Књига Исуса Навина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Књига Исуса Навина (хебр. יְהוֹשֻׁעַ בִּן-נוּן‎) је шеста књига Танаха, односно Старог завјета[1]. Прва књига пророкова, описује историју јеврејског народа од Мојсијеве смрти до смрти Исуса Навина (1272. - 1244. п. н. е.). По јеврејској традицији аутор књиге је сам Исус Навин (са изузетком посљедњих редова, који говоре о његовој смрти и сахрани, којима је присуствовао пророк Самуило). Смјештен је одмах послије Мојсијевог петокњижја, у тијесној је вези са њим и преставља његов наставак, тако да неки научници тврде да припа оној групи књига Старог завјета познатој и као шестокњижје.

Књигу чини збирка о дешавањима са бојног поља, који представља јеврејски војни закон у антици. Критика покушава на неке анахронизме у књизи, али генерално носи почет савремености и историјске истине.

Референце[уреди]

  1. ^ Мешков З. (2006). Иеошуа (ивритский текст с русским переводом и комментарием). Первые пророки. перевод и редакция З. Мешкова. Иерусалим-Киев: «Бней Давид». ISBN 978-966-651-274-4.