Овај чланак је добар. Кликни овде за више информација.

Аватар: Последњи владар ветрова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аватар:
Последњи владар ветрова
Avatar The Last Airbender Logo.jpg
Званични лого серије
Ориг. назив Avatar: The Last Airbender
Формат анимирана серија
Гласове
позајмили

Снежана Јеремић Нешковић
Александра Ширкић
Ива Кевра
Немања Живковић
Снежана Кнежевић
Предраг Дамњановић
Бора Ненић
Јелена Стојиљковић
Земља  САД
Језик енглески
Број сезона 3
Број епизода 61
Време трајања 22 минута
Продукција Никелодион
Емитовање
Емитер Никелодион
Премијерно
приказивање

21. фебруар 2005. — 19. јул 2008.
Статус завршено
Наследник Легенда о Кори
Емитовање у Србији
Емитер Никелодион[1]
Вавум[2]
Премијерно
приказивање

2013. — 25. јул 2013.
Статус завршено
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју
Преглед на TV.com

Аватар: Последњи владар ветрова (енгл. Avatar: The Last Airbender) америчка је анимирана серија емитована у три сезоне (Вода, Земља и Ватра) на Никелодиону. Почела је са емитовањем 21. фебруара 2005. године, а завршила је 19. јула 2008. са четвороделном епизодом по имену Созинова комета. Серија је представљена у стилу који комбинује аниме и амерички стил анимација, а ослања се и на културе Источне и Јужне Азије, Ескима и модерног света.

Серијал је био комерцијално успешан и добро је оцењен од стране публике и критичара, који су високо оценили њене уметничке правце, хумор, алузије, ликове и теме. Због успешности серије одлучено је да се сними и играни филм Последњи владар ветрова, који се сматра једним од најлошијих филмова икад снимљених.

Године 2012, направљен је наставак Легенда о Кори (енгл. The Legend of Korra). Серија прати авантуре дванаестогодишњег Анга и његових пријатеља (Катару и њеног старијег брата Соку), који морају донети мир у земљу тако што ће поразити моћни народ ватре.

Емитовање на српском[уреди]

У Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Републици Македонији серија је премијерно приказана 2013. године на каналу Никелодион, синхронизована на српски језик.[1] Синхронизацију је радио студио Голд диги нет.[3] Од 7. октобра 2018. серија се приказује на каналу Вавум.[2] Уводна шпица је синхронизована. Њу изводи Ива Кевра као Катара, док се у позадини чује Снежана Јеремић Нешковић као Анг. Током 2013. године, првих 13 епизода је издато на 4 ДВД-а, од стране издавачке куће Голд аудио видео.[4][5][6][7][8]

Епизоде[уреди]

Сезона Епизоде Премијерно приказивање (САД)[9] Премијерно приказивање (Србија)
Прва епизода Последња епизода Прва епизода Последња епизода
1 20 21. фебруар 2005. 2. децембар 2005. 2013. 2013.
2 20 17. март 2006. 1. децембар 2006. 2013. 2013.
3 21 21. септембар 2007. 19. јул 2008. 15. јул 2013. 25. јул 2013.

Измишљени универзум[уреди]

Аватаров свет
Свет у коме се одвија радња

Радња серије се одвија у измишљеном свету насељеном људима, духовима и магичним животињама. Становништво тог света је подељено на четири народа: водена племена, краљевство земље, нација ватре и ваздушни номади.[10] Неки представници сваког народа могу да контролишу елементе свог народа, прављењем различитих покрета. Људи који владају неким елементом се називају владари тог елемента. Међу свим владарима постоји само један који може да влада свим елементима, и тај владар се назива Аватар. Он је веза између света људи и света духова. После Аватарове смрти, роди се нови Аватар у телу владара друге нације. Аватари се мењају у одређеном редоследу који се назива циклус Аватара, нација ватре → ваздушни номад → племе воде → краљевство земље. Реинкарнација Аватара се може прекинути само кад неки Аватар умре у стању Аватара (стање у ком је Аватар најмоћнији и може да буде у контакту са прошлим Аватарима).[11]

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Дешавања пре серије[уреди]

Више од сто година пре главних догађаја у серији, краљ народа ватре Созин, одлучио је да започне рат против других народа (Земље, Воде и Ваздуха) како би проширио своје територије. Знајући да ће га тадашњи Аватар Року спречити, прво је сачекао његову смрт па је тек онда започео рат. Аватар се поново родио, као ваздушни номад по имену Анг. Анг је још као дете сазнао да је он нови Аватар. Уплашен својих нових дужности Аватара, Анг одлучује да побегне од своје куће на свом огромном летећем бизону Апи. Летели су изнад океана и игром случаја ушли усред олује, и одједном су упали у воду. У том тренутку је Анг заузео стање Аватара и створио око себе и Апе ледени брег, како би они упали у дубок сан и како не би умрли. У покушају да убије Аватара, Созин је уништио ваздушне номаде, али не и Аватара.[12] Након Созинове смрти рат се наставио још стотину година. У доба када се одвија радња серије, краљ ватре је Созинов унук Озаи.[13]

