Кропивницки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кропивницки
укр. Кропивницький
Кіровоградська обласна державна адміністрація.jpg
Здање администрације Кировоградске области.
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластКировоградска област
Основан1754.
Становништво
Становништво
 — 2012.234.919 (процена)
Географске карактеристике
Координате48°18′ СГШ; 32°10′ ИГД / 48.30° СГШ; 32.16° ИГД / 48.30; 32.16Координате: 48°18′ СГШ; 32°10′ ИГД / 48.30° СГШ; 32.16° ИГД / 48.30; 32.16
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина103 km2
Кропивницки на мапи Украјине
Кропивницки
Кропивницки
Кропивницки на мапи Украјине
Остали подаци
ГрадоначелникВолодимир Пузаков
Поштански број25000-490
Веб-сајт
kr-rada.gov.ua

Кропивницки (раније Кировоград, укр. Кропивницький) град је у средишњој Украјини и главни град Кировоградске области. Налази се око 250 километара јужно од главног града Кијева. Налази се у долини реке Ингул, притоке Јужног Буга. Према процени из 2012. у граду је живело 234.919 становника.

Историја[уреди]

На предлог Јована Хорвата комаданта српске војне области Нове Србије, руска царица Јелисавета Петровна је одобрила подизање тврђаве. Нова тврђава никла је око 200 километара јужније од Нове Србије и требало је да ојача одбрамбени појас пред Татарима и Турцима. Посао је надзирао лично Хорват на основу даровне повеље издате 11. јануара 1752. године. Сама градња је текла од 18. јуна 1754. до 1757. године, а Хорват је тврђави дао име по владарки – тврђава Свете Јелисавете. У њој је приређен 14. јула 1754. године први сајам (вашар), који је постао традиционалан и познат, и назива се Петро-Павловски. Утврђење је 1775. године добило статус града са именом Елисаветград.[1]

Између 1751—1764. године у тврђави је било седиште Административно-територијалног и војног округа Нове Србије.[2] Главни командир истог био је артиљеријски генерал лајтант Рус, Иван Федорович Глебов (1752—1756). Затим их се сменило неколико других све Руса, међу којима и његов син бригадир Алексеј (1757).

У тврђави је било седиште команде Новослободског пука, у којем је било око 3.000 Срба. Рус, бригадир Александар Иванович Глебов је био први комадант тврђаве и успостављеног гарнизона са 2.000–3.000 украјинских козака. Када је 1759. године команду преузео Хорват, бунили су се Украјинци, и од 1761. године дошли су поново под руску команду, под Мурављова. Ту су боравиле руске восковође током својих похода, попут Потемкина, Суворова, Кутузова, Петра Текелије и други. Тврђава је сасвим укинута 1784. године, због државне реорганизације и стварања цивилних губернија.

Сава Текелија је 1811. године записао да је Елисаветград ујездна и варош највећа у Новој Србији. Дочекао га је по доласку градоначелник Стратимирович, син „наравног кнеза“ Стратимировича, Црногорца. То је прилична варош гди има трговаца доста богати.[3]

Од 1934. (тачније 1939) године град се назива Кировград, у част совјетског комунистичког политичара Кирова.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 234.919 становника.

Демографија
1979.1989.2001.2012.
236.652[4]269.803[4]254.103[4]234.919[4]

Религија[уреди]

Православна црква Успенска подигнута је 1755. године. Била је то једнопрестолна дрвена црква купљена и превезена из села Тедоровке. За време руско-турског рата 1788. године је пострадала. Направљена је онда нова камена црквена богомоља на истом месту.[5]

Друга православна црква звана Светотројичка, дрвена, грађена је 1755. године од новца из српске (насељеничке) касе. Била је до 1784. године градска саборна црква.

Трећа градска православна црква посвећена Владимирској Богородици изграђена је 1757. године. Назива се још и Грчка јер су оснивачи били Грци. Доказ за то је стари иконостас на којем су све грчки натписи и богослужбене књиге. У храму су три црквена престола: средњи посвећен Владимирској Богородици, десни – Свети Великомученици Катарини а леви – Светог Праведног Симеона Српског „новог мироточца“.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват – вођа прве сеобе Срба у Руско царство",
  2. ^ http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Makidonov_00.
  3. ^ Церовић, наведено дело
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 
  5. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848
  6. ^ Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848

Спољашње везе[уреди]