1 4:51 Њујорк, Америка Извођење вечери.
Победа 14-0 Бред Таварес Одлука (једногласна) The Ultimate Fighter:Undefeated Finale 6. Јул 2018. 5 5:00 Лас Вегас, Невада, Америка Извођење вечери.
Победа 13-0 Марвин Ветори Одлука (подељена) UFC on Fox: Poirier vs Gaethje 14. Април 2018. 3 5:00 Глендејл Аризона, Америка
Победа 12-0 Роб Вилкинсон ТКО (колена и ударци) УФЦ 221 11. Фебруар 2018. 2 3:37 Перт, Аустралија Извођење вечери.
Победа 11-0 Стјуарт Дер КО (Ударац у главу) Хекс борилачке серије 12 24. Новембар 2017. 1 4:53 Мелбурн, Аустралија Освојио Хекс борилачке серије средње категорије.
Победа 10-0 Мелвин Гилард ТКО (ударци) АФЦ 20 28. Јул 2017. 1 4:49 Мелбурн, Аустралија Освојио АФЦ шампионат средње категорије.
Победа 9-0 Мурад Курамагомедов ТКО (ударци) Ву Лин Фенг: Е.П.И.К. 4 28. Мај 2016. 2 1:05 Хенан, Кина
Победа 8-0 Андрев Флорес Смит ТКО (заустављање у ћошку) Глори Хероја 2 7. Мај 2016. 1 5:00 Шенџен, Кина
Победа 7-0 Дибир Загиров ТКО (ударци) Ву Лин Фенг: Е.П.И.К. 2 13. Март 2016. 2 2:23 Хенан, Кина
Победа 6-0 Владимир Катајкин ТКО (докторска интервенција) Ву Лин Фенг: Е.П.И.К. 1 13. Јануар 2016. 2 2:13 Хенан, Кина
Победа 5-0 Гели Кинг ТКО (лактови) Ву Лин Фенг 2015: Нови Зеланд

против Кине

19. Септембар 2015. 2 3:37 Окланд, Нови Зеланд
Победа 4-0 Мауи Туигамала ТКО (ударац у тело) Fair Pay Fighting 1 5. Септембар 2015. 2 1:25 Окланд, Нови Зеланд
Победа 3-0 Сонг Кинан ТКО (ударац у главу) Легенда о Емеи 3 8. Август 2015. 1 1:59 Шахе, Кина
Победа 2-0 Џон Ваке ТКО (ударци) Шурикен ММА: Најбољи

од најбољих

15. Јун 2013. 1 4:43 Окланд, Нови Зеланд
Победа 1-0 Џејмс Грифитс ТКО (ударци) Supermacy Fighting Championship 9 24. Март 2012. 1 2:09 Окланд, Нови Зеланд Деби у средњој категорији.

Професионална кикбокс каријера[уреди | уреди извор]

Рекорд у кикбоксу
75 победа, 5 пораза. 0 нерешених
Датум Резултат Противник Догађај Локација Метод Рунда Време Рекорд
04.03.2017 Пораз Алекс Переира
 Бразил 		Glory Of Heroes 7 Сао Пауло, Бразил КО (леви хук)[140] 3 0:42 31-5
20.01.2017. Пораз Џејсон Вилнис
 Холандија 		Glory 37: Los Angeles Лос Анђелес,

Калифорнија, Америка

Одлуком

(једногласно)[141]

5 3:00 31-4
За Глори Мидлвејт шампионат
21.10.2016. Победа Јусри Белгаруи
 Холандија 		Glory 34 Denver – Middleweight Contender Tournament Finals Брумфилд Колорадо, Америка Одлуком

(подељено)

3 3:00 31-3
Победе Глори 34: Денвер – Мидлвејт шампионат
21.10.2016. Победа Роберт Томас
 Канада 		Glory 34 Denver – Middleweight Contender Tournament Semi Finals Брумфилд,

Колорадо, Америка

Одлуком

(једногласно)

3 3:00 30-3
01.10.2016. Победа Богдан Стоица
 Румунија 		Glory Of Heroes 5 Џенгџоу, Кина КО (леви

ударац ногом)