Књига 1: Вода[уреди]

Катара и њен старији брат Сока наилазе на дечака по имену Анг и његовог летећег бизона Апу заробљене у санти леда. Анг им признаје да је он Аватар, али да зна само владање ваздухом. Он мора научити владањем елемената одређеним редоследом: прво водом, затим земљом и на крају ватром. Анг, Катара и Сока заједно са Апом крећу на путовање до северног племена воде како би нашли Ангу и Катари учитеља владања водом. На путу, посећују храм јужног ваздуха где Анг сазнаје о истребљењу свог народа и где проналазе последњег крилатог лемура којем Анг даје име Момо, а Момо постаје нови члан екипе.[14] Током путовања, Анга и његове пријатеље прогања принц Зуко (прогнан син краља ватре Озаиа), који покушава да ухвати Аватара и тиме поврати част. Зуко путује са својим стрицем Ајром на једној од морнарица народа ватре. На крају сезоне, адмирал војске народа ватре, Жао, напада северно племе воде, али му Анг руши планове. У међувремену, господар ватре Озаи објављује да су Зуко и Аиро издајници и шаље своју ћерку Азулу да их ухвати.[15]

Књига 2: Земља[уреди]

Аватар и његови пријатељи напуштају народ воде како би Ангу нашли учитеља владања земљом. У једној од својих авантура у држави народа земље упознавају слепу владарку земљом, Тоф Беифонг, која им се придружује и постаје Ангова учитељица владања земљом. У међувремену, Аиро и Зуко покушавају да започну нови живот у краљевству земље. Након проналаска велике библиотеке у пустињи, Анг и његови пријатељи сазнају о предстојећем сунчевом помрачењу, које би требало владаре ватром накратко лишити владањем ватром, чинећи их беспомоћнима. Они одлучују да дођу до главног града земље Ба Синг Се-а како би рекли краљу земље за то. Али Азула, уз помоћ тајне полиције града, заузима Ба Синг Се, а такође и препушта Зукоу да опет буде одан народу ватре. Азула погађа Анга муњом док је био у стању Аватара, али га Катара враћа у живот помоћу лековите воде из северног племена воде.[16]

Књига 3: Ватра[уреди]

Аватар, његови пријатељи и многи други ликови са којима су се састали у претходним сезонама, искоришћују помрачење сунца и организују малу инвазију на народ ватре, како би поразили краља Озаиа. Међутим, планови инвазије се руше и долази до повлачења Анга и војника из народа земље и воде. У међувремену, Сока спашава из затвора народа ватре своју девојку, ратницу Суки, која се придружује Анговој екипи. Велики преокрет у серији се дешава када се Зуко супроставља свом оцу и одлучује да се придружи Аватару, коме постаје учитељ владања ватром. У финалу сезоне, Озаи планира уништење народа земље како би наставио мисију свог деде Созина, да уништи остале нације света. Овај догађај Озаи планира за време Созинове комете, чија појава ојачава владање ватром. Созин, заједно са ескадрилом полази према Ба Синг Се-у како би га уништио. Ангови пријатељи уништавају ескадрилу, а Анг долази у сукоб са господарем ватре Озаием и поражава га. У последњој сцени серије, Аватаров тим прославља победу уз чај који је скувао Аиро, Зуко постаје нови господар ватре, а Озаи и Азула бивају ухапшени. Серија се завршава пољубцем Анга и Катаре, са заласком сунца у позадини.[17]

Ликови[уреди]

