Красимир Балаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Красимир Балаков
Krasimir Balakov 1.JPG
Лични подаци
Надимак Бала
Рођење (1966-03-29)29. март 1966.(57 год.)
Велико Трново, Бугарска
Позиција предњи везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1990
1991—1995
1995—2003
2005
Етар Велико Трново
Спортинг Лисабон
Штутгарт
Плауен
142
138
236
1
(35)
(43)
(54)
(0)
Репрезентативна каријера**
1988—2003 Бугарска 92 (16)
Тренерска каријера
2003—2005
2005
2006—2007
2007—2008
2008—2010
2011—2012
2012
2014—2015
2018—
Штутгарт (асистент)
Плауен
Грасхоперс
Санкт Гален
Черноморец Бургас
Хајдук
Кајзерслаутерн
Литекс
Етар Велико Трново
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2017.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2017.

Красимир Генчев Балаков (буг. Красимир Генчев Балъков; Велико Трново, 29. март 1966) бивши је бугарски фудбалер.

Балаков је поред Стоичкова, Лечкова и Костадинова, био један од кључних играча на Светском првенству 1994. где је Бугарска дошла до полуфинала.[1] Изабран је у најбољих једанаест играча тог Светског првенства.

Након завршетка играчке каријере посветио се тренерском послу, а водио је десетак клубова у Бугарској и иностранству.

Каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Балаков је играо на позицији везног играча. Почео је фудбалску каријеру у локалном клубу Етар Велико Трново, где је наступао седам сезона, након Етара играо је четири сезоне у португалском Спортингу са којим је освојио португалски куп 1995. године.

Након епизоде у Португалу Балаков одлази у Немачку тачније у Штутгарт са којим осваја два Интертото купа (2000. и 2002) и немачки куп 1997. пре него што је 2003. завршио каријеру. Балаков је остао запамћен као део „магичног троугла”, који је чинио заједно са Фредијем Бобићем и Ђованијем Елбером у Штутгарту.[2] За осам година колико је играо у Штутгарту, постигао је 54 голова на 236 наступа. Био је проглашен за најбољег играча Штутгарта свих времена. Одиграо је један меч као играч две године касније, када се појавио као играч/тренер ВФЦ Плауена.[3]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Балаков је играо 92 утакмице и постигао 16 голова за Бугарску.[4] У репрезентацији је играо између 1988. и 2003. године. Балаков је био један од кључних играча на Светском првенству 1994. где је Бугарска изборила полуфинале. Осим на Светском првенству 1994. године, играо је за своју земљу и на Европском првенству 1996. и Светском првенству 1998. године. У 37. години играо је у квалификацијама за Европском првенство 2004. да би помогао саиграчима да се квалификују, али се повукао из фудбала пре завршне фазе у Португалу.

Тренер[уреди | уреди извор]

Годину дана након завршетка играчке каријере постаје помоћни тренер у Штутгарту где остаје две године, након што је постао играч-менаџер у Плауену. Дана 16. јануара 2006. постао је тренер Грасхоперса. Балаков води клуб до освајања Интертото купа и пласмана у Куп УЕФА у сезони 2006/07. Након Грасхоперса остаје у Швајцарској и 29. октобра 2007. постављен је за тренера Сент Галена,[5] а три дана пре краја краја сезоне добио је отказ. У децембру 2008. вратио се у отаџбину и преузима Черноморец, у коме остаје до 6. децембра 2010. када споразумно раскида уговор са клубом након неслагања с власником.[6][7] Након краће паузе 27. маја 2011. постављен је за тренера сплитског Хајдука.[8]

Дана 22. марта 2012. године, Балаков је именован за тренера Кајзерслаутерна.[9] Отпуштен је 17. маја 2012. године, након што није изборио опстанак Кајзерслаутерна у лиги.[10] Касније је наставио каријеру у Бугарској. Од јануара 2018. године постављен је за тренера Етара из Великог Трнова.[11]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон
Штутгарт

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Krasimir Balakov на сајту FIFA
  2. ^ „VfB Stuttgart Greatest All-Time Team”. soccerfootballwhatever. 31. 10. 2016. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ Stevenson, Jonathan (2. 9. 2010). „Bulgarians remain in shadow of class of '94”. BBC.co.uk. BBC. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  4. ^ „Krasimir Balakov - International Appearances”. RSSSF. 30. 3. 2018. Приступљено 30. 3. 2018. 
  5. ^ „Krassimir Balakov neuer Cheftrainer” (на језику: German). fcsg.ch. Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г. Приступљено 29. 10. 2007. 
  6. ^ „Балъков между Бургас и националния отбор. Бившият играч на Щутгарт преговаря с Черноморец”. 7sport.net. 11. 12. 2008. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  7. ^ „Красимир Балъков се раздели с Черноморец (Бургас)”. burgas-top.com (на језику: Bulgarian). 8. 12. 2010. Архивирано из оригинала 12. 7. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2012. 
  8. ^ Jurišić, Bernard (27. 5. 2011). „Krasimir Balakov novi trener Hajduka”. Sportnet.hr. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2011. 
  9. ^ „Balakov više nije trener Hajduka”. hajduk.hr. Hajduk Split. 22. 3. 2012. Приступљено 22. 3. 2012. 
  10. ^ „Aus für Balakov nach 57 Tagen”. Die Rheinpfalz (на језику: German). 18. 5. 2012. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 18. 5. 2012. 
  11. ^ „Революция в Търново: Балъков е новият мениджър на Етър, Генчев остава, Деко е аут”. sportal.bg (на језику: бугарски). 4. 1. 2018. Приступљено 5. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]