2 1:45 29-3
17.09.2016. Победа Ромејн Фалендри
 Француска 		Rise Of Heroes 1 Чаојанг, Лиаолинг, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 28-3
06.08.2016. Победа Јусри Белгаруи
 Холандија 		Glory Of Heroes 4 Чангџи, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 27-3
02.07.2016. Победа Филип Верлинден
 Белгија 		Glory Of Heroes 3 Џијуан, Хенан, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 26-3
25.06.2016. Победа Витали Кодин
 Украјина 		Wu Ling Feng Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 26-3
02.04.2016. Пораз Алекс Переира
 Бразил 		Glory Of Heroes 1 Шенџен, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 25-3
30.01.2016. Победа Карл Ндаја
 Шведска 		The Legend Of Emei 7 – Wenjiang Венџианг, Кина КО (леви хук у тело) 1 3:00 25-2
31.10.2015. Победа Џејми Идес
 Нови Зеланд 		King in the Ring 100 – The Heavyweights III, Final Окланд, Нови Зеланд Одлуком

(једногласно)

3 3:00 24-2
Победе Краљ у рингу 100 – Хевивејт III шампионат
31.10.2015. Победа Ден Робертс
 Нови Зеланд 		King in the Ring 100 – The Heavyweights III, Semi Finals Окланд, Нови Зеланд КО 1 0:26 23-2
31.10.2015. Победа Насе Фоаи
 Нови Зеланд 		King in the Ring 100 – The Heavyweights III, Quarter Finals Окланд, Нови Зеланд ТКО 3 22-2
11.04.2015. Победа Пати Афоа
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Heavyweights III, Final Окланд, Нови Зеланд КО 1 21-2
Победе Краљ у рингу 86 – Крузервејт III шампионат
11.04.2015. Победа Марк Тимс
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Heavyweights III, Semi Finals Окланд, Нови Зеланд ТКО 2 20-2
11.04.2015. Победа Ким Лаудон
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Cruiserweights III, Quarter Finals Окланд, Нови Зеланд ТКО 3 19-2
14.02.2015. Победа Ким Лаудон
 Нови Зеланд 		Knees Of Fury 50 Аделејд, Аустралија ТКО 4 18-2
21.09.2014. Победа Венџи Гуо
 Кина 		Kungfu Union Далиан, Кина Одлуком 3 3:00 17-2
30.08.2014. Победа Џејми Идес
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Cruiserweights II, Final Окланд, Нови Зеланд КО 1 16-2
Победе Краљ у рингу 86 – Крузервејт II шампионат
30.08.2014. Победа Пати Афоа
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Cruiserweights II, Semi Finals Окланд, Нови Зеланд КО 15-2
30.08.2014. Победа Слава Алексеичик
 Нови Зеланд 		King in the Ring 86 – The Cruiserweights II, Quarter Final Окланд, Нови Зеланд Одлуком

(једногласно)

3 3:00 14-2
12.04.2014. Пораз Филип Верлинден
 Белгија 		Glory 15: Istanbul Истамбул, Турска Одлуком

(једногласно)[142]

3 3:00 13-2
16.02.2014. Пораз Сајмон Маркус
 Канада 		Kunlun Fight 2 – 80kg tournament, Semi Finals Џенгџоу, Кина Одлуком

(подељено)

4 3:00 13-1
27.11.2013. Победа Кин Шан
 Кина 		Wu Lin Feng 2013 Анјанг, Кина ТКО 3 13-0
11.09.2013. Победа Нурла Мулали
 Кина 		Wu Lin Feng 2013 Каши, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 12-0
21.07.2012. Победа Ниу Шаокјанг
 Кина 		Wu Lin Feng 2012 Окланд, Нови Зеланд КО (ударци) 3 11-0
23.06.2012. Победа Шу Ји
 Кина 		Wu Lin Feng 2012 Фошан, Кина Одлуком

(једногласно)

3 3:00 10-0
24.09.2011. Победа Гуо Ченг
 Кина 		CI-K Куала Лумпур, Малазија ТКО (судијино

заустављање)

3 9-0
11.06.2011. Победа Гуо Ченг
 Кина 		Wu Lin Feng 2011 Шангкиу, Кина Одлуком 3 3:00 8-0
12.02.2011. Победа Едс Ерамиха
 Нови Зеланд 		Rumble in the Ville Окланд, Нови Зеланд Одлуком

(једногласно)

5 2:00 7-0
16.05.2010. Победа Тим Атонио
 Нови Зеланд 		Fight Force Мелбурн, Аустралија Одлуком

(једногласно)

