Коста Ђорђевић (шумарски стручњак)
Коста Ђорђевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1848. |
| Место рођења | Краљево, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1900. (51/52 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Занимање | Шумарски стручњак |
Коста Ђорђевић (Краљево, 1848 – Београд, 1900) био је српски шумарски стручњак и начелник министарства.
Биографија[уреди | уреди извор]
Коста Ђорђевић је рођен у Краљеву 1848. године, у сиромашној породици. Рано је остао бе оца. Основну школу је завршио у родном граду, гимназију је започео у Чачку, а завршио у Крагујевцу 1866. године. Дипломирао је на Правном факултету Велике школе у Београду 1870. године. У два наврата се обраћао Министарству просвете како би добио службу гимназијског професора, али без успеха. Запослио се 1870. године као практикант Окружног суда у Крушевцу. Годину дана касније упућен је као државни питомац на Шумарску академију у Таранту у Саксонији, где је био три семестра. Четврти и пети семестар је похађао на Политехници у Карлсруеу, шести на Шумарском факултету у Дрездену, а специјализацију из области уређивања шума у Нансију.[1]
У Србију се вратио 1875. године и почео је да ради као суплент у Земљоделско-шумарској школи у Пожаревцу. У Београд је прешао 1879. године, када је добио посао архивара Управе фондова у Министарству финансија. Након тога био је секретар Економског одељења истог министарства све до 1883. године. Од 1883. до 1888. године био је помоћник управе Државне ергеле у Љубичеву код Пожаревца. По повратку у Београд запослио се у Миистарству народне привреде, прво као секретар (1889), па као начелник Одељења за шумарство (1890). Ову дужност је обављао све до пензионисања 1894. године.[1]
Приказивао је најзначајније врсте дрвећа у Србији, рад са њима и како произвести саднице за вештачко пошумљавање. Око 1880. године радио је као члан комисије која је надзирала спровођење Закона о насељавању четири округа ослобођена 1878. године, па је ту пприлику искористио да пише о стању шума и приликама у шумарству у овим крајевима, али и о друштвеним и економским односима. Спровео је и предлог Закона о шумама из 1891. године, у чији текст је ушао и знатан бриј његових предлога. Захваљујући њему је донет и ценовник о продаји дрвета и успешније су ограничене државне шуме.[2]
Написао је и велики борј стручних чланака, пре свега о уређењу шума, који су објављени у часописима Пољопривредни календар и Тежак. За Светску изложбу у Паризу 1900. године припремио је споменицу о шумама Краљевине Србије (назив: Шуме у Краљевини Србији). Од 1880. године био је редовни члан Српског пољопривредног друштва и члан његовог Управног одбора. Као члан Хрватско-славонског шумарског друштва учествовао је на изложби у Осијеку и годишњој скупштини тог друштва у Сремској Митровици 1888. године.[3][4]
Коста Ђорђевић је преминуо 1900. године у Београду.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Српски биографски речник. Књ. 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. 2007. стр. 558. ISBN 978-86-7946-001-1.
- ^ Српски биографски речник. Књ. 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. 2007. стр. 558—559. ISBN 978-86-7946-001-1.
- ^ Српски биографски речник. Књ. 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. 2007. стр. 559. ISBN 978-86-7946-001-1.
- ^ Каталог књига на језицима југословенских народа: 1868-1972. Књ. 3, Гат-Ђорђевић Љ. Београд: Народна библиотека Србије. 1977. стр. 940.
