Нова Србија (област)
Нова Србија Новая Сербия | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Источна Европа | ||
Земља | Руско царство | ||
Главни град | Новомиргород | ||
Друштво | |||
Званични језици | руски | ||
Религија | Православље | ||
Владавина | |||
Облик владавине | Војна провинција | ||
Историјско доба | Нови век | ||
Оснивање | 1752. | ||
Престанак | 1764. | ||
Статус | Бивша покрајина | ||
Догађаји | |||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
Портал:Историја |
Овај чланак је део серије о историји Србије | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Нова Србија (слсрп. Ново-Сербія, Нова Сербиа) била је територија у Руској Империји од 1752. до 1764. Била је смештена на територији данашње Кировоградске области у Украјини. Административни центар Нове Србије је био град Новомиргород.
Историја[уреди]
Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су русификовани Срби. Александар Пишчевић у својим мемоарима спомиње Нову Србију и описује тадашње Србе и њихове суседе Малорусе (данас Украјинце) [1].
„Родбина ме уопште не везује за себе, него је, напротив, омрзла мојој души својим несугласицама. Србе, моје земљаке, очима не могу да видим због њихове шкртости, а поред тога дојадили су ми преко сваке мере и својим израчунавањем древног порекла својих породица, глупим дипломама, доставама и тужбама и другим доказима своје глупости. И Малоруси, суседи Нове Србије, чији је живот испуњен потказивањима, доставама и тужбама, живе у вечитом међусобном рату.”
Насеља[уреди]
Примери назива села у Новој Србији, која се јављају и у Панонској низији (у Војводини и другим регионима) су:
- Сомбор (Дикивка), по Сомбору у Војводини
- Сентомаш, по Сентомашу, данашњем Србобрану у Војводини
- Сланкамен, по Сланкамену у Војводини
- Вршац (Нестеривка), по Вршцу у Војводини
- Суботица (Мала Аџамка), по Суботици у Војводини
- Мошорин (Некрасивка), по Мошорину у Војводини
- Сента (Могилово), по Сенти у Војводини
- Кањижа (Три Барјаки), по Кањижи у Војводини
- Мартонош (Јермина Балка), по Мартоношу у Војводини
- Панчево (Ољховатка), по Панчеву у Војводини
- Надлак, по Надлаку у Румунији
- Турија, по Турији у Војводини
- Владимировац, по Владимировцу у Војводини
- Вуковар, по Вуковару у Хрватској
- Фелдвар, по Велдвару или Фелдварцу, данашњем Бачком Градишту у Војводини
- Чонград (Andrusivka), по Чонграду у Мађарској
- Земун (Плахтијивка), по Земуну, данас делу Београда, Централна Србија
- Вараждин (Протопопивка), по Вараждину у Хрватској
- Ковин, по Ковину у Војводини
- Вилагош (Деријивка), по Вилагошу, данашњој Ширији у Румунији
- Бечеј (Усикивка), по Бечеју у Војводини
Види још[уреди]
Галерија[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1764.-1805.), стр. 290. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво.
Литература[уреди]
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Спољашње везе[уреди]
- Нова Србија и Славјаносрбија
- Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века
- Карта Нової Сербії (1752-1764)
- Костянтин Шляховий. Нова Сербія в топонімах Кіровоградщини
- Костянтин Шляховий. Новосербські топоніми Кіровоградщини
- Анатолій Пивовар. Поселення задніпрських місць та утворення Нової Сербії в документах середини XVIII століття