5 2:00 6-0
04.12.2010. Победа Едс Ерамиха
 Нови Зеланд| 		Puma 8 Man Tournament Нови Зеланд 5-0
04.12.2010. Победа Ти Нанаи
 Нови Зеланд 		Puma 8 Man Tournament Нови Зеланд 4-0
04.12.2010. Победа Арета Гилберт
 Нови Зеланд 		Puma 8 Man Tournament Нови Зеланд 3-0
17.07.2010. Победа Бен Дејвис
 Нови Зеланд 		Lee Gar 35th Year Anniversary Нови Зеланд 2-0
23.04.2010. Победа Џери Сигар
 Нови Зеланд 		Bring the South to the City 3 Нови Зеланд 1-0


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „BoxRec: Israel Adesanya”. boxrec.com. 
  2. ^ „Nigeria's Adesanya beats Whittaker to become undisputed middleweight champion”. The Guardian Nigeria News - Nigeria and World News (на језику: енглески). 2019-10-06. Приступљено 2023-05-20. 
  3. ^ „UFC Rankings, Division Rankings, P4P rankings, UFC Champions | UFC.com”. www.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  4. ^ Youngs, Jose (2018-12-24). „From Nigeria to New Zealand, Israel Adesanya is on a quest to earn a ‘masters degree in ass whooping’”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ „'It's go time' for Kiwi Israel Adesanya as he finally arrives in the UFC”. Stuff (на језику: енглески). 2018-02-09. Приступљено 2023-05-21. 
  6. ^ „The pain behind Israel Adesanya's rise to the UFC”. www.sportingnews.com (на језику: енглески). 2021-08-14. Приступљено 2023-05-21. 
  7. ^ „Video: Israel Adesanya explains ‘Death Note’ anime reference at UFC 243”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2019-10-07. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ „How Israel Adesanya embraces Japanese anime in the UFC”. ESPN.com (на језику: енглески). 2019-04-11. Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „Watch: Bullied boy becomes Kiwi MMA fight sensation”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ „From bullied in high school to UFC champion: The untold journey of Kiwi MMA superstar Israel Adesanya”. 1 News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ „Israel 'The Last Style Bender' Adesanya”. Glory Kickboxing. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ „Kara-France, Volkanovski are City Kickboxing's dynamic Vegas duo”. ESPN.com (на језику: енглески). 2019-12-13. Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „'I'm going to do great things' - Kiwi fighter Israel Adesanya's amazing journey from Whanganui to the UFC”. 1 News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ The Ultimate Fighter Finale: Israel Adesanya Octagon Interview (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  15. ^ „Adesanya loses Glory kickboxing debut”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  16. ^ „Kickboxing: Adesanya happy to fight on home soil”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „Israel Adesanya defends King In The Ring title with another tournament win”. Fight News Australia (на језику: енглески). 2015-04-15. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „Kickboxing: Adesanya joins the Super 8 fight”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ „WLF Glory of Heroes 4 Results: Doumbe Stops Yawei, Adesanya Hands Belgaroui His First Defeat”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ „WLF Glory of Heroes 5 Results: Jianliang Edges Bulaid, Adesanya Stops Stoica”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ „Alex Pereira and Israel Adesanya: An undeniable Trilogy? | MMA UK”. mmauk.net (на језику: енглески). 2020-11-25. Приступљено 2023-05-21. 
  22. ^ Hothi, Anoop (2016-10-25). „Yousri Belgaroui frustrated at GLORY 34 loss to Adesanya”. MMA Plus (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  23. ^ Stets, Michael (2017-01-21). „GLORY 37: Jason Wilnis wins close fight with Israel Adesanya”. MMA Plus (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ https://www.facebook.com/fightsports (2017-01-21). „Wilnis Wins with Controversial Decision”. FIGHT SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  25. ^ Sherdog.com. „Jason Wilnis Retains Middleweight Crown in Controversial Glory 37 Nod Over Israel Adesanya”. Sherdog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  26. ^ Payne, Johny (2020-10-15). „Coach reveals reason why Israel Adesanya got KO'd by Alex Pereira”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  27. ^ „Fight Site - (VIDEO) Nokaut dana: Israel Adesanya poslan na spavanje od strane trenutnog Glory prvaka”. fightsite.hr (на језику: хрватски). 2019-10-08. Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ „Throwback Video: Israel Adesanya Gets a First Round Win in a Dramatic Fashion”. EssentiallySports. 2020-01-11. Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ „Watch: Israel Adesanya Annihilates Stuart Dare With A Question Mark Kick”. EssentiallySports. 2020-02-13. Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ Cruz, Guilherme (2017-12-28). „Undefeated prospect Israel Adesanya makes UFC debut against Rob Wilkinson in Perth”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  31. ^ „UFC 221 results: Israel Adesanya takes out Rob Wilkinson with TKO in UFC debut”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-02-11. Приступљено 2023-05-21. 
