Портал:Немачка

Портал Немачка

Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.021 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније.

Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. Немачка економија је једна од најразвијенијих на свету.

Више информација о Немачкој...

Изабрани чланак

Анелис „Ана“ Мари Франк (хол. и нем. Annelies Marie Frank, рођена 12. јуна 1929. у Франкфурту на Мајни, а умрла марта 1945. у концентрационом логору Берген-Белзену) једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста у Амстердаму написала је познати Дневник Ане Франк.

Рођена је у Франкфурту на Мајни у Немачкој, али је већи део живота провела у Амстердаму. Била је држављанин Немачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Постала је позната после смрти, захваљујући објављивању њеног дневника. У њему је описала живот током скривања за време нацистичке окупације у Другом светском рату.

Анина породица се 1933. преселила у Холандију, коју је Нацистичка Немачка окупирала 1940, а прогони Јевреја су се појачали јула 1942, када се породица Франк сакрила у тајне просторије у пословној згради Ота Франка — Тајно скровиште. После две године, по дојави, њихово склониште је откривено, а породица Франк, ван Пелс и Фриц Пфефер су депортовани у концентрационе логоре. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, неколико дана после смрти своје сестре Марго.

Анин отац, Ото Франк, који је једини преживео рат, вратио се у Амстердам и пронашао дневник своје ћерке. Дневник је објављен 1947, у оригиналној и делимично скраћеној верзији на холандском језику, и говори о Ани од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944.

Ана је рођена 12. јуна 1929. у Франкфурту у Немачкој. Друга је ћерка Ота (1889-1980) и Едит Франк-Холендер (1900-1945), а старија сестра јој је Марго (1926-1945). Франкови су били либерални Јевреји, нису поштовали све обичаје Јудаизма, и живели су у помешаној заједници Јевреја и не-Јевреја различитог порекла. Едит је била посвећенији родитељ, док је Ото био заинтересован за образовање и поседовао доста књига. Обоје су подстицали децу да читају.

На изборима за Градски савет Франкфурта 13. марта 1933, победила је Националсоцијалистичка партија Адолфа Хитлера. Антисемитске демонстрације почеле су скоро па одмах, па су се Франкови плашили за себе. Касније те године, Едит и деца су отишли у Ахен, где су живели код Едитине мајке, Розе Холендер. Ото је остао у Франкфурту, а након што је добио понуду за оснивање предузећа у Амстердаму, преселио се тамо. Ту је, 1934, нашао смештај за себе и своју породицу, која је тиме постала део 300.000 Јевреја који су напустили Немачку у периоду између краја Вајмарске Републике 1933. и почетка рата 1939.

даље архива

Изабрана слика

Завејано дрвеће на планини Брокен.

архива

Потребно урадити

Потребно написати: Михаел Волгемут - Мартин Валдземилер - Источна Фризија - Ото фон Герике - Баварски Алпи - јункер - Франкфуртска скупштина - Ернст Касирер - Кондрад Цузе - Хајнрих Ман - Георг фон Хертлинг - Споразумом „два плус четири“ - Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.

Кратки чланци: Вендланд - Алер (река)- Капов пуч

Потребно проширити: Регензбург - Рајхстаг - Келн - Дортмунд - Оберхаузен - Хале - Милхаузен - Милхаузен - Волфсбург - Емс - Цвајбрикен

Да ли сте знали

... да је Улмска катедрала са висином од 162 метара највећа катедрала на свету?
... да на великом броју ауто-путева Немачке нема ограничења брзине?
... да је Минхенски метро најдужи на свету?
... да је сваки шести Американац немачког порекла?

Изабрана биографија

Вили Брант (нем. Willy Brandt; 18. децембар 1913, Либек – 8. октобар 1992, Ункел), рођен као Херберт Ернст Карл, био је немачки социјалдемократски политичар. Од 1957. до 1966. је био градоначелник Берлина, од 1966. до 1969. министар иностраних послова Савезне Републике Немачке а од 1969. до 1974. и њен канцелар. Као признање за рад на побољшању односа са Демократском Републиком Немачком, Пољском и Совјетским Савезом, добио је Нобелову награду за мир 1971. године. Омиљена али истовремено контроверзна личност, даје оставку на место канцелара после шпијунске афере 1974. године.

Брант је, под именом Херберт Ернст Карл Фрам (нем. Herbert Ernst Karl Frahm), рођен у немачком граду Либеку, у скромној радничкој породици. Постао је шегрт агента за бродове Ф. Х. Бертлинга. Придружио се „Социјалистичкој омладини“ 1929. године, а Социјалдемократској партији Немачке 1930. године. Напустио је СПД да би се учланио у Социјалистичку радничку партију (СРП), која је у то време била блиска са Радничком партијом марксистичког јединства(ПОУМ) (шп. Partido Obrero de Unificación Marxista) у Шпанији и Независном радничком партијом (ИЛП) (енгл. Independent Labour Party (ILP)) у Британији. Године 1933, уз помоћ својих веза на луци из времена док је био шегрт, напустио је Немачку и отпутовао за Норвешку, како би избегао прогањање од стране нацистичких агената. Тада је себи променио идентитет псеудонимом Вили Брант.