Ликови приказани с лева на десно Тоф, Анг, Сока и Катара
  • Анг (енгл. Aang) је Аватар, једини представник ваздушних номада, као и једини преживели владар ветрова. Биолошки гледано, он има 12 година, али у ствари има 112 година, с обзиром на то да је провео 100 година замрзнут у санти леда. Он је оптерећен пословима Аватара, а једино што он жели је да буде сасвим обично дете. Анг има два кућна љубимца, огромног летећег бизона Апу и крилатог лемура Момоа. Воли природу и због тога је вегетаријанац.[18]
  • Катара (енгл. Katara) 14-годишња је девојчица из јужног племена воде, једина владарка водом из свог племена, као и Сокина сестра. Има исцељивачке моћи и може владати крвљу (контролу течности унутар тела живих организама), којом може владати само током пуног месеца. Катара је врло одговорна особа доброг срца која увек помаже Ангу да донесе добру одлуку. Носи огрлицу своје мајке, која јој је једина успомена на њу.[19]
  • Сока (енгл. Sokka) 15-годишњи је ратник из јужног племена воде, као и Катарин старији брат. Он нема владарске моћи и мисли да је способност владање елементима главни проблем у свету. Више воли да се бори оружјем, поготово својим бумерангом, којег му је дао његов отац пре свог одласка у рат. Сока је скептичан, верује само у оно што може да види или додирне. У трећој сезони је научио технику мачевања. Заљубљен је у кјоши ратницу Суки, која га такође воли.[20]
  • Тоф Беифонг (енгл. Toph Beifong) 12-годишња је девојчица из богате породице, такође је и једна од најбољих владара земљом. Рођена је слепа, али има дар (осећа земљане вибрације), који јој служи као чуло вида. У свом граду је позната као Слепа разбојница.[21] Она је Ангу била учитељица владања земљом. Позната је и по томе што је смислила владање металом.[22]
  • Зуко (енгл. Zuko) 16-годишњи је владар ватром, син краља ватре Озаиа. Због свог лошег понашања на војном састанку, позван је на двобој од свог оца, на ком је добио опекотину око свог ока и на ком је протеран из земље све док не ухвати или убије Аватара. На крају серије Зуко прелази на Ангову страну и постаје му учитељ владања ватром, а такође постаје и нови краљ ватре.[23]
  • Аиро (енгл. Iroh) стари је владар ватре, брат краља Озаиа. Изгубио је свог јединог сина током опсаде града Ба Синг Се-а, па се опходи према свом нећаку Зукоу као према свом сину. Аиро зна јединствене технике владања ватром: преусмеравање муње и ватрени дах. Воли да пије различите врсте чајева, а једно време је био запослен у чајџиници.[24]
  • Азула (енгл. Azula) 14-годишња је владарка ватром, ћерка краља Озаиа. Паметна је, арогантна и лажљива. Има способност стварања муње и плавог пламена.[25]
  • Апа (енгл. Appa) Ангов је летећи бизон, љубимац, водич и пријатељ. Он служи као врста саобраћаја широм света. Може да лети и може да користи свој реп за створaње моћних удара ваздуха. Према Ангу, летећи бизони су били први владари ваздуха.[26]
  • Момо (енгл. Momo) једини је познати крилати лемур. Момо је уведен када га Анг проналази у Северном храму ваздуха, а затим га задржава као кућног љубимца. Иако је Момо је у многим опасним ситуацијама током путовања са главним ликовима, он им је такође био и извор комичних ситуација током целе серије.[27]

Улоге[уреди]

Име лика Енглески глас Српски глас
Анг Зек Тајлер Снежана Нешковић (С1)[28]
Александра Ширкић (С2-3)[29]
Катара Меј Витман Ива Кевра
Сока Џек Де Сена Немања Живковић
Тоф Беифонг Џеси Флауер Снежана Кнежевић
Зуко Данте Баско Предраг Дамњановић
Аиро Грег Балдуин Бора Ненић[30]
Азула Греј Грифин Јелена Стојиљковић[31]
Краљ Озаи Марк Хамил Марко Марковић
Суки Џени Куан Сања Петровић
Меи Крикет Леих Милена Живановић
Таи Ли Оливија Хек Маријана Живановић
Року Џејмс Герет Слободан Нинковић
Џет Крафорд Вилсон непознато (С1)
Милан Антонић (С2)
Јуе Џоана Бреди Милена Живановић
Хару Мајкл Дау Марко Марковић
Жао Џејсон Исакс Томаш Сарић

Развој[уреди]

Концепт и производња[уреди]

Michael DiMartino is smiling.
Bryan Konietzko, also smiling
Мајкл Данте Димартино (лево) и Брајан Конецко (десно)

Аватар: Последњи владар ветрова су осмислили Мајкл Данте Димартино и Брајан Конецко у Никелодионовом студију за анимације у Бербанку, Калифорнија. Њихове анимације су углавном урадили ЈМ Анимације, ДР Филм и МОИ анимације. Према Конецку, серија је замишљена почетком 2001. године, када је узео стару скицу проћелавог човека средњих година ког представља као дете. Он је насликао и летећег бизона, и показао скице Димартину, који је гледао документарни филм о истраживачима заробљеним на Јужном полу. Конецко је описао момка који се дружи са људима из народа воде, заробљеним у снежној пустињи и, да у цртаћу може бити, и мало људи из народа ватре који врше притисак над њима. Мајкл Данте Димартино и Брајан Конецко су идеју претворили у Никелодионову анимирану серију која се брзо прославила.[32]

Серија је представљена у јавности исечком на Комик кону 2004,[33] а премијера је одржана 21. фебруара 2005. године.[34]

У интервјуу, Конецко је рекао: „Мајк и ја бисмо били веома заинтересовани за смишљање других легенди сличним Хари Потеру и Господару Прстенова, али смо знали шта смо хтели и зато смо узели другачији приступ овој врсти жанра. Наша љубав према јапанском анимеу, Хонг Конг акцијама и кунг фу филмовима, јоги и Источној филозофији нас је довела до почетне инспирације за Аватара: Последњег владара ветрова.”[35]

Утицај[уреди]

Фиктивне локације у серији су засноване на архитектури и дизајну реалних локација. На пример, креатори су симулирали град Ба Синг Се од забрањеног града у Кини.