  32. ^ „UFC 221 bonuses: Much-hyped newcomer among night's $50,000 winners”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-02-11. Приступљено 2023-05-21. 
  33. ^ „UFC on FOX 29 results: Israel Adesanya stays unbeaten despite late charge from Marvin Vettori”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-04-15. Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ „Brad Tavares vs. Israel Adesanya headlines The Ultimate Fighter 27 Finale in July”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-04-30. Приступљено 2023-05-21. 
  35. ^ Taylor, Chris (2018-07-07). „TUF 27 Finale Results | Israel Adesanya defeats Brad Tavares (Highlights) | BJPenn.com”. | BJPenn.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  36. ^ „TUF 27 Finale post-fight bonuses: Adesanya wins rare POTN bonus without a finish”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2018-07-07. Приступљено 2023-05-21. 
  37. ^ Al-Shatti, Shaun (2018-08-03). „Derek Brunson vs. Israel Adesanya slated for UFC 230”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Taylor, Chris (2018-11-04). „UFC 230 Results: Israel Adesanya finishes Derek Brunson in Round 1 | BJPenn.com”. | BJPenn.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ „UFC 230 bonuses: Israel Adesanya cashes another $50,000 check”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-11-04. Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ „UFC 234 fight card: Former champ Anderson Silva returning to face Israel Adesanya in Australia”. CBSSports.com (на језику: енглески). 2018-11-25. Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „UFC 234 results: Israel Adesanya stays unbeaten, outpoints game Anderson Silva”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-02-10. Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ „UFC 234 bonuses: Israel Adesanya, Anderson Silva collect extra $50,000”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-02-10. Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ „Adesanya-Gastelum for interim title at UFC 236”. ESPN.com (на језику: енглески). 2019-02-19. Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ „UFC 236 results: Israel Adesanya tops Kelvin Gastelum in thrilling classic to claim interim title”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-04-14. Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ „UFC 236 bonuses: No surprise with two $50,000 'Fight of Night' winners”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-04-14. Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ Reinsmith, Trent. „Israel Adesanya Vs. Kelvin Gastelum Was The Best UFC Fight Of 2019”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ Richardson, Andrew (2019-06-20). „Midnight Mania! Whittaker Vs. Adesanya Is Set!”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ Doherty, Dan (2019-10-06). „UFC 243 Results: Israel Adesanya Knocks Out Robert Whittaker to Claim Throne”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  49. ^ „UFC 243 bonuses: Israel Adesanya rewarded for championship-winning knockout”. www.mmafighting.com (на језику: енглески). 2019-10-06. Приступљено 2023-05-21. 
  50. ^ „Israel Adesanya defends middleweight title against Yoel Romero at UFC 248”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-01-17. Приступљено 2023-05-21. 
  51. ^ „Dana White admits he regrets making Adesanya Vs Romero after snoozefest”. talkSPORT (на језику: енглески). 2020-03-08. Приступљено 2023-05-21. 
  52. ^ „UFC 248 results: Israel Adesanya keeps title in bizarre win over Yoel Romero”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-03-08. Приступљено 2023-05-21. 
  53. ^ „UFC 248: Dana White calls out 'terrible' fighter for unimpressive main event”. For The Win (на језику: енглески). 2020-03-08. Приступљено 2023-05-21. 
  54. ^ „Sources: UFC sets Adesanya-Costa for Sept. 19”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-07-18. Приступљено 2023-05-21. 
  55. ^ „Adesanya still champ with dominant TKO of Costa”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-09-27. Приступљено 2023-05-21. 
