Лиса Ален-Агостини

С Википедије, слободне енциклопедије
Лиса Ален-Агостини
Лични подаци
Датум рођења1970-е[1]
Место рођењаТринидад, Тринидад и Тобаго
ОбразовањеLower Morvant Government School; Bishop Anstey High School; University of the West Indies, St Augustine
Књижевни рад
Најважнија делаThe Bread the Devil Knead

Лиса Ален-Агостини (енгл. Lisa Allen-Agostini, Тринидад, Тринидад и Тобаго, 1970-их) је тринидадска новинарка, уредница и писац белетристике, поезије и драме. [2] Она је такође стендап комичарка, наступајући као „ Само Лиса “. [3]

Ален-Агостини је била колумниста Trinidad and Tobago Guardian, пишући на тринидадском креолском и на стандардном енглеском, [4] а међу другим публикацијама у којима се појављује њено новинарство су Trinidad Express, Caribbean Beat, [5] Caribbean Review of Books, [6] и Trinidad and Tobago Newsday. Ауторка је романа како за младе тако и за одрасле, а њена белетристика и поезија су много објављивани, укључујући у Lightspeed-у, [7] Wasafiri, sx salon, Susumba, Moko, [8] past simple, [9] и About Place Journal. [10] Сарадница је у антологијама Mothership: Tales of Afrofuturism and Beyond (уредили Bill Campbell и Edward Austin Hall, 2013) и New Daughters of Africa (уредила Маргарет Бусби, 2019). [10] Дебитантски роман за одрасле Алена-Агостинија, The Bread the Devil Knead (Хлеб који ђаво меси), изабран је у априлу 2022. за ужи избор Женске награде за белетристику. [11]

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и почетак књижевне каријере[уреди | уреди извор]

Рођена на Тринидаду, Ален-Агостини је похађала државну школу Ловер Морвант и средњу школу Bishop Anstey, пре него што је стекла првокласну диплому из енглеског језика на Универзитету Западне Индије, Сент Августин, [12] као и то да да је студирала сценски рад, будући да је била глумац у позоришној радионици Тринидад.[4]

Амбиција Ален-Агостинија да буде писац почела је рано, а њена победа на националном школском такмичењу поезије 1991. била је подстицај за њу да сама објави књигу песама под називом Something to Say (Нешто за рећи) 1992.[4] Каријеру новинара започела је радећи у Trinidad Express, као списатељица и уредница недељника за младе под називом Vox, [4] одакле је 1998. прешла у Trinidad Guardian [13] Године 2001. Alfred Friendly Press Fellowship јој је омогућио да проведе пет месеци у The Washington Post, пре него што се вратила да ради на различитим функцијама у Trinidad Guardian до 2010. [14] Такође је писала за Caribbean Review of Books. [15]

Њена научнофантастична књига за младе, The Chalice Project, објављена је 2008. године, а исте године је била ко-уређивач и допринела антологији крими Trinidad Noir.[16]

Године 2009. основала је Аленову награду за младе писце – названу у част њеног оца – непрофитну компанију посвећену развоју талената младих писаца. [17] [18] Добила је стипендију од стране глобалне заговарачке организације Вомен Деливер да присуствује њиховој конференцији у Малезији у мају 2013. [19] Такође 2013. године ушла је у ужи избор за награду Холик Арвон за нове карипске писце [20] и била је резиденцијални писац Даме Хилда Бајно на Универзитету Сент Џорџ у Гренади 2014. [16] [21] Придружила се тиму Trinidad and Tobago Newsday као слободни репортер 2017. [4] [22] Те године, њен роман Home Home освојио је трећу награду Бурт за карипску књижевност младих Кариба и објављен је 2018. у издању Papillote Press-а. [23]

Године 2019. започела је карипско феминистичко партнерство у стенд-ап комедији FemComTT са Louris Lee-Sing, наступајући на догађајима као „Само Лиса“ и „Лирик“, [24] као и као ко-водитељ онлајн ћаскања The Givin' Trouble Show.[4][25] [26]

Ален-Агостини је допринела „Кувару“ за New Daughters of Africa 2019, коју је уредила Маргарет Бусби за Мириад Едитионс, [1] [27] и била је учесник догађаја који је приказивао антологију на NGC Bocas Lit Fest. [28] [29] [30]

Хлеб који ђаво меси (2021)[уреди | уреди извор]

У мају 2021, Myriad је објавио њен дебитантски роман за одрасле, The Bread the Devil Knead (Хлеб који ђаво меси) – описан као „богат, сиров и хитан домаћи ноар роман о сексу и преживљавању смештен у престоници Тринидада“. [31] [32] Рецензент Џоан Овен је о томе написала: „Свака савршено постављена реч, свака савршено обликована реченица звони истином и дубоко погађа... Сирово и болно лепо, ово је заиста изванредно.“ Према Литерандри: „То је књига која ће вас оставити без даха и љутње, узнемирено, али схваћено. Искрена је, сирова и вероватно ће имати одјек код многих жена широм света јер немилосрдно открива шта може значити бити жена у свету који воде мушкарци и шта значи живети на пресеку пола, расе и сиромаштва." [33] Рецензија у Scroll.in-у је закључила: " Хлеб који ђаво меси је сила и Лиса Ален-Агостини је поставила веома високе стандарде не само за женско писање, већ и за глобалну књижевну фикцију. Браво!" [34]

Међу осталима који су хвалили роман су Кеи Милер („Уроните у прву страницу и не дишете ваздух до последње... Потпуно уживање“) и Нало Хопкинсон („Оголи вас до сирових живаца да вас поново изгради поново горе. Ален-Агостини има непоколебљиво око"). [35]

У марту 2022. објављено је да је Хлеб који ђаво меси уврштен на дугу листу за Женску награду за белетристику, [36] [37] [38] који ће ући у ужи избор од шест књига. [39] [40] [41] [42]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2001: Alfred Friendly Press Fellowship
  • 2013: Жене дају медијске стипендије
  • 2013: У ужем избору за награду Холик Арвон за нове карипске писце
  • 2014: Dame Hilda Bynoe, резиденцијална списатељица на St George's University, Гренада
  • 2017: Бурт награда за карипску књижевност младих Кариба, трећа награда за Home Home
  • 2022: У ужем избору за женску награду за белетристику за The Bread the Devil Knead (Хлеб који ђаво меси) [43]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • The Chalice Project (научна фантастика за младе), Macmillan Caribbean, 2008.
  • (Као уредник и сарадник) Trinidad Noir, Akashic Books, 2008.
  • Swallowing The Sky(поезија), Cane Arrow Press, 2017.
  • Home Home(Белетристика за младе), Papillote Press, 2018; Delacorte, 2020.
  • The Bread the Devil Knead (Хлеб који ђаво меси), Myriad Editions, 2021.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Busby, Margaret (ур.). „Lisa Allen-Agostini”. New Daughters Of Africa. Myriad Editions. 
  2. ^ „Lisa Allen-Agostini”. Papillote Press. 18. 2. 2021. 
  3. ^ „Comedy friends in Christmas show”. The World News. 21. 11. 2019. 
  4. ^ а б в г д ђ Allen-Agostini, Lisa. „About”. Writer, Editor, Stand-Up Comedian. Приступљено 14. 1. 2021. 
  5. ^ „Lisa Allen-Agostini”. Caribbean Beat. Приступљено 14. 1. 2021. 
  6. ^ Allen-Agostini, Lisa. „Move on up”. The Caribbean Review of Books. 
  7. ^ „Destroy”. јун 2016. 
  8. ^ „Playing Dragon”. 
  9. ^ „Lisa Allen-Agostini”. Past Simple. Архивирано из оригинала 02. 10. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  10. ^ а б Allen-Agostini, Lisa. „Cam and the Maskless”. About Place Journal. VI (II, 2020 Pandemic Blues). Приступљено 16. 1. 2021. 
  11. ^ Waite-Taylor, Eva (27. 4. 2022). „Women's Prize for Fiction 2022 shortlist is here – and it's a diverse range of stories”. The Independent. 
  12. ^ Allen-Agostini, Lisa (12. 5. 2018). „A Black, Female Writer's Story”. Repeating Islands. Приступљено 14. 1. 2021. 
  13. ^ Allen-Agostini, Lisa (1. 7. 2010). „Las lap”. 
  14. ^ Allen-Agostini, Lisa (1. 7. 2010). „Bye-bye for now”. Trinidad & Tobago Guardian. 
  15. ^ Allen-Agostini, Lisa (мај 2020). „Greener pastures”. Caribbean Review of Books. 
  16. ^ а б „Inaugural St. George's University writer-in-residence announced”. CaribLit. 20. 12. 2013. Приступљено 14. 1. 2021. 
  17. ^ „In My Own Words: Lisa Allen-Agostini”. Geoffrey Philp. 13. 9. 2010. Приступљено 27. 1. 2021. 
  18. ^ Allen-Agostini, Lisa (15. 5. 2011). „Celebrating My Father”. Writer, Editor, Stand-Up Comedian. Приступљено 14. 1. 2021. 
  19. ^ Allen-Agostini, Lisa (15. 4. 2013). „Delivering women from inequality”. Trinidad & Tobago Guardian. 
  20. ^ „7 T&T writers shortlisted for Hollick Arvon Prize”. Trinidad & Tobago Guardian. 9. 3. 2013. 
  21. ^ „Writing Workshop Opportunities with SGU's Writer in Residence”. Groundation Grenada. 2. 3. 2014. 
  22. ^ „Lisa's Articles”. 
  23. ^ „Home Home”. Papillote Press. 18. 2. 2021. 
  24. ^ „The Little Carib and FemCom partner on International Women's Day show”. Trinidad Express. 7. 3. 2020. 
  25. ^ Lee Sing, Louris (16. 6. 2020). „The Givin' Trouble Show with FemComTT”. 
  26. ^ „More than a book festival: comedy, extempo and more!”. Bocas Lit Fest. 16. 9. 2020. 
  27. ^ „Reading Room and Gallery 34”. Wadadli Pen. 21. 4. 2019. 
  28. ^ Greaves, Debra (12. 4. 2019). „Bocas festival celebrates new writing”. Trinidad and Tobago Newsday. 
  29. ^ „New Daughters of Africa”. NGC Bocas Lit Fest. 2. 5. 2019 — преко YouTube. 
  30. ^ Haseley, Marshelle (23. 2. 2021). „Lisa Allen-Agostini explores culture, womanhood in new novel