Красимир Балаков
| Красимир Балаков | |||
|---|---|---|---|
.JPG) | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Бала | ||
| Датум рођења | 29. март 1966. | ||
| Место рођења | Велико Трново, Бугарска | ||
| Висина | 1,76 м | ||
| Позиција | предњи везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1983—1990 1991—1995 1995—2003 2005 |
Етар Велико Трново Спортинг Лисабон Штутгарт Плауен |
142 138 236 1 |
(35) (43) (54) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1988—2003 | Бугарска | 92 | (16) |
| Тренерска каријера | |||
| 2003—2005 2005 2006—2007 2007—2008 2008—2010 2011—2012 2012 2014—2015 2018—2019 2019 2020—2021 2023—2024 2024— |
Штутгарт (асистент) Плауен Грасхоперс Санкт Гален Черноморец Бургас Хајдук Кајзерслаутерн Литекс Етар Велико Трново Бугарска ЦСКА 1948 Септември Софија Локомотива Софија | ||
Красимир Генчев Балаков (буг. Красимир Генчев Балъков; Велико Трново, 29. март 1966) бивши је бугарски фудбалер и садашњи фудбалски тренер.
Балаков је поред Стоичкова, Лечкова и Костадинова, био један од кључних играча на Светском првенству 1994. где је Бугарска дошла до полуфинала.[1] Изабран је у најбољих једанаест играча тог Светског првенства.
Након завршетка играчке каријере посветио се тренерском послу, а водио је десетак клубова у Бугарској и иностранству.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Балаков је играо на позицији везног играча. Почео је фудбалску каријеру у локалном клубу Етар Велико Трново, где је наступао седам сезона, након Етара играо је четири сезоне у португалском Спортингу са којим је освојио португалски куп 1995. године.
Након епизоде у Португалу Балаков одлази у Немачку тачније у Штутгарт са којим осваја два Интертото купа (2000. и 2002) и немачки куп 1997. пре него што је 2003. завршио каријеру. Балаков је остао запамћен као део „магичног троугла”, који је чинио заједно са Фредијем Бобићем и Ђованијем Елбером у Штутгарту.[2] За осам година колико је играо у Штутгарту, постигао је 54 голова на 236 наступа. Био је проглашен за најбољег играча Штутгарта свих времена. Одиграо је један меч као играч две године касније, када се појавио као играч/тренер ВФЦ Плауена.[3]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Балаков је одиграо 92 утакмице и постигао 16 голова за Бугарску.[4] У репрезентацији је играо између 1988. и 2003. године. Балаков је био један од кључних играча на Светском првенству 1994. где је Бугарска изборила полуфинале. Осим на Светском првенству 1994. године, играо је за своју земљу и на Европском првенству 1996. и Светском првенству 1998. године. У 37. години играо је у квалификацијама за Европском првенство 2004. да би помогао саиграчима да се квалификују, али се повукао из фудбала пре завршне фазе у Португалу.
Тренер
[уреди | уреди извор]Годину дана након завршетка играчке каријере постаје помоћни тренер у Штутгарту где остаје две године, након што је постао играч-менаџер у Плауену. Дана 16. јануара 2006. постао је тренер Грасхоперса. Балаков води клуб до освајања Интертото купа и пласмана у Куп УЕФА у сезони 2006/07. Након Грасхоперса остаје у Швајцарској и 29. октобра 2007. постављен је за тренера Сент Галена,[5] а три дана пре краја краја сезоне добио је отказ. У децембру 2008. вратио се у отаџбину и преузима Черноморец, у коме остаје до 6. децембра 2010. када споразумно раскида уговор са клубом након неслагања с власником.[6][7] Након краће паузе 27. маја 2011. постављен је за тренера сплитског Хајдука.[8]
Дана 22. марта 2012. године, Балаков је именован за тренера Кајзерслаутерна.[9] Отпуштен је 17. маја 2012. године, након што није изборио опстанак Кајзерслаутерна у лиги.[10] Касније је наставио каријеру у Бугарској. Од јануара 2018. године постављен је за тренера Етара из Великог Трнова.[11]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Спортинг Лисабон
- Куп Португала: 1995.
- Штутгарт
- Куп Немачке: 1997.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Бугарска
- Светско првенство: четврто место 1994.
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбољи тим Светског првенства: 1994.
- Најбољи фудбалер Бугарске: 1995, 1997.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Krasimir Balakov на сајту FIFA (архива)
- ^ „VfB Stuttgart Greatest All-Time Team”. soccerfootballwhatever. 31. 10. 2016. Приступљено 30. 3. 2018.
- ^ Stevenson, Jonathan (2. 9. 2010). „Bulgarians remain in shadow of class of '94”. BBC.co.uk. BBC. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014.
- ^ „Krasimir Balakov - International Appearances”. RSSSF. 30. 3. 2018. Приступљено 30. 3. 2018.
- ^ „Krassimir Balakov neuer Cheftrainer” (на језику: German). fcsg.ch. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено 29. 10. 2007.
- ^ „Балъков между Бургас и националния отбор. Бившият играч на Щутгарт преговаря с Черноморец”. 7sport.net. 11. 12. 2008. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2015.
- ^ „Красимир Балъков се раздели с Черноморец (Бургас)”. burgas-top.com (на језику: Bulgarian). 8. 12. 2010. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2012.
- ^ Jurišić, Bernard (27. 5. 2011). „Krasimir Balakov novi trener Hajduka”. Sportnet.hr. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2011.
- ^ „Balakov više nije trener Hajduka”. hajduk.hr. Hajduk Split. 22. 3. 2012. Приступљено 22. 3. 2012.
- ^ „Aus für Balakov nach 57 Tagen”. Die Rheinpfalz (на језику: German). 18. 5. 2012. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 18. 5. 2012.
- ^ „Революция в Търново: Балъков е новият мениджър на Етър, Генчев остава, Деко е аут”. sportal.bg (на језику: бугарски). 4. 1. 2018. Приступљено 5. 1. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Рођени 1966.
- Бугарски фудбалери
- Бугарски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери Етра
- Фудбалери Штутгарта
- Фудбалери Спортинг Лисабона
- Фудбалери Прве лиге Бугарске
- Везни играчи у фудбалу
- Бугарски фудбалски тренери
- Фудбалери на Европском првенству 1996.
- Фудбалери на Светском првенству 1994.
- Фудбалери на Светском првенству 1998.