Књига пророка Исаије

С Википедије, слободне енциклопедије

Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.

Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е [1]

Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига пророка Исаије открива Божији суд и спасење. Господ је “свет, свет, свет” (Исаија 6:3) и због тога не може допустити да грех прође некажњено (Исаија 1:2; 2:11-20; 5:30; 34:1-2; 42:25). Божији суд који се ближи, Исаија описује као “паљење ватре” (Исаија 1:31; 30:33).

Исаија истовремено увиђа да је Бог милостив, благодатан и саосећајан (Исаија 5:25; 11:16; 14:1-2; 32:2; 40:3; 41:14-16). Израелски народ (и Јуда и Израел) је слеп и глув за Божије заповести (Исаија 6:9-10; 42:7). Јудејци су упоређени са виноградом који треба да буде и биће згажен (Исаиах 5:1-7). Бог неће допустити да Израел или Јуда буду потпуно уништени, само због Своје милости и обећања. Он ће донети обнову, праштање и спас (43:2; 43:16-19; 52:10-12).

Књига пророка Исаије се, више него било која друга књига у Старом Завету, усредсређује на спасење које ће доћи кроз Спаситеља. Спаситељ ће једног дана владати у правди и праведности (Исаија 9:7; 32:1). Владавина Спаситеља ће Израелу донети мир и сигурност (Исаија 11:6-9). Израел ће кроз Спаситеља бити светлост свим осталим народима (Исаија 42:6; 55:4-5). Цела књига стреми ка Месијином царству на земљи (Исаија поглавље 65-66). То је период владавине Месије када ће Божија праведност бити потпуно откривена свету.

У привидном парадоксу, и ова књига представља Спаситеља као оног који ће патити. У поглављу 53 се јасно описује Месијина патња због људских греха. Његовим ранама се постиже наше исцелење. Његовом патњом се отклањају наша злодела. Ова очита противуречност је разјашњена у Особи Исуса Христа. Исус је у Свом првом доласку слуга који пати у поглављу 53. Исус ће у другом доласку бити Цар који влада и побеђује, Кнез Мира (Исаија 9:6). [2]

Предсказања[уреди | уреди извор]

Као што је изнад наведено, 53. поглавље описује долазак Спаситеља и патњу коју ће претрпети да би платио за наше грехе. Као врховни владар, Бог је одредио сваки детаљ распећа да би се испунило свако предсказање овог поглавља, и друга пророчанства о Спаситељу у Старом Завету. Приказ 53. поглаља је темељан и пророчки, а садржи потпун опис Јеванђеља.

Исус је био невољен и одбачен (стих 3; Лука 13:34; Јован 1:10-11), од Бога остављен (ст.4; Матеј 27:46), и прободен због наших недела (ст. 5; Јован 19:34; 1. Петрова 2:24). Он је својим страдањем платио казну коју смо ми заслужили и постао права и последња жртва (ст. 5; Јеврејима 10:10). Бог је на Њега безгрешног положио наш грех, да би ми постали Божија праведност (2. Коринћанима 5:21). [2]

Практична примена[уреди | уреди извор]

Књига пророка Исаије нам неоспорним детаљима представља нашег Спаситеља. Он је једини пут до неба, једини начин за добијање милости Божије, једини Пут, једина Истина, и једини Живот (Јован 14:6; Дела 4:12). Како можемо занемарити или одбити “толико спасење” када знамо цену коју је Христ платио због нас (Јеврејима 2:3)? На земљи имамо само неколико кратких година, пре него што дођемо код Христа и примимо спасење које једино Он нуди. Не постоји друга шанса после смрти, а дуга је вечност у паклу.

Да ли знате људе који тврде да су верници а дволични су, лицемери? Можда је то најпогоднији сажетак Исаијиног виђења Израелског народа. Израел је изгледао праведно али је то била само спољашњост. Пророк Исаија у овој књизи позива Израелце да се целим својим срцем покоре Богу, а не само површно. Исаијина жеља је била да се они који чују и прочитају његове речи окрену од греха ка Богу у потрази за праштањем и исцелењем. [2]

Кључни стихови[уреди | уреди извор]

Исаија 6:8: “Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.”

Исаија 7:14: “Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.”

Исаија 9:6: “Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.”

Исаија 14:12-13: “Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;”

Исаија 53:5-6: “Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.”

Исаија 65:25: “Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ.”

Књига пророка Исаије

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вейнберг, Йоэл Введение в Танах. Ч.3. Пророки. М.-Иер., 2003. С.139
  2. ^ а б в „Књига пророка Исаије”. www.gotquestions.org. Приступљено 2021-09-17. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]