Књига пророка Језекиља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент Књиге Језекиља, Алепо кодекс

Књига пророка Језекиља је 26. књига Светог писма Старог завета и 14. књига Танаха.

Књигу је написао пророк Језекиљ око 571. п. н. е. у Вавилону. Говори о времену вавилонског ропства 613.-571. п. н. е.

Ауторство књиге која носи име пророка Језекиља, и припада библијском канону никад није било оспорено. Књига је ушла у канон у време Јездре и појављује се у каталозима ранохришћанских богослова, како што је Ориген. Аутентичност књиге је такође неспорна, због упадљиве сличности симболичких слика које се налазе и у Плачу Јеремијином и Откривењу и другим књигама Светог писма.

Садржај[уреди]

  • Књига 1-3: визија славе Божије и призив Језекиља на пророчку службу.
  • Књига 4-24: 13 оптужујући говори против Јевреја и симболичких радњи, које описују пад Јерусалима
  • Књига 25-32, 35: жестоке беседе против незнабожаца: јеврејских суседа, становници Тира. Пророчанства о Египћанима. Стихови 13-19 Поглавља 28 се односи на ђавола, његову персонификацију краља Тира
  • Књига 33: нове одговорности пророка.
  • Књига 34 36-37: Обнова Израиља и васкрсење мртвих.
  • Књига 38-39: инвазија на Гог и Магог.
  • Књига 40-48: визија новог храма

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]