Липовица (Деспотовац)

Координате: 44° 09′ 19″ С; 21° 32′ 16″ И / 44.155333° С; 21.537833° И / 44.155333; 21.537833
С Википедије, слободне енциклопедије

Липовица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Раст 502
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 19″ С; 21° 32′ 16″ И / 44.155333° С; 21.537833° И / 44.155333; 21.537833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина466 m
Липовица на карти Србије
Липовица
Липовица
Липовица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Липовица је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 502 становника.

Овде се налази Запис Вујчића храст (Липовица).

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1926. г.[1]

Село је старо у њему има староседеоца.

Родови су:

  • Сибиновићи (25 к., Св. Никола), староседеоци.
  • Кушљићи - Крисјанићи (30 к., Митровдан); доселили се око 1720. г. од Пећи у Метохији. Код Крисјанића се причају склонио неки владика, који је дошао од Горњака, одакле су га Турци гонили. Они су га лепо примили и он их је благословио. Владичин благослов се на њих излио, те скоро сваки Крисјанић има по пет синова и много оваца. Причали су, да су се самој баби Крисјани пет пута овце хиљадиле. По Крисјани су прозвани Крисјанићи, док су се раније звали Кушљићи.
  • Петровићи (5 к., Св. Никола), дошли из Црне Реке.
  • Радуловићи - Новаковићи (6 к., Св. Никола), дошли из Хомоља и пореклом су Власи.
  • Милованци (15 к., Св. Лука), дошли од Тимока.
  • Црноречани (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Црне Реке.
  • Миликовци (6 к., Св. Петка), дошли из Хомоља, пореклом Власи.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Липовица живи 372 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,5 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 825
1953. 840
1961. 872
1971. 832
1981. 754
1991. 701 576
2002. 450 646
2011. 502
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
449 99,77%
Македонци
  
1 0,22%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]