Крсташ-барјак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Крсташ-барјак[a] представља различите ратне заставе са крстом у средини, које су дио српске традиције,[2] а поријекло воде од средњовјековних војних застава.[3] Познато је да српски цар Стефан Душан усвојио византијску заставу са крстом[4] (дивелион, љубичаста застава са златним крстом у средини).[5] Према српској епској поезији, током османског периода, хајдуци су имали ратну заставу са крстовима (крсташ-барјак) или са иконом свеца (светачки барјак).[6] Крсташ-барјак се помиње у епским пјесмама косовоског циклуса;[7][8] витез Бошко Југовић носио га је у Косовској бици 1389. године.[9] Коришћена је и као општа устаничка застава током Српске револуције (1804—1817) и као секундарна застава врховног команданта (Ђорђе 1804—1813; Милош 1815—1817).[4] Усвојена је и као војна застава Књажевине Црне Горе (1852—1910) и Краљевине Црне Горе (1910—1918).[10] Црногорска ратна застава коришћена у бици код Вучијег Дола (1876) са бијелим шапастим крстом у средини и бијелом ивицом, сматра се дијелом традиције усвојене од ратне застава са Косова која се нашла у Црној Гори након што су је преживјели витезови ту доњели.[11] Сматра се да у Пероју (Хрватска) њихови преци (који су мигрирали из Црне Горе) имају у свом посједу ратну заставу која је коришћена у Косовском боју.[12]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Вук Стефановић Караџић је у свом „Српском рјечнику” 1818. године крсташ-барјак превео на њемачи као Die Kreuzfahne и на латински као vexillium cruciatum.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Karadžić, Vuk (1818). Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма. стр. 248. 
  2. ^ NIN: nedeljne informativne novine. Politika. 2007. стр. 44. »Српска традиционална застава је црвено поље са жутим рав- ностраним крстом, такозвани крсташ барјак.« 
  3. ^ Stanojević, Stanoje (1934). Iz naše prošlosti. Geca Kon. стр. 83. »у којима се сачувало доста података о заставама у војсци средњевеков- них српских држава (крсташ барјак, ...« 
  4. 4,0 4,1 Kostić, Lazo M. (1960). O zastavama kod Srba: istoriska razmatranja. Munich. »Крстат-барјак (или крсташ- барјак) је таква за- става на којој крст доминира заставом и види се чим се она ... Цар Душан је такође као пресумптивни прејемник Византиског царства, као цар, увео и византиску крстату заставу. Пре њега нема података да је један српски владар имао крсташ-барјак. ... Таковска застава је била општа, свеустаничка а тек у другом« 
  5. ^ Milićević, Milić (1995). Grb Srbije: razvoj kroz istoriju. Službeni Glasnik. стр. 22. 
  6. ^ Vojni muzej JNA (1954). Vesnik. 1—3. Belgrade: Vojni muzej JNA. стр. 141. »Prema narodnim pesmama hajdučke zastave su bile od svile ili platna, obično jednobojne: crvene, zelene, bele, sa znakom krsta — krstaš barjak, ili ikonom sveca — svetački barjak, znacima koji su odraz ideje o političkoj slobodi, čiji su ...« 
  7. ^ Zora (1937). „Narodna odbrana”. 12. Zora: 212. »У нашим прекрасним народним песмама о Косовском боју неколика најлепша места заузима „Крсташ - барјак”. Барјак Бошка Југовића тако се снажно по Косову вије, да нам се чини како она свилена материја са знаком крста још ...« 
  8. ^ Đurić, Vojislav (1954). Narodne junačke pesme najstarijih vremena: Pretkosovske i kosovske. Znanje. стр. 128. 
  9. ^ Rootham, Helen (2010). Kossovo: Heroic Songs of the Serbs. Cosimo, Inc. стр. 34. ISBN 978-1-61640-436-9. 
  10. ^ Markuš, Jovan B. (2007). Grbovi, zastave i himne u istoriji Crne Gore. Svetigora. стр. 73. »Стотинашка застава, касније названа четном, или „крсташ барјак" у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика.« 
  11. ^ Ivanović, Filip (2006). „Problematika autokefalije Mitropolije Crnogorsko-primorske”. Unireks: 93. »Крсташ-барјак, познатији као вучедолска застава, је у ствари косовски крсташ-барјак, који су преживјели косовски витезови донијели у Црну Гору послије боја на Косову.« 
  12. ^ Barjaktarević, Mirko (1991). Reljić, Ljubomir, ур. O poistovećivanju verske i nacionalne pripadnosti. Гласник Етнографског музеја у Београду. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 259. »И сада они истичу да су њихови преци овде имали и чували српску заставу. Имали су, казују, и „косовски крсташ” барјак од троугаоног црвеног поља са белим крстом на средини.«