Серија је изузетан пример Источноазијске уметности и митологије, коришћене у фиктивном универзуму серије. Творци фиктивног универзума су употребили културне консултанте Едвина Зена и калиграфа Сиу-Линга који су им помогли при одредби њеног уметничког праваца.[36][37] Карактери ликова су дизајнирани под утицајем кинеске уметности, историје Кине, хиндуизма, таоизма, будизма и јоге.[38][36] Џереми Зукерман и Бенџамин Вин су били задужени за музику и звук у серији. Они су експериментисали са различитим кинеским инструментима.[39] Стил цртања фиктивних локација које су се користиле у серији су засновани на реалним локацијама у Азији, нпр. Забрањени град и Кинески зид у Пекингу су били инспирација за главни град краљевства земље, Ба Синг Се, и племена воде која су засновани на Инуитиску и Сирениску културу.[40] Према речима писца Арона Ехаша, конструкције народа ватре су у потпуности засновани на јапанској култури.

Борбени стилови ликова су узети из кинеских борилачких вештина.[41] Сваки борбени стил које ликови користе је једнинствен за свој елемент. На пример, владање водом користи покрете под утицајем Тајђићуена и усмерено је на усклађивање структуре тела и дисање. Хунг Гар је био инспирација за вежбање владања земљом, и био је изабран за њене моћне ударце, као и за представљање свог народа, Земље. Северни Шаолин, који користи покрете јаких руку и ногу, био је изабран за владање ватром. Ба Гуа, који користи динамичке кружне покрете и брзу промену правца кретања, коришћен је за владање ваздухом. Чу Гар-Јужни Мантис стил, за којег се може видети да га Тоф практикује, је развио јединствени стил борбе, као последицу њеног слепила.

Теме[уреди]

Серија ја укључивала многе појмове који се ретко виђају у дечијим ТВ емисијама, укључујући и питања у вези са ратом, геноцидом и империјализмом, родном дискриминацијом и оснаживањем жена, маргинализовањем и угњетавањем, и филозофска питања у вези са судбином.

Емисија је смештена у период када је цео свет захватио рат, који започиње народ ватре. Док је народ ватре представљен као зачетник насиља, показују се такође системске неједнакости са којима се суочавају становници у Царству Земље, град Ба Синг Се, као и зле активности градске полиције. Серија упознаје гледаоце са геноцидом у почетку, када главни јунак Анг посећује свој бивши дом у Јужном храму ваздуха. Он открива да су њему блиски људи убијени, и омогућава му да прикаже спектар емоција, од беса до губитка.[42]

Зуков лик и његов однос са оцем и стрицем представља поруке које показују да судбина није предвиђена и да може да се промени.[43] У првој сезони, он се бори на начин који одређује његов отац, али Аиро га једном пита: „Ко си ти, и шта ти желиш?”.[44] Емисија представља и различите ликове с циљем да се реши проблем маргинализације. На пример, увођење слепог лика, као Тоф и парализованог дечака као што је Тео, представља ликове који превазилазе физичка и социјална ограничења. Ово такође важи када су у питању женски ликови. На пример, јунакиња Катара се суочава са системским сексистикама, када стиже до Северног племена воде, да би учила владање водом. У другом случају, њен брат Сока у почетку одбацује све жене ратнице Кјошија, али касније увиђа да треба да их поштују јер поседују знатне вештине. Према Кирку Хамилтону, ове теме у емисији доносе поруку о томе да је много важније да будеш оно што желиш, а не оно што други очекују од тебе.[44]

Други медији[уреди]

Књиге[уреди]

Написано је неколико књига на основу емисије. Дарк хорс стрип је објавио уметничку књигу под називом Avatar: The Last Airbender – The Art of the Animated Series (срп. Аватар: Последњи владар ветрова — Уметност анимиране серије) 2. јуна 2010. године.[45] Књига садржи 184 странице оригиналне уметности из серије. Неколико стрипова је објављено у часопису Никелодион.[46]

Дарк хорс је објавио графички роман серије Јин-Јанг, који наставља причу о Ангу стотину година након рата. Аватар: Последњи владар ветрова – Обећање, објављен је у три тома током 2012. године, описујући судбину нације ватре, који су постали део Националне Републике. Други стрип, Аватар: Последњи владар ветрова – Тражи, фокусира се на Зуку и Азули, и судбини њихове мајке.[47] Трећи део Аватар: Последњи владар ветрова – сплит, помера акценат са Анга, на оснивање републике, и Тофин однос са својом породицом.[48] Следећи део Аватар: Последњи владар ветрова – Дим и Сенка, прати отпор снага у народу ватре против господара ватре Зука, који је крајем оригиналне серије ступио на престо.[49] Пети графички роман је Аватар: Последњи владар ветрова – Север и Југ, који прати дешавања након прошлог стрипа, Катара и Сока се враћају кући да виде промене у својој домовини.[50] Следећи планирани стрип се зове Неравнотежа и треба да буде објављен у октобру 2018. године. Радња прати сукобе настале између магами и не магами. За разлику од претходних пет књига, ову није написао Јин-Јанг.[51]

