Емил Костадинов
| Емил Костадинов | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 12. август 1967. | ||
| Место рођења | Софија, Бугарска | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1985-1990 1990-1994 1995 1995-1996 1996-1997 1997 1998 1998-1999 |
ЦСКА Софија Порто Депортиво ла Коруња Бајерн Минхен Фенербахче УАНЛ Тигрес ЦСКА Софија Мајнц 05[1] |
119 114 9 27 25 9 11 4 |
(36) (43) (2) (7) (11) (2) (7) (1) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 1988-1998 | Бугарска | 70 | (26) |
|
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2017. ** Датум актуелизовања: 5. септембар 2017. | |||
Емил Љупчов Костадинов (буг. Емил Любчов Костадинов; Софија, 12. август 1967) бивши је бугарски фудбалер.
Емил Костадинов је поред Стоичкова, Лечкова и Балакова, био један од кључних играча на Светском првенству 1994. где је Бугарска дошла до полуфинала.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Започео је фудбалску каријеру у ЦСКА Софији. С клубом је освојио три национална првенства и четири купа,[2] играо је и у полуфиналу Купа победника купова против Барселоне.
Године 1990. прелази у Порто са којим је два пута био португалски првак. Након краћег боравка у Депортиво ла Коруњи, Костадинов прелази у Бајерн из Минхена са којим је 1996. године освојио Куп УЕФА. У реванш утакмици на гостовању код француског Бордоа, Емил је дао други гол у победи бавараца.[3]
После тог успеха, прелази у турски Фенербахче, за који је наступао једну сезону, након чега се 1997. враћа у ЦСКА Софију. Једно време био је и члан мексичког УАНЛ Тигреса док је каријеру завршио 2000. године у њемачком Мајнцу 05.[4]
Након завршетка играчке каријере постаје спортски директор ЦСКА Софије.[5]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Емил Костадинов је играо за Бугарску 70 пута и постигао је 26 голова.[6] У репрезентацији је играо између 1988. до 1998. године. Два најважнија репрезентативна гола је постигао у последњој квалификационој утакмици за Светско првенство 1994. у САД. У гостима на утакмици против Француске у Паризу, Костадинов је дао оба гола за коначну победу од 2:1.[7] Други погодак на утакмици је дао у последњој секунди и показао се значајним јер је у случају ремија Бугарска могла да испадне и Француска квалификује као друга у групи.
На самом Светском првенству, Бугарска је направила изненађење освојивши четврто место, а Костадинов је одиграо свих седам утакмица у првом тиму.[8]
С репрезентацијом је играо још на Европском првенству 1996. и Светском првенству 1998. године на којем је постигао погодак у поразу од 6:1 против Шпаније. Уједно му је то била и последња утакмица у дресу националног тима.[9]
Трофеји[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
- ЦСКА Софија
- Прва лига Бугарске: 1987, 1989, 1990.
- Куп Бугарске: 1985, 1987, 1988, 1990.
- Порто
- Прва лига Португалије: 1992, 1993.
- Куп Португалије: 1991.
- Бајерн Минхен
- Куп УЕФА: 1996.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
- Бугарска
- Светско првенство: четврто место 1994.
Индивидуални[уреди | уреди извор]
- Најбољи фудбалер Бугарске: 1993.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Емил Костадинов на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- ^ Честит рожден ден на Емил Костадинов
- ^ The UEFA Cup 1995/96 - FC Bayern München
- ^ Emil Kostadinov 1. FSV Mainz 05 1999/2000
- ^ „Kostadinov posle ekspresnog otpuštanja Ješića: Nije ni trebalo da dolazi!”. blic sport. 11. 3. 2013. Приступљено 1. 4. 2018.
- ^ Bulgaria - Record International Players
- ^ World Cup Qualifying 1994: France - Bulgaria 1:2
- ^ Emil Kostadinov на сајту FIFA
- ^ Emil Kostadinov — Transfermarkt.de
- ^ Calciatore dell'anno » Bulgaria