  56. ^ Lee, Alexander K. (2020-09-27). „UFC 253 bonuses: Israel Adesanya, Jan Blachowicz cash in with championship performances”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  57. ^ Meshew, Jed (2020-11-05). „Morning Report: Israel Adesanya gives update on his swollen pectoral muscle, theorizes marijuana was the cause”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  58. ^ „Pec-Gate solved? Israel Adesanya cites too much marijuana for unusual looking chest at UFC 253”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2020-11-05. Приступљено 2023-05-21. 
  59. ^ Holland, Jesse (2020-10-12). „Israel Adesanya clowns critics whining about Paulo Costa rump hump: ‘It’s homophobia’”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  60. ^ „Adesanya will move to 205, challenge Blachowicz”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-12-31. Приступљено 2023-05-21. 
  61. ^ „Pizza weight: Adesanya mocks weigh-in ahead of title fight”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  62. ^ Doherty, Dan (2021-03-07). „UFC 259 Results: Jan Blachowicz Outworks Israel Adesanya, Defends Title”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  63. ^ Sherdog.com. „UFC Books Israel Adesanya vs. Marvin Vettori 2 as UFC 263 Headliner on June 12”. Sherdog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  64. ^ Doherty, Dan (2021-06-13). „UFC 263 Results: Israel Adesanya Defends Title Against Outmatched Marvin Vettori”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  65. ^ „Adesanya-Whittaker title rematch set for Feb. 12”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-12-12. Приступљено 2023-05-21. 
  66. ^ Anderson, Jay (2022-02-13). „UFC 271: Israel Adesanya Fends Off Whittaker Takedowns, Retains Title in Rematch”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  67. ^ „Israel Adesanya vs. Jared Cannonier booked for UFC 276 main event”. www.mmafighting.com (на језику: енглески). 2022-05-07. Приступљено 2023-05-21. 
  68. ^ Doherty, Dan (2022-07-03). „UFC 276: Israel Adesanya Defeats Jared Cannonier in One-Sided Defense”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  69. ^ „UFC 281 set with Israel Adesanya vs. Alex Pereira headliner at Madison Square Garden”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2022-08-05. Приступљено 2023-05-21. 
  70. ^ Anderson, Jay (2022-11-13). „UFC 281: Alex Pereira Mounts Late Comeback, Stops Israel Adesanya in Fifth”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  71. ^ https://www.facebook.com/RossMarkeyMMA (2023-01-27). „Official - Alex Pereira Vs. Israel Adesanya II Set To Headline UFC 287 On April 8. In Title Rematch” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  72. ^ Doherty, Dan (2023-04-09). „UFC 287: Israel Adesanya Gets Revenge, Knocks Out Alex Pereira”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  73. ^ Hiergesell, Dan (2023-04-09). „Bonus Up! Font Banks $50K For Stunning TKO”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  74. ^ Napier, Liam (2014-10-31). „Israel Adesanya into Super8 bout on wildcard”. Stuff (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  75. ^ „Boxing: Cameron gets thumbs up to fight”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  76. ^ „Adesanya claims Super 8 crown”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  77. ^ „Hopman holds his own against champ”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  78. ^ „UFC champ slammed for ‘disgusting’ 9/11 remark”. 7NEWS (на језику: енглески). 2020-02-23. Приступљено 2023-05-21. 
  79. ^ „UFC champ Israel Adesanya apologizes for 9/11 comment: 'I'll be more careful'”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-02-23. Приступљено 2023-05-21. 
  80. ^ Lee, Alexander K. (2021-03-25). „Israel Adesanya apologizes after New Zealand Deputy Prime Minister calls out ‘rape’ insult”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  81. ^ „Grant Robertson speaks out on Israel Adesanya's 'rape' comment”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  82. ^ Zucker, Joseph. „UFC's Israel Adesanya Apologizes for Saying He'll Rape Kevin Holland”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  83. ^ „Israel Adesanya arrested at airport for possession of metal knuckles; issued citation by police”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2022-11-17. Приступљено 2023-05-21. 
