Кућа српско-норвешког пријатељства

С Википедије, слободне енциклопедије
Кућа српско-норвешког пријатељства
Wiki Šumadija VII Kuća srpsko-norveškog prijateljstva 809.jpg

Кућа српско-норвешког пријатељства, позната и као Норвешка кућа (норв. Det norske hus), налази се у Горњем Милановцу, на источном улазу у град са Ибарске магистрале. Раније се звала „Кућа југословенско-норвешког пријатељства“, али је 2008. Југословенско-норвешко друштво променило назив у Српско-норвешко друштво, јер је свих 19 огранака друштва из Србије.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата, 1942. године у 13 логора у Норвешкој интернирано је око 4000 Југословена, од чега 3840 Срба, а од тога око 40 логораша из Горњег Милановца и околине. Мање од половине интернираца, тачније 1660, је успело да избегне смрт у нацистичким логорима, а највише због помоћи домаћег становништва које им је достављало храну, лекове и друге потрепштине, а уз њихову помоћ неки су успели и да побегну.

Идеја о градњи овог здања потекла је од активиста Друштва југословенско-норвешког пријатељства, које је основано 9. фебруара 1969. у Нишу.[1], а чинили су га преживели логораши и представници Норвежана који су им помагали. Почетна намера је била да се гради у Сплиту, али је на крају одлучено да се гради у Шумадији. Да би дошао до идеје какав објекат треба градити и да би исти подсећао и на норвешку и српску културу, архитекта Александар Ђокић је средином 80-их година прошлог века провео шест месеци у Норвешкој.[2] Он је дошао до јединственог архитектонског решења које у једној грађевини сублимира викиншки брод и стару норвешку брвнару. Кућа је изграђена и свечано отворена 1987. по његовом пројекту. Састоји се 90% од дрвета, а остатак је од стакла. Сва грађа је исечена и обрађена у Норвешкој, а у Горњем Милановцу готови елементи су само монтирани онако како су били означени бројевима. Кућа је изграђена од добровољних прилога који су стизали из целе Југославије, а средства су такође дали Југословенско-норвешко друштво (ЈНД), Општина Горњи Милановац и ГП Градитељ из Горњег Милановца (које је изводило радове), а чији је тадашњни директор, Живорад Бата Кнежевић, био један од преживелих интернираца.[3] Један од највећих прилога дао је краљ Норвешке, а део радова изведен је добровољним радом ученика и студената из Норвешке и Горњег Милановца.

Кућа је исте године када је саграђена добила Борбину награду за најбоље архитектонско остварење, која је у то време била најзначајнија архитектонска награда СФРЈ.[4]

У склопу Норвешке куће налази се сала за приредбе и скупове са око 100 места, угоститељски простор, као и музејска поставка са експонатима из логора у Норвешкој. Она је такође седиште Српско-норвешког друштва, а слична организација постоји и у Норвешкој (основана још 1945), која је 2010. променила назив из Норвешко-југословенско друштво у Друштво пријатељства Норвешка-Западни Балкан (Vennskapšamband Norge - Vest Balkan).[5]

Крајем 2018, кућа је доспела у вести због не баш веселе чињенице - да иде на "добош" због намиривања дугова друштва од преко 11 милиона динара.[4] Након опсежне акције огорчених грађана преко друштвених мрежа и медија, као и иницијативе једног локалног архитекте, кућа је стављена под заштиту, а општина Горњи Милановац ју је откупила од друштва и отплатила дугове, чиме је спречено њено отуђење.[6][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Четири деценије Југословенско-норвешког друштва Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), www.srpskadijaspora.info, 23. фебруар 2009.
  2. ^ Норвешка кућа у Шумадији[мртва веза], www.nekretnine.rs, 31. март 2011.
  3. ^ Чија је Норвешка кућа, www.politika.rs, 16. фебруар 2010.
  4. ^ а б „Norveška kuća na prodaju zbog duga”. Politika Online. Приступљено 2020-12-09. 
  5. ^ Западни Балкан, уместо Југославије[мртва веза], www.vesti-online.com, 16. август 2010.
  6. ^ „Spas u poslednji čas za Norvešku kuću”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2018-11-13. Приступљено 2020-12-09. 
  7. ^ „"Norveška kuća" ipak ne ide na prodaju”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]