Књига о Јестири

С Википедије, слободне енциклопедије

Књига о Јестири је књига Старога завета. Говори о Божијој бризи за изабрани народ преко Јестире. Јевреји је читају на празник Пурим. Библијска скраћеница књиге је Ест, односно Јест.

Догађаји описани у Књизи о Јестири делом су потврђени преко Херодотових списа и археолошких истраживања. Десили се у време персијског краља Ахашвероша, односно Ксеркса I (486.--465. п. н. е.). Није познато име писца, али се ради о побожном Јеврејину, који је добро познавао прилике на краљевском двору и вероватно и само био учесник догађаја. Персијски краљ Кир Велики допустио је Јудејима повратак из заточеништва, део је отишао кући, а део је остао. Ова књига пише о Јеврејима, који су остали у Персији.

Персијски краљ Ахашверош организовао је велику гозбу за званице и народ. Желео је показати лепоту и привлачност своје краљице, но она је одбила доћи. Због тога је наредио да се потраже све девице лепог изгледа, између којих ће изабрати нову краљицу. Изабрана је Јеврејка Јестира. Њу је одгајао рођак Мардохеј, јер није имала ни оца ни мајке (Ест 2,7). „Свакога је дана Мардохеј шетао пред двориштем харема да би дознао како се Јестира осећа и како се према њој односе (Ест 2,11)".[1]

После тих догађаја, краљ Ахашверош је поставио је свога сина Хамана на пресдто (Ест 3,1) и тражио да му се сви поклоне као богу. Сви службеници царства су то ћинили, осим Мардохеја, који је сматрао да се једино треба клањати Богу. То је дубоко увредило Хамана, који је Јевреје оцрнио и оклеветао пред царем и постигао да се изда документ по којем ће се на одређен дан погубити сви Јевреји у царству. Након што су то сазнали, Јевреји су туговали и постили. Мардохеј је наговарао Јестиру, да оде до краља и заузме се за Јевреје. Она се бојала да оде непозвана краљу, јер се то кажњавало смртном казном. Након тога, Мардохеј јој је поручио: „Немој мислити да ћеш се зато што се налазиш у краљевој палати спасити једина од свих Јевреја (Ест 4,13)." Естера је пристала и поручила да за њу посте сви Јевреји три дана и три ноћи пре него оде краљу. Дотерала се и отишла краљу. Тамо јој је позлило од страха, али се због тога краљ смиловао и није је казнио што је дошла непозвана. Позвала је краља и Хамана на гозбу. Краљ јој на гозби обећа, да ће јој услишити било коју жељу. Естера их позове на још једну гозбу, на којој ће рећи своју жељу.

У међувремену, краљу је пало на памет, да је Мардохеј открио уроту против краља, а за то није добио никакву награду. Наложио је Хаману, да му јавно у краљево име искаже поштовање и част, што је Хаман невољко и учинио. Краљица је на гозби молила милост за себе и јеврејски народ. Краљ је на то пристао и наредио да се убије Хаман, јер је био неправедан. Хамана је заменио Мардохеј, као други човек после краља. Имао је краљево допуштење, да у његово име и с краљевским печатом напише документ о Јеврејима, који год жели. „Краљ је допустио Јеврејима по свим градовима да се могу састајати, бранити свој живот и уништити, убити и затрти сваку војску народну или покрајинску која би их напала, не штедећи ни децу ни жене, а слободно им је опленити њихова добра (Ест 8,11)".

Тада је установљен празник Пурим, који Јевреји славе и у данашње време: „Наложио им је да 14. и 15. дан месеца Адара сваке године славе као дане у којима су Јевреји постигли спокој од својих непријатеља и као месец који је био претворио у радост њихову тугу а у празник њихово туговање (Ест 9,21-22). "


Извори[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]