Нова Србија (област)

За другу употребу, погледајте чланак Нова Србија (вишезначна одредница)‎.

Нова Србија Новая Сербия  (руски)
Положај Нове Србије у данашњој Украјини
Географија
Континент		Европа
Регија		источна Европа
Земља		Руско царство
Главни град		Новомиргород
Друштво
Званични језици		руски
Религија		православље
Владавина
Облик владавине		војна провинција
Историјско доба		нови век
Оснивање		1752.
Престанак		1764.
Статус		бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
Портал:Историја

Овај чланак је део серије о историји Србије

Историја Србије Овај чланак је део серије о историји Србије Историја Србије Праисторија Палеолит и неолит: Култура Лепенског Вира Старчевачка култура Винчанска култура Бакарно и рано бронзано доба: Култура Белотић-Бела Црква Бубањ Салкуца Криводол комплекс Ватинска култура Костолачка култура Моришко-мокринска група Средње и позно бронзано доба: Белегишка култура Босутска култура Гамзиградска култура Брњичка група Дубовачко-жутобрдска група Медијана група Параћинска група Стари век - Предримско доба Илири Дарданци Трибали Трачани Скордисци Дачани Јазиги Стари век - Римско доба Панонија Мезија Дарданија Дакија Далмација Превалитана Рани средњи век Краљевина Гепида Досељавање Словена Досељавање Срба Бела Србија Србија у средњем веку Кнежевина Србија Дукља / Зета Захумље Травунија Неретљанска кнежевина Босна Рашка Краљевина Србија Зета у доба Немањића Сремска земља Српско царство Царство Симеона Уроша Распад Српског царства Моравска Србија Земља Војиновића Земља Бранковића Земља Мрњавчевића Земља Дејановића Земља Балшића Маричка битка Косовска битка Српска деспотовина Зета у саставу Српске деспотовине Земља Црнојевића Србија под османском влашћу Пад Србије под турску власт Српско царство Јована Ненада Сремско војводство Радослава Челника Банатски устанак Велика сеоба Срба Србија под хабзбуршком влашћу Војна крајина Краљевина Србија Нова Србија Славеносрбија Кочина крајина Српска Војводина Војводство Србија и Тамишки Банат Српска револуција Први српски устанак Други српски устанак Модерна Србија Кнежевина Србија Краљевина Србија Први светски рат Краљевина Југославија Србија под окупацијом Комесарска управа Влада народног спаса Ужичка република НОБ СР Србија Србија у СРЈ и СЦГ Република Србија Регионалне историје Хронологија историје Београда Историја Војводине Историја Јужне и источне Србије Историја Косова и Метохије Историја Шумадије и западне Србије

Нова Србија, или Новосрбија (слсрп. Нова Сербія – Нова Сербија, или Ново-Сербія – Ново-Сербија; рус. Новая Сербия – Новаја Сербија, или Новосербия – Новосербија; укр. Нова Сербія – Нова Сербија, или Новосербія – Новосербија), била је област у Руској Империји од 1752. до 1764. Била је смештена на територији данашње Кировоградске области у Украјини. Административни центар Нове Србије је био град Новомиргород.

Историја

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су русификовани Срби. Александар Пишчевић у својим мемоарима спомиње Нову Србију и описује тадашње Србе и њихове суседе Малорусе (данас Украјинце) .

„Родбина ме уопште не везује за себе, него је, напротив, омрзла мојој души својим несугласицама. Србе, моје земљаке, очима не могу да видим због њихове шкртости, а поред тога дојадили су ми преко сваке мере и својим израчунавањем древног порекла својих породица, глупим дипломама, доставама и тужбама и другим доказима своје глупости. И Малоруси, суседи Нове Србије, чији је живот испуњен потказивањима, доставама и тужбама, живе у вечитом међусобном рату.”

Насеља

Примери назива села у Новој Србији, која се јављају и у Панонској низији (у Војводини и другим регионима) су:

• Сомбор (Дикивка), по Сомбору у Војводини
• Сентомаш, по Сентомашу, данашњем Србобрану у Војводини
• Сланкамен, по Сланкамену у Војводини
• Вршац (Нестеривка), по Вршцу у Војводини
• Суботица (Мала Аџамка), по Суботици у Војводини
• Мошорин (Некрасивка), по Мошорину у Војводини
• Сента (Могилово), по Сенти у Војводини
• Кањижа (Три Барјаки), по Кањижи у Војводини
• Мартонош (Јермина Балка), по Мартоношу у Војводини
• Панчево (Ољховатка), по Панчеву у Војводини
• Надлак, по Надлаку у Румунији
• Турија, по Турији у Војводини
• Владимировац, по Владимировцу у Војводини
• Вуковар, по Вуковару у Хрватској
• Фелдвар, по Велдвару или Фелдварцу, данашњем Бачком Градишту у Војводини
• Чонград (Andrusivka), по Чонграду у Мађарској
• Земун (Плахтијивка), по Земуну, данас делу Београда, Централна Србија
• Вараждин (Протопопивка), по Вараждину у Хрватској
• Ковин, по Ковину у Војводини
• Вилагош (Деријивка), по Вилагошу, данашњој Ширији у Румунији
• Бечеј (Усикивка), по Бечеју у Војводини

Види још

• Славеносрбија
• Сербка
• Славеносрпски језик
• Срби у Русији

Галерија

• 

  Положај Нове Србије у данашњој Кировоградској области

• 

  Мапа насеља Нове Србије

• 

  Мапа насеља Нове Србије

• 

  Мапа Кировоградске области у Украјини

Литература

• Рачуница, Алексије (2005). „Разлози сеобе Срба из Далмације у Руско царство током 18. вијека”. Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века (PDF). Нови Сад: Српско-украјинско друштво. стр. 52—65. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 

Спољашње везе

• Нова Србија и Славјаносрбија
• Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века
• Карта Нової Сербії (1752-1764)
• Костянтин Шляховий. Нова Сербія в топонімах Кіровоградщини
• Костянтин Шляховий. Новосербські топоніми Кіровоградщини
• Анатолій Пивовар. Поселення задніпрських місць та утворення Нової Сербії в документах середини XVIII століття