Видео игре[уреди]

Видео-игре које су направљене чине трилогију на основу серије која је пуштана. Аватар: Последњи владар ветрова је прва званична видео игра на ову тему, која је објављена 10. октобра 2006. године.[52] Следећа, Аватар: Последњи владар ветрова – Спаљивање Земље, објављена је 16. октобра 2007. године.[53] Последња, Аватар: Последњи владар ветрова - У паклу, објављена је 13. октобра 2008. године.[54]

Филм[уреди]

Играни филм Последњи владар ветрова из 2010. године, описује прву сезону серије. Написао га је М. Најт Шјамалан. Филм је замишљен као први из трилогије филмова, од којих ће сваки бити заснован на једној од три сезоне. Филм је код критичара и фанова телевизијске серије оцењен у негативном светлу, и тиме је проглашен за најгори филм. Иако је филм првобитно делио назив са телевизијском серијом, промењен је јер се продуцент бојао да филм може да се меша са филмом Аватар.[55]

Наставак[уреди]

Легенда о Кори, је наставак серије Аватар: Последњи владар ветрова, премијерно је приказиван на Никелодиону 14. априла 2012. године.[56] Он је написан и произведен од стране Мајкла Данте Димартина и Брајана Конецка, креатора оригиналне серије.[57] Догађаји серије се одвијају преко седамдесет година након завршетка серијала Аватар: Последњи владар ветрова.[58] Серија прати хероја Кору, 17-годишњу девојку из Јужног племена воде, која је нови Аватар након смрти прошлог Аватара, Анга.[56]

Пријем[уреди]

Гледаност[уреди]

Аватар: Последњи владар ветрова је достигао високе рејтинге, у просеку свака нова епизода достигла је око 3,1 милион гледалаца.[59] Један од највећих успеха је био 5,1 милиона гледалаца за епизоде „Змијски пролаз” и „Бушилица”, емитоване 15. септембра 2006. Током 2007, Аватар: Последњи владар ветрова је емитован у више од 105 земаља и био је једна од најгледанијих емисија емитованих на Никелодиону. Серија је заузела прво место по гледаности на Никелодеону у Немачкој, Индонезији, Малезији, Холандији, Белгији и Колумбији.[60] Четвороделно финале серије „Созинова комета”, је достигло 5,6 милиона гледалаца, што је 95 % више него остатак епизода у трећој сезони.[61] Током средине јула, ово је била најгледанија серија код гледалаца испод 14 година.[62] Због велике популарности, серија је доспела на листу Топ 100 анимираних телевизијских серија.[63]

Критички одговори[уреди]

Аватар: Последњи владар ветрова је добио позитивне критике. Макс Николсон је рекао да „мора видети” серију и описао је као „једну од највећих анимираних серија свих времена”.[64] Ник Хартел је рекао да је серија сјајна, односно најбољи дечји телевизијски шоу. Ерик Амаја је описао серију као „импресиваном” и „фантастичном”.[65] Хенри Глашин је рекао да је серија „авантуристичка и узбудљива”.[66] Џо Кори је описао серију као „аниме-акцију хибрида”.[67] Крис Мичел је рекао да је ово једна од најбољих Никелодионових емисија, хвалећи музику у серији и гласовну поставу.[68] Роб Киз је рекао да је ово „један од најбољих цртаних филмова икада направљених”,[69] док је Мик Ноис препоручио серију гледаоцима који воле авантуре.[70] Јохуа Милер је назвао серију „феноменалном” и „једном од најбољих анимираних серија (и за децу и за одрасле особе) којих на америчкој телевизији још није било”; према Милеру, серија је већим делом Аниме.[71] Денис Амит је похвалио раздражљивост и осећај за хумор у серији.[72] Скот Тил је рекао да је серија интересантна и да је њена радња, под утицајем Источног света, фантастична.[73]

Тема емисије је била високо хваљена од стране критичара. Мајкл Мамано је навео да је прича одлична, а такође је похвалио и анимацију.[74] Никол Кларк је похвалио „емоционалност” приче и то што серија учи млађе гледаоце о ауторитаризму и још неким стварима о којим деца немају чест приказ на телевизији.[40] Џенифер Розенберг се свиђа наглашавање у серији на породицу, пријатеље и образовање.[75] Ник Хартел је рекао да серија шаље важну поруку, да људи могу да се промене.[43] Д. Ф. Смит је похвалио хумор у серији и драматичну тему која је погодна за све узрасте.[76] Према Мику Нозису, серија комбинује елементе класичне епске фантазије.[77] Тод Даглас Џуниор је рекао да је прича занимљива, добро промишљена и интелигентна, такође је похвалио аутора за хумор, драму и емоције.[78]

