ФК Штутгарт

С Википедије, слободне енциклопедије
ФК Штутгарт
VfB Stuttgart 1893 Logo.svg
Пуно имеVerein für Bewegungsspiele Stuttgart 1893
НадимакDie Roten (Црвени )
Die Schwaben (Швабe)
Основан9. септембар 1893.
СтадионМерцедес-Бенц арена,
Штутгарт
Капацитет60.449
ПредседникЊемачка Клаус Фогт
ТренерСједињене Америчке Државе Пелегрино Матарацо
ЛигаБундеслига
2020/21.Бундеслига, 9.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Фудбалски клуб Штутгарт (нем. VfB Stuttgart) је немачки фудбалски клуб из Штутгарта. Штутгарт игра своје утакмице на Мерцедес-Бенц арени.

Историја[уреди | уреди извор]

Основан је 9. септембра 1893. у једној кафани у кварту Бад Канштат. Штутгарт је у непромењеном облику део немачког фудбала још од 1912. године. Пре Другог светског рата био је битан у локалним оквирима (шест шампионата Виртемберга, једно финале шампионата Немачке), а златно доба „Шваба“ уследило је одмах после рата.

Већу првој послератној сезони они су освојили јужну Оберлигу, а то ће у следећој деценији учинити још два пута. Прва титула шампиона изборена је у дуелу са Кикерсима из Офенбаха 1950. године, а друга је уследила две године касније. Уследило је финале лиге у 1953. и први трофеј у Купу Немачке годину дана касније. На крају педесетих освојен је још један куп, а Штутгарт ће бити један од 16 одсннивача Бундеслиге. Тај успех је изузетно значајан за немачку фудбалску историју - Штутгарт је последњи квалификовани клуб са југа земље, а први испод црте остао је Бајерн Минхен, данас најуспешнији клуб Немачке.

Првих петнаест година у Бундеслиги није донело много успеха, а после испадања током 70-их се вратио и стигао до другог места у лиги 1979. године. Од тада је Штутгарт један од успешнијих намечких клубова, са титулама освојеним 1984., 1992. и 2007. године.

У Европи је Штутгарт два пута стигао до последњег корака и падао - у Купу УЕФА 1989. (пораз од Наполија) и Лигу шампиона девет година касније (неуспех са Челсијем. После једног неуспеха у финалу немачког купа, исто такмичење донело је Штутгарту последњи трофеј у историји - победом над Котбусом 1997. године.

Успеси[уреди | уреди извор]

VfB-Team February 2013.jpg

Домаћи[уреди | уреди извор]

Првенство Немачке (Бундеслига од сезоне 1963/64)

Првак (5): 1950, 1952, 1984, 1992, 2007.
Други (4): 1935, 1953, 1979, 2003.

Куп Немачке

Освајач (3): 1954, 1958, 1997.
Финалиста (2): 1986, 2007.

Суперкуп Немачке

Освајач (1): 1992.

Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)

Освајач (1) : 1989.

Лига куп Немачке

Финалиста (3): 1997, 1998, 2005.

Телеком куп Немачке (наследник лига купа)

Финалиста (1) : 2009.

Међународни[уреди | уреди извор]

Куп УЕФА

Финалиста (1): 1988/89.

Куп победника купова

Финалиста (1): 1997/98.

Интертото куп

Победник (2): 2000, 2002.

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

Ажурирано: 6. децембра 2021.[1]

Бр. Позиција Играч
1 Њемачка Г Флориан Милер
2 Њемачка О Валдемар Антон
3 Јапан С Ватару Ендо (капитен)
4 Њемачка О Марк-Оливер Кемпф
5 Грчка О Константинос Мавропанос
6 Енглеска С Клинтон Мола
7 Француска С Танги Кулибали
8 Француска С Ензо Мијо
9 Аустрија Н Саша Калајџич
10 Њемачка С Данијел Дидави
11 Њемачка С Ерик Томи
14 Демократска Република Конго Н Силас
15 Њемачка О Паскал Штенцел
16 Њемачка О Атакан Карацор
17 Египат Н Омар Мармуш
18 Њемачка Н Хамеди Ел Гадиоуи
19 Данска Н Вахид Фагир
Бр. Позиција Играч
20 Њемачка С Филип Ферзтер
21 Њемачка С Филип Клемент
22 Њемачка С Хрис Фирлих
23 Белгија С Орел Мангала
24 Хрватска О Борна Соса
25 Њемачка С Лилиан Еглоф
28 Данска С Николас Нартеј
29 Гвинеја С Момо Сисе
30 Њемачка С Роберто Масимо
31 Аргентина С Матео Климовикз
32 Француска С Науиру Амада
33 Њемачка Г Фабиан Бредлов
34 Турска С Омер Фарук Бејаз
37 Јапан О Хирокј Ито
42 Њемачка Г Флориан Шок
44 Холандија Н Мохамед Санкох


На позајмици[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
Њемачка О Максиме Авоудја (ВСЗ Тирол)
26 Њемачка О Антонис Ајдонис (Динамо Дрезден)
Бр. Позиција Играч
Шпанија О Пабло Мафео (КСК Мајорка)

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]