Корнеј Чуковски
Корнеј Чуковски | |
---|---|
![]() Корнеј Чуковски, портрет Иље Репина | |
Пуно име | Корнеј Иванович Чуковски (право име Николај Васиљевич Корнејчуков) |
Датум рођења | 31. март 1882. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 28. октобар 1969.87 год.) ( |
Место смрти | Москва, СССР |
Корнеј Иванович Чуковски (рус. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, право име Николај Васиљевич Корнејчуков; Санкт Петербург, 31. март 1882 - Москва, 28. октобар 1969) био је руски песник, писац, књижевни критичар, есејиста, преводилац и књижевни историчар.
Чуковски је отац писаца Николаја и Лидије. Он је био међу најпопуларнијим дечјим песницима. Његове песме „Доктор Јојболи“ (Доктор Аиболит, 1925), „Крокодил“ (Крокодил, 1916/17), „Мојдодир“ (Моидодыр, 1925), „Телефон“ и друге биле су популарне за читање код многих генерација деце руског говорног подручја.
1905. године издавао је сатирички лист „Сигнал“; од 1912. у Куоколи (Финска) окупљао је сликаре и писце; од 1916. је био на челу издања за децу „Једро“. Објавио је низ популарних књига језично иновативних песама с урбаним мотивима. Преводио је с енглеског (Волт Витман, Марк Твен, Радјард Киплинг), а од руских писаца највише писао о Н. А. Њекрасову.
Живот[уреди | уреди извор]
Рођен је у Санкт Петербургу, као ванбрачни син Екатерине Осиповне Корнејчукове, сељанке из Полтаве, и Емануила Соломоновича Левинсона, човека из богате јеврејске породице, чији је унук био математичар Владимир Рохлин. Левинсонова породица није дозволила брак са Корнејчуковом и пар се на крају растао. Корнејчукова се преселила у Одесу са Николајем и његовим братом. Левинсон их је неко време финансијски подржавао, до његовог брака са другом женом. Николај је ишао у гимназију у Одеси, где је један од његових другара био Владимир Жаботински. Касније, Николај је избачен из гимназије због свог “ниског порекла”. Морао је да добије своју средњошколску и универзитетску диплому кореспонденцијом.
Након што је научио енглески, 1903-1905. је радио као дописник лондонског листа за одеске новине, иако је највећи део свог времена проводио у британској библиотеци уместо у галерији за новинаре у Скупштини. По повратку у Русију, Корнеј је почео да преводи енглеска дела, пре свега Витмана, и објавио неколико анализа савремених европских аутора, које су га довеле у везу с водећим личностима руске књижевности и обезбедиле пријатељство с Александром Блоком. Његов утицај на руско књижевно друштво 1890их овековечен је сатиричним стиховима Саше Черњија, укључујући и Корнеја Белинског (као илузију на чувеног критичара Белинског). Касније је објавио неколико запажених књижевних наслова, укључујући „Од Чехова до наших дана“ (1908), „Критичке приче“ (1911) и „Лица и маске“ (1914). Такође је објављивао и сатирични магазин „Сигнал“ (1905-1906) и био ухапшен због “вређања владајуће куће”, али је ослобођен након шест месеци затвора.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Корнеј Чуковски на Викимедијиној остави. |