Критичари су такође похвалили ликове, уметност, анимације и кореографију.[79] Ерик Амаи је рекао да су елементи били под утицајем Хајаоа Мијазакија. Никол Кларк је написао да је шоу успео да уради оно што се мало показује чак и данас, да прикупи ликове који приказују свет такав какав јесте.[40] Џошуа Милер је похвалио акционе сцене, упоређујући свет Аватара са Господаром прстенова.[71] Ник Хартел је критиковао анимацију, иако је она побољшана у односу на претходне Никелодионове цртаће.[43]

Награде и номинације[уреди]

Година Награда Категорија Рад Резултат Референца
2005 Пулћинела награде Најбоља акционо-авантуристичка ТВ серија Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [80]
Најбоља ТВ серија Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [80]
2006 33. награда Ени Најбоља анимирана продукција Аватар: Последњи владар ветрова Номинација [81]
Најбоља прича у анимираној продукцији Лорен Макмилан за „Дезертер” Освојено [81]
Најбоља написана анимирана продукција Арон Ехаш и Џон Оубриан за „Пророчица” Номинација [81]
2007 Додела награда по избору деце 2007. Аустралија Омиљени цртани Аватар: Последњи владар ветрова Номинација [82]
34. Награда Ени Најбољи анимирани лик Јо Ји Муну за „Слепа разбојница” Освојено [83]
Најбоља анимирана продукција Ђанкарло Волпе за „Бушилица” Освојено [83]
Гинисове награде Најбољи дечији програм Апини изгубљени дани Освојено [84]
59. додела Еми награда за програм у ударном термину Најбољи анимирани програм Град зидова и тајни Номинација [85]
Шанг-Јин Ким за „Језеро Лаогаи” Освојено [86]
2008 Додела награда по избору деце 2008. Омиљени цртани Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [87]
Енси интернационални анимирани филмски фестивал ТВ серија Жоаким Дос Сантос за „Дан црног сунца 2. део (помрачење)” Номинација [88]
Пидоби награде Н/Д Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [89]
13. додела награда Сателит Најбољи ДВД за младе Књига 3: Ватра, ДВД 4 Номинација [90]
2009 36. награда Ени Најбоља анимирана продукција за младе Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [91]
Најбоља анимирана продукција Жоаким Дос Сантос за „Созинова комета 3. део (у пакао)” Освојено [91]
Голдн Рил Награде Најбоља монтажа звука: Анимирано „Созинова комета 4. део (Аватар Анг)” Номинација [92]
Додела награда по избору деце 2009. Аустралија Омиљени цртани Аватар: Последњи владар ветрова Освојено [93]
2010 Додела награда по избору деце 2010. Аустралија Аватар: Последњи владар ветрова Номинација [94]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Nickelodeon (Serbia)”. IPFS. Приступљено 1. 9. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Vavoom 7. oktobar 2018.”. Mojtv.net. Приступљено 9. 10. 2018. 
  3. ^ „Голд диги нет”. Cartoons Serbia Wiki (на језику: енглески). Приступљено 29. 8. 2018. 
  4. ^ „Avatar - Gold Diginet”. Gold Diginet (на језику: српски). Приступљено 2018-10-07. 
  5. ^ „Avatar 1 - Gold Diginet”. Gold Diginet (на језику: српски). Приступљено 2018-10-07. 
  6. ^ „Avatar 2 - Gold Diginet”. Gold Diginet (на језику: српски). Приступљено 2018-10-07. 
  7. ^ „Avatar 3 - Gold Diginet”. Gold Diginet (на језику: српски). Приступљено 2018-10-07. 
  8. ^ „Avatar - Gold Diginet”. Gold Diginet (на језику: српски). Приступљено 2018-10-07. 
  9. ^ „Avatar: The Last Airbender”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 29. 8. 2018. 
  10. ^ „Four nations”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2018. 
  11. ^ „History of the World of Avatar”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2018. 
  12. ^ „Hundred Year War”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2018. 
  13. ^ „Avatar: The Last Airbender”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2018. 
  14. ^ Mell, Tory Ireland (2008-01-14). „Avatar: The Last Air Bender - "The Boy in the Iceberg" Review”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  15. ^ „Book One: Water”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  16. ^ „Book Two: Earth”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  17. ^ „Book Three: Fire”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  18. ^ „Aang”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-15. 
  19. ^ „Avatár: Katara | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  20. ^ „Avatár: Sokka | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  21. ^ „Avatár: Toph | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  22. ^ „Сериал. «Аватар: Легенда об Аанге» - Николай Удинцев, Надежда Фролова - МИР ФАНТАСТИКИ И ФЭНТЕЗИ”. old.mirf.ru. Приступљено 2018-09-03. 
  23. ^ „Avatár: Zuko | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  24. ^ „Avatár: Iroh | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  25. ^ „Avatár: Azula | Aang legendája | Rajzfilmsorozat | Nickelodeon.hu”. NICK HUNGARY (на језику: мађарски). Приступљено 2018-09-03. 
