Леонтије Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Леонтије Павловић
Slika Leontija Pavlovića.jpg
Датум рођења1914.
Место рођењаБродац
 Краљевина Србија
Датум смрти1997.
Место смртиСмедерево
 Савезна Република Југославија

Леонтије Павловић, крсно име Драгомир, (Бродац 1914. – Смедерево 1997.) био је доктор историјских наука, виши научни саветник, богослов, историчар уметности и публициста.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Бродац код Бијељине, добивши на крштењу име Драгомир.[1] У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1929), у Сарајеву Трговачку академију (1933). У Битољу се школовао на Православној богословији, дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1949). На Филозофском факултету у Београду, одељењу за историју уметности, дипломирао је 1957. године, а 1964. одбранио докторску дисертацију Култови лица код Срба и Македонаца – историјско –етнографска расправа. У братству манастира Студеница, где се посветио монашком животу, добија име Леонтије.[1] У периоду од 1937. до 1945. обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У чин јеромонаха рукоположен је 1945. године. У црквеној служби је од октобра 1937. до фебруара 1950. године. Од 1950. године је, најпре, приправник млађи библиотекар, а потом, до 1956. асистент за предмет Литургика са хришћанском археологијом и предавач у Богословији “Свети Сава” (тада се налазила у манастиру Раковица). Од 1956. до 1959. ради као професор у Азањи (општина Смедеревска Паланка). Професионалну каријеру наставља као управник Музеја у Смедереву (1959—1977.), а потом, до пензионисања (1989) ради као виши научни саветник.[2]

Ужа интересовања и значај[уреди]

Ниски рељеф Леонтија Павловића

Уже специјалности Леонтија Павловића су национална историја и средњовековна археологија. Објављивао је радове из историје уметности, етнологије, археологије, историје средњовековне књижевности, историје религије, историје медицине.[2] Посебна област истраживања је привредна, војна, политичка и културна историја Смедерева. Писао је о становништву града и околине, болницама и апотекама, штампарији, листовима који су излазили, развоју школства и просвете, старим занатима, о Тврђави, деспоту Ђурђу Бранковићу и његовој породици.

Легат др Леонтија Павловића[уреди]

Легат др Леонтија Павловића се од 1991. године чува у Народној библиотеци Смедерево, где је обрађен и класификован. Легат чини збирка научних и уметничких текстова (више од 2000 публикација на српском језику, публикације на страним језицима, стара и ретка књига, часописи и некњижни материјал - разгледнице, фотографије, плакати, филмови, исечци из штампе, рекламни и туристички проспекти, географске карте, рукописна грађа).[3] Легат др Леонтија Павловића је проглашен за културно добро од великог значаја.[4]

Награде и признања[уреди]

  • Октобарска награда, СО Смедерево (1972)
  • Награда Ослобођења Смедерева, СО Смедерево (1974)
  • Златна значка КПЗ (1985)
  • Орден са златним венцем, Председништво СФРЈ(1986)
  • Златни кључ града Смедерева (1987)
  • Златна медаља Друштва конзерватора Србије (1995)
  • Светосавска повеља Смедерева, СО Смедерево (1995)

Библиографија[уреди]

Монографске публикације[уреди]

  1. Неки споменици културе. 1 Смедерево: Народни музеј, 1962.
  2. Неки споменици културе. 2 Смедерево: Народни музеј, 1963.
  3. Неки споменици културе. 3 Смедерево: Народни музеј, 1964.
  4. Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево: Народни музеј, 1965.
  5. Неки споменици културе. 4 Смедерево : Народни музеј, 1967.
  6. Смедеревска тврђава од 1815 – 1867 : односи Срба и Турака. Смедерево : Народни музеј, 1967.
  7. Архива Арона Деспинића о трговини Србије и Аустроугарске од 1808-1859. Смедерево : Народни музеј, 1968.
  8. Стодесет година болнице и апотеке у Смедереву. Смедерево : Медицински центар “Миливоје Стојковић Мића”, 1968.
  9. Смедерево у XIX веку : занимања, имовина и зарада становника према пописима 1833. и 1862/3. године : архивски подаци са коментарима (са 38 цртежа и фотографија). Смедерево : Народни музеј, 1969.
  10. Копање блага у Смедеревској тврђави и добровољна људска жртва 1892. год. : научни поглед на прастари обичај клања. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1970.
  11. Смедеревске штампарије и појава најстаријих листова : Народна воља и Фењер 1875—1876. године : расађивача социјалистичких идеја. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1970.
  12. Смедеревска гимназија : минули век : 1871 – 1971. / Леонтије Павловић, Мирко Булатовић, Радослав Пауновић. Смедерево : Одбор за прославу стогодишњице Гимназије, 1971.
  13. Музеј и споменици културе Смедерева. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1972.
  14. Књига у смедеревском крају у XIX веку : каталог изложбе књига у Смедеревском округу од 1800—1851. Смедерево : Градска народна библиотека, 1974.
  15. Неки споменици културе : осврти и запажања. 5 Смедерево : Музеј у Смедереву, 1975.
  16. Споменица : поводом прославе стоседамдесет година постојања Основне школе “Димитрије Давидовић” у Смедереву : 1806 –1976 : прилог проучавању школства и просвете у смедеревском округу. Смедерево : “Димитрије Давидовић”, 1976.
  17. Историја Смедерева у речи и слици. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1980.
  18. Вук Стефановић Караџић и Смедерево. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1982.
  19. Прозни и песнички списи настали у Смедереву 1433—1456. године. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1983.
  20. Радикална странка у Србији пре Тимочке буне према архивској грађи из збирке Музеја у Смедереву. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1984.
  21. Димитрије Давидовић у Смедереву. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1985.
  22. Смедеревске библиотеке : књиге и библиотеке у Смедеревском крају од 1430. године до данас. / Леонтије Павловић ... [и др.]. Смедерево: Народна библиотека, 1986.
  23. Смедерево и Европа : 1381-1918. Смедерево : Музеј у Смедереву, 1988.
  24. Смедеревске новине : 1875 – 1995. Смедерево : Наш глас, 1995.
  25. Стварање култова првих Немањића у Хиландару и Студеници. Смедерево : Историјски архив Смедерево, 1997.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.
  2. 2,0 2,1 Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.
  3. ^ Јовановић, Гордана, Марина Лазовић и Јелена Јеремић. Библиографија др Леонтија Павловића. Смедерево, Народна библиотека, 2003.
  4. ^ “Одлука о утврђивању старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од великог значаја”, Службени гласник РС 2/2014). стр. 53.

Литература[уреди]

  • Јовановић, Гордана, Марина Лазовић и Јелена Јеремић. Библиографија др Леонтија Павловића. Смедерево, Народна библиотека, 2003.
  • Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge, 1997.
  • Јоцовић, Новак, ур. Споменици Смедеревља и Браничева. 1. Смедерево: Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997.
  • Вулетић, Бојка. Лексикон смедеревских аутора. Смедерево, аутор, 2007.
  • Енциклопедија Смедерево. Том 1, Личности. Смедерево: Икомо, (2012). стр. 377.
  • Каталог књига на језицима југословенских народа : 1868 – 1972. Књ. 8, Муњ- Петровић, Б. Београд: Народна библиотека Србије, (1981). стр. 676-678.
  • "Др Леонтије Павловић : биобиблиографија" Смедерево (Смедерево), Бр. 2.
  • Ко је ko u Srbiji '95. : biografski leksikon : intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Beograd: »Bibliofon«, (1995). стр. 417 – 418.
  • Завештања и дарови : легати као културна добра од великог значаја. Београд: Народна библиотека Србије, 2014.

Спољашње везе[уреди]