  84. ^ Domin, Martin (2022-11-16). „UFC star Israel Adesanya arrested days after losing title to Alex Pereria”. mirror (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  85. ^ Harris, Scott. „From Dancer to Fighter: How Israel Adesanya Battled His Way to UFC 243”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  86. ^ Lee, Alexander K. (2019-10-06). „Israel Adesanya talks elaborate UFC 243 entrance: ‘If I could sing, trust me, Justin Bieber wouldn’t even have a job’”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  87. ^ Hooper, Natasha (2020-03-05). „VIDEO | Israel Adesanya explains how dancing helped him become a fighter | BJPenn.com”. | BJPenn.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  88. ^ https://www.thesportsman.com/contributors/jack-porter (2020-03-07). „How Anime Fuelled Israel Adesanya's Ambition, Ability And Style In The UFC”. The Sportsman (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  89. ^ UFC Fighter Israel Adesanya Breaks Down His Tattoos | GQ Sports (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  90. ^ „Puma Signs Israel Adesanya to Historic Sponsorship Deal”. Hypebeast. 2020-09-17. Приступљено 2023-05-21. 
  91. ^ „Adesanya claims Super 8 crown”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  92. ^ Wilson, Clay (2015-11-03). „Super 8: Betham wins NZ cruiserweight boxing title to follow in father's footsteps”. Stuff (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  93. ^ „Kickboxing: Adesanya happy to fight on home soil”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  94. ^ „Israel Adesanya defends King In The Ring title with another tournament win”. Fight News Australia (на језику: енглески). 2015-04-15. Приступљено 2023-05-21. 
  95. ^ „Kickboxing: Adesanya joins the Super 8 fight”. NZ Herald (на језику: енглески). 2023-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  96. ^ Hothi, Anoop (2016-10-25). „Yousri Belgaroui frustrated at GLORY 34 loss to Adesanya”. MMA Plus (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  97. ^ „Combat Press 2017 Kickboxing Awards: Fight of the Year – Alex Pereira vs. Israel Adesanya”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  98. ^ „UFC 221 bonuses: Much-hyped newcomer among night's $50,000 winners”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-02-11. Приступљено 2023-05-21. 
  99. ^ „TUF 27 Finale post-fight bonuses: Adesanya wins rare POTN bonus without a finish”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2018-07-07. Приступљено 2023-05-21. 
  100. ^ „UFC 230 bonuses: Israel Adesanya cashes another $50,000 check”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2018-11-04. Приступљено 2023-05-21. 
  101. ^ Lee, Alexander K. (2019-10-06). „UFC 243 bonuses: Israel Adesanya rewarded for championship-winning knockout”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  102. ^ Lee, Alexander K. (2020-09-27). „UFC 253 bonuses: Israel Adesanya, Jan Blachowicz cash in with championship performances”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  103. ^ Hiergesell, Dan (2023-04-09). „Bonus Up! Font Banks $50K For Stunning TKO”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  104. ^ „UFC 234 bonuses: Israel Adesanya, Anderson Silva collect extra $50,000”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-02-10. Приступљено 2023-05-21. 
  105. ^ „UFC 236 bonuses: No surprise with two $50,000 'Fight of Night' winners”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-04-14. Приступљено 2023-05-21. 
  106. ^ „UFC 236 post-event facts: Israel Adesanya sets title-fight record for most knockdowns”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-04-14. Приступљено 2023-05-21. 
  107. ^ „Record Book | UFC”. statleaders.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  108. ^ „Record Book | UFC”. statleaders.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  109. ^ „Record Book | UFC”. statleaders.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  110. ^ „Record Book | UFC”. statleaders.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  111. ^ „Record Book | UFC”. statleaders.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  112. ^ „MMAjunkie's 2018 'Newcomer of the Year': The human highlight reel who promised and delivered”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-01-03. Приступљено 2023-05-21. 
  113. ^ „MMA Junkie's 'Fight of the Month' for April: Which UFC 236 title fight got the nod?”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-05-04. Приступљено 2023-05-21. 
  114. ^ „MMA Junkie's 2019 'Fight of the Year': Israel Adesanya vs. Kelvin Gastelum”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-01-04. Приступљено 2023-05-21. 
  115. ^ „MMA Junkie's 2019 'Male Fighter of the Year': Israel Adesanya continues mind-blowing run”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-01-08. Приступљено 2023-05-21. 