  26. ^ „Appa”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  27. ^ „Momo”. Avatar Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-03. 
  28. ^ „Snežana Jeremić Nešković”. Cartoons Serbia Wiki (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  29. ^ „Aleksandra Širkić”. Cartoons Serbia Wiki (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  30. ^ „Bora Nenić”. Cartoons Serbia Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-06. 
  31. ^ „Jelena Stojiljković”. Cartoons Serbia Wiki (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  32. ^ „It's Elementary -- 'Avatar: The Last Airbender'. Animation World Network (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  33. ^ „Comic-Con International 2004 Report”. Animation World Network (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-10. 
  34. ^ „Nick Premieres Avatar in Hour Special Feb. 21”. Animation World Network (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-10. 
  35. ^ Vasconcellos, Eduardo (2007-09-06). „Interview: Avatar's Bryan Konietzko and Michael Dante DiMartino”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-10. 
  36. 36,0 36,1 Lasswell, Mark. „Kung Fu Fightin' Anime Stars, Born in the U.S.A.” (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  37. ^ „Movies” (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  38. ^ „www.nicksplat.com - Whatsup Everything you ever wanted to know about Avatar: The Last Airbender answered by the creators, Mike & Bryan!”. 17. 12. 2007. Приступљено 31. 8. 2018. 
  39. ^ „The Music of Avatar: The Last Airbender - Interview”. www.soundtrack.net. Приступљено 31. 8. 2018. 
  40. 40,0 40,1 40,2 „'Avatar: The Last Airbender' Is Still One of the Greatest Shows of All Time”. Vice (на језику: енглески). 2018-07-20. Приступљено 2018-09-08. 
  41. ^ „Default Web Site Page”. www.harmoniousfist.com. Приступљено 2018-09-10. 
  42. ^ Childs, Hayden. „Avatar: The Last Airbender: "The Southern Air Temple"/"The Warriors Of Kyoshi". TV Club (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  43. 43,0 43,1 43,2 „Avatar: The Last Airbender (The Complete Series)”. DVD Talk (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  44. 44,0 44,1 Hamilton, Kirk. „Avatar: The Last Airbender Is One Of The Greatest TV Shows Of All Time”. Kotaku (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  45. ^ „Avatar: The Last Airbender--The Art of the Animated Series HC :: Profile :: Dark Horse Comics”. www.darkhorse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  46. ^ „Avatar: The Last Airbender-The Lost Adventures TPB :: Profile :: Dark Horse Comics”. www.darkhorse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  47. ^ „EXCLUSIVE: Yang Continues "Avatar: The Last Airbender" in "The Search". CBR (на језику: енглески). 2012-06-25. Приступљено 2018-09-08. 
  48. ^ „SDCC EXCLUSIVE: Yang Takes "Avatar: The Last Airbender" To "The Rift". CBR (на језику: енглески). 2013-07-24. Приступљено 2018-09-08. 
  49. ^ „Avatar: The Last Airbender--Smoke and Shadow Part Three TPB :: Profile :: Dark Horse Comics”. www.darkhorse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  50. ^ „EXCLUSIVE: New "Avatar: The Last Airbender" Graphic Novel Series Debuts in 2016”. CBR (на језику: енглески). 2016-02-18. Приступљено 2018-09-08. 
  51. ^ „Exclusive: 'Avatar: The Last Airbender' universe to expand with new novels”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  52. ^ „Avatar: The Last Airbender”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  53. ^ „Avatar: The Last Airbender - The Burning Earth”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  54. ^ „Avatar: The Last Airbender - Into the Inferno”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2018. 
  55. ^ „M. Night Shyamalan's The Last Airbender Gets Release Date, Director Update, "Avatar" Dropped From Title – /Film”. 1. 9. 2017. Приступљено 31. 8. 2018. 
  56. 56,0 56,1 „PDF” (PDF). 28. 9. 2013. Приступљено 31. 8. 2018. 
  57. ^ „Nickelodeon Studios Staffing Up for New "Avatar the Last Airbender" P…”. archive.is. 19. 4. 2014. Приступљено 31. 8. 2018. 
  58. ^ „Animation News Discussion Cartoon Community - toonzone news”. 5. 8. 2010. Приступљено 31. 8. 2018. 
  59. ^ „Animation Insider - Animation's Home page for News and Reviews”. 2007-02-07. Приступљено 2018-09-08. 
  60. ^ „Viacom”. 2007-11-15. Приступљено 2018-09-08. 
  61. ^ „Nickelodeon's Avatar: The Last Airbender Hits All-Time Series High - NewsBlaze News”. NewsBlaze News (на језику: енглески). 2008-07-22. Приступљено 2018-09-08. 
  62. ^ „Nick's 'AVATAR' Animation Series Finale Scores Big Ratings”. 2009-01-05. Приступљено 2018-09-08. 
  63. ^ „IGN - 35. Avatar: The Last Airbender”. 2013-07-24. Приступљено 2018-09-08. 
  64. ^ Nicholson, Max (2015-10-05). „Avatar: The Last Airbender - The Complete Series DVD Review”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  65. ^ „Avatar: The Last Airbender The Complete Series Continues To Impress - A Review - Bleeding Cool News And Rumors”. Bleeding Cool News And Rumors (на језику: енглески). 2015-10-06. Приступљено 2018-09-08. 
  66. ^ „Review: Avatar: The Last Airbender – The Complete Series – SLUG Magazine”. SLUG Magazine (на језику: енглески). 2015-10-31. Приступљено 2018-09-08. 
  67. ^ „DVD Review: Avatar: The Last Airbender (The Complete Series) | Inside Pulse”. insidepulse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  68. ^ „Avatar: The Last Airbender: The Complete Series (DVD) Blu-ray/DVD Reviews | Popzara Press”. Popzara Press - The Latest Bits and Bytes! (на језику: енглески). 2015-10-07. Приступљено 2018-09-08. 
  69. ^ „Avatar: The Last Airbender Book 1 Collector's Edition Review”. screenrant.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  70. ^ „Avatar: The Last Airbender: The Complete Book 1, Collector's Edition – DVD Review | Inside Pulse”. insidepulse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  71. 71,0 71,1 „DVD REVIEW: AVATAR THE LAST AIRBENDER BOOK 1 (COLLECTOR'S EDITION) - CHUD.com”. chud.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  72. ^ „Avatar: the Last Airbender: The Complete Book 1 – Collector’s Edition (a J!-ENT DVD Review) : J!-ENT – j-entonline.com”. j-entonline.com. Приступљено 2018-09-08. 
  73. ^ Thill, Scott. „Bend Our Minds, Win Avatar: The Last Airbender DVD Box”. WIRED (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  74. ^ „Avatar: The Last Airbender - The Complete Series Coming”. Den of Geek (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  75. ^ „Review: 'Avatar: The Last Airbender: The Complete Book 1 Collector's Edition' | ComicMix”. www.comicmix.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  76. ^ Smith, D. F. (2010-06-17). „Avatar: The Last Airbender - The Complete Book 1 DVD Review”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  77. ^ „Avatar: The Last Airbender: The Complete Book 1, Collector's Edition – DVD Review | Inside Pulse”. insidepulse.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  78. ^ „Avatar The Last Airbender: The Complete Book 1”. DVD Talk (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-08. 
  79. ^ „Avatar: The Last Airbender The Complete Series Continues To Impress - A Review - Bleeding Cool News And Rumors”. Bleeding Cool News And Rumors (на језику: енглески). 2015-10-06. Приступљено 2018-09-08. 
  80. 80,0 80,1 Ball, Ryan (3. 5. 2005). „Cartoons on the Bay Picks Winners”. Animation Insider. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2007. 
  81. 81,0 81,1 81,2 „Annie Awards: Legacy – 33rd Annual Annie Awards”. International Animated Film Society. 9. 2. 2005. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2008. 
  82. ^ „Kids' Choice Awards '07 Nominees”. who.com. 1. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2007. 
  83. 83,0 83,1 „Annie Awards: Legacy – 34th Annual Annie Awards”. International Animated Film Society. 9. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2008. 
  84. ^ DeMott, Rick. „Simpsons, Avatar & Happy Feet Big Winners in Genesis Awards”. Animation World Network. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2013. 
  85. ^ „Nominees/Winners (Outstanding Short Animated Program)”. Television Academy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2017. 
  86. ^ Desowitz, Bill (21. 8. 2007). „Juried Emmy Awards Announced for Individual Achievement in Animation”. Animation World Network (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2017. 
  87. ^ „Nickelodeon Kids' Choice Awards 2008 Press Kit”. Nick Press. 7. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2016. 
  88. ^ „Annecy 2008 – Official Selection”. Annecy 2008. 14. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2008. 
  89. ^ 68th Annual Peabody Awards Archived 20. 11. 2014 at the Wayback Machine., May 2009.
  90. ^ „2008 Satellite Awards”. IPA. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2015. 
  91. 91,0 91,1 „2008 Annie Awards: For Your Consideration”. Annie Awards. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. 
  92. ^ „MPSE'S 2009 GOLDEN REEL AWARDS NOMINEES”. Motion Picture Editors Guild. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. 
  93. ^ „2009 Nickelodeon Kids' Choice Awards Winners!”. Take 40. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2012. 
  94. ^ „Nickelodeon Kids' Choice Awards Nominations - Australia 2010! - The Hot Hits Live from LA”. TheHotHits. 18. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2011. 

Спољашње везе[уреди]