Крешево
Крешево | |
|---|---|
 Панорама Крешева | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Крешево |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.078 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 51′ 58″ С; 18° 02′ 42″ И / 43.86603° С; 18.04496° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Крешево Крешево на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71260 |
| Позивни број | (+387) 030 |
| Веб-сајт | www |
Крешево је градић у Босни и Херцеговини, у општини Крешево, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.078 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Крешево административно припада Средњобосанском кантону.
Географија
[уреди | уреди извор]
Крешево је смјештено је 55 km сјеверозападно од Сарајева. Град Крешево смјештен је уз обале ријеке Крешевчице, а надморска висина му је 640 m.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним документима мјесто Крешево, се спомиње први пут 1435. године, а у 15. вијеку Крешево је једна од резиденција босанских краљева, с краљевским двором и утврдом. У турско доба Крешево је, уз Вареш, главно средиште босанске металургије и његује добре трговачке везе с Дубровником.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Крешево | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | ||||
| Укупно | 1 025 (100,0%) | 1 433 (100,0%) | 1 314 (100,0%) | 1 207 (100,0%) | |||
| Хрвати | 821 (80,10%) | 937 (65,39%) | 919 (69,94%) | 877 (72,66%) | |||
| Бошњаци | 164 (16,00%) | 305 (21,28%)1 | 278 (21,16%)1 | 240 (19,88%)1 | |||
| Неизјашњени | 16 (1,561%) | – | – | – | |||
| Срби | 11 (1,073%) | 15 (1,047%) | 38 (2,892%) | 51 (4,225%) | |||
| Босанци | 3 (0,293%) | – | – | – | |||
| Словенци | 2 (0,195%) | – | – | 5 (0,414%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 2 (0,195%) | – | – | – | |||
| Остали | 2 (0,195%) | 50 (3,489%) | 1 (0,076%) | 2 (0,166%) | |||
| Југословени | 1 (0,098%) | 126 (8,793%) | 73 (5,556%) | 22 (1,823%) | |||
| Македонци | 1 (0,098%) | – | 2 (0,152%) | 1 (0,083%) | |||
| Албанци | 1 (0,098%) | – | 2 (0,152%) | – | |||
| Непознато | 1 (0,098%) | – | – | – | |||
| Црногорци | – | – | 1 (0,076%) | 9 (0,746%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Насељена мјеста (27 насеља) |  | |
|---|---|---|
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