  116. ^ Youngs, Jose (2019-01-03). „MMA Fighting’s 2018 Breakthrough Fighter of the Year: Israel Adesanya”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  117. ^ Marrocco, Steven (2020-01-01). „MMA Fighting’s 2019 Fight of the Year: Israel Adesanya vs. Kelvin Gastelum”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  118. ^ Lee, Alexander K. (2020-01-03). „MMA Fighting’s 2019 Fighter of the Year: Israel Adesanya”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  119. ^ „Combat Press 2018 MMA Awards: Breakout Fighter of the Year – Israel Adesanya”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  120. ^ „Combat Press 2019 MMA Awards: Male Fighter of the Year – Israel Adesanya”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  121. ^ „Combat Press 2019 MMA Awards: Fight of the Year – Israel Adesanya vs. Kelvin Gastelum (UFC 236)”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  122. ^ Staff (2019-12-31). „MMA 2019 Year in Review: Fighter of the Year”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  123. ^ Staff (2019-12-31). „MMA 2019 Year in Review: Fight of the Year”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  124. ^ DNA, MMA; Dorff, Marcel (2019-01-18). „MMA DNA UFC Awards 2018 : De Uitslagen!!!”. MMA DNA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  125. ^ „Israel Adesanya is The Body Lock's 2019 Fighter of the Year”. thebodylockmma.com (на језику: енглески). 2020-01-04. Приступљено 2023-05-21. 
  126. ^ Tucker, Bryan (2019-07-03). „World MMA Awards 2019 Results”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  127. ^ „Israel Adesanya, Amanda Nunes, Jorge Masvidal pace major winners at World MMA Awards”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-27. Приступљено 2023-05-21. 
  128. ^ „Israel Adesanya, Amanda Nunes, Jorge Masvidal pace major winners at World MMA Awards”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-27. Приступљено 2023-05-21. 
  129. ^ Newswire, MMA Fighting (2021-12-10). „2021 World MMA Awards Results”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  130. ^ Stumberg, Patrick L. (2019-12-25). „The Best UFC/MMA Fighters Of 2019 Are ...”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  131. ^ Stumberg, Patrick L. (2019-12-25). „The Best UFC/MMA Fights Of 2019 Are ...”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  132. ^ Meshew, Jed (2020-02-13). „Morning Report: Israel Adesanya wins New Zealand Sportsman of the Year award, gives speech honoring combat sports legends”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  133. ^ Meltzer, Dave (2020-03-05). „March 13, 2020 Observer Newsletter: 40th Annual Awards Issue”. WON/F4W - WWE news, Pro Wrestling News, WWE Results, AEW News, AEW results (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  134. ^ Meltzer, Dave (2020-03-05). „March 13, 2020 Observer Newsletter: 40th Annual Awards Issue”. WON/F4W - WWE news, Pro Wrestling News, WWE Results, AEW News, AEW results (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  135. ^ „Please login”. account.f4wonline.com. Приступљено 2023-05-21. 
  136. ^ „UFC 234 estimated at 175,000 buys”. mmafighting.com. 22. 2. 2019. Приступљено 22. 12. 2020. 
  137. ^ Coppinger, Mike. „Sources: UFC 253 generated more than 700,000 PPV buys globally”. The Athletic. Приступљено 2. 10. 2020. 
  138. ^ Martin, Adam (11. 3. 2021). „Report - UFC 259 sold 800,000 pay-per-views worldwide”. BJPenn. Приступљено 11. 3. 2021. 
  139. ^ Ourand, John. „Sources: ESPN+ sees nearly 500,000 PPV buys for UFC 263”. Sports Business Journal. Приступљено 18. 6. 2021. 
  140. ^ „My Veoh”. www.veoh.com. Приступљено 2023-05-21. 
  141. ^ GLORY 37 Los Angeles: Jason Wilnis vs. Israel Adesanya (Middleweight Title Fight) (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  142. ^ https://www.dailymotion.com/yucehan777 (2015-07-06). „Filip Verlinden - İsrael Adesanya GLORY 15 İstanbul (Bilgehan Demir Anlatımı) - Dailymotion Video”. Dailymotion (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 

Екстерни линкови[уреди | уреди извор]

Спортске позиције
Мешовите борилачке вештине титула
Други УФЦ међувремен шампион средње категорије
13. април 2019. – 6. октобар 2019. 		Упражњено
Једанаести УФЦ шампион средње категорије
6. октобар 2019. – 12. новембар 2022.
Тринаести УФЦ шампион средње категорије
8. април 2023. – сада 		Тренутно
Кикбокс титуле
Тај Вилијамс
 Други Краљ у рингу Крузервејт шампион
30. август 2014. – 11. април 2015. 		Упражњено
Упражњено Трећи Краљ у рингу Крузервејт шампион
11. април 2015. – 17. новембар 2017.
Слава Алексејчик
Трећи Краљ у рингу Хевивејт шампион
31. октобар 2015. – 30. Јун 2017.
Карлос Улберг
Боксерске титуле
Први Супер 8 бокс Крузервејт шампион
28. Март 2015. 		Тренутно
Израел Адесаниа
 Други Супер 8 бокс Крузервејт шампион
03. новембар 2015. 		Тренутно
Награде
Новозеландски спортиста године
2019.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Katarinanrt7221/песак&oldid=25749277”