Општина Деспотовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Општина Деспотовац
Despotovac Library.JPG
Библиотека у Деспотовцу

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Поморавски округ
Седиште Деспотовац
Становништво
Становништво Пад 23.191
Географске карактеристике
Површина 623 km2

Serbia Despotovac.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.despotovac.rs

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према попису становништва из 2011. године, општина има 23.191 становника. На територији општине се налази Манастир Манасија.

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Положај општине Деспотовац у Поморавском округу

Насељена места[уреди]

У општини Деспотовац постоје градска насеља

и 31 сеоско насеље:

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 33.262
1953. 36.509
1961. 38.389
1971. 36.553
1981. 35.690
1991. 33.869 28.357
2002. 25.611 32.855
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
24.529 95,78 %
Власи
  
427 1,67 %
Роми
  
72 0,28 %
Црногорци
  
72 0,28 %
Југословени
  
63 0,25 %
Муслимани
  
41 0,16 %
Румуни
  
38 0,15 %
Хрвати
  
35 0,14 %
Македонци
  
30 0,12 %
Словенци
  
14 0,05 %
Албанци
  
13 0,05 %
Бугари
  
10 0,04 %
Мађари
  
3 0,01 %
Руси
  
3 0,01 %
Немци
  
2 0,01 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
Горанци
  
1 0,00 %
остали
  
11 0,04 %
неизјашњено
  
124 0,48 %
непознато
  
121 0,47 %

Географија[уреди]

Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац.

Историјат[уреди]

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишлу у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза.

Образовање[уреди]

Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:

  • Основна школа „Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу
  • Основна школа „Вук Караџић” у Ресавици
  • Основна школа „Стефан Немања” у Стењевцу
  • Основна школа „Стеван Синђелић” у Великом Поповићу
  • Основна школа „Ђура Јакшић” у Плажану.

Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар.

Култура[уреди]

Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски” основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава” са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија”,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић” основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама.

Ресавска школа[уреди]

Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе.

Библиотека[уреди]

Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе срескоg начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању.

Манифестације[уреди]

  • април - Ресавска џипијада
  • мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане)
  • јун - Ликовна колонија „Ресава”
  • јул - Ресавска моторијада
  • 21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије)
  • јул - Ресава еко фест
  • 6. август - Дан рудара (Ресавица)
  • 19-28. август - Дани српскога духовног преображења
  • август - Витешки фестивал „Just out”

Привреда[уреди]

Пољопривреда и шумарство[уреди]

Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др.

Рударство[уреди]

Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом”. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас ” са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник”, „Јеловац” и „Стрмостен”, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава” у Свилајнцу.

Знаменитости[уреди]

Природне лепоте[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди]