Космидион

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мапа Цариграда из прве четвртине XX века, са означеним Космидионом

Космидион је било једно од предграђа византијског Цариграда, које се налазило на обали Златног рога, изван градских бедема, а данас се на том простору налази кварт Ејуп. Свој назив је добило према светилишту посвећеном светим Козми и Дамјану, подигнутом почетком V века, у коме је касније сахрањен византијски цар Михајло IV Пафлагонац (1034—1041). Код Космидиона је 15.06. 1410. године вођена битка између Мусе и Сулејмана, синова Бајазита I (1389—1403), који су се борили у грађанском рату, који је Отоманску империју захватио после Ангорске битке 1402. године. У њој су учествовали српски племићи, Вук Лазаревић и Бранковићи (Лазар и Ђурађ), борећи се на Сулејмановој односно деспот Стефан, који се борио на Мусиној страни.

Светилиште светих Козме и Дамјана[уреди | уреди извор]

Црква посвећена светим Козми и Дамјану је подигнута почетком V века, у време цара Теодосија II (408—450). Током наредних векова, бројна чуда су приписана овом светилишту, тако да се око њега развио манастир, који се први пут помиње у VI веку, а у коме су монаси бесплатно лечили болесне.

Манастирска црква је порушена 626. године, у време комбиноване аварско-словенско-арапске опсаде Цариграда, пошто се налазила изван Двоструких бедема Теодосија II. Обновљена је пре VIII века, а велику обнову доживљава крајем прве половине XI века, током владавине Михајла IV. Изграђена је нова манастирска црква, која је украшена мозаицима и мермерним потпорним зидовима, а у склопу манастирског комплекса су направљена купатила, фонтане и вртови. Он се због тешке болести (боловао је од епилепсије) повукао манастир, у децембру 1041. године и касније се у њему и замонашио, непосредно пред смрт (10. децембра 1041), а сахрањен је у манастирској цркви.

Манастир Космидион је постојао и током последњих векова Византије и често се помиње у изворима из доба Палеолога. Уништен је 1453. године, током отоманске опсаде Цариграда, у којој је град заузет, а последњи византијски цар, Константин Драгаш (1449—1453), је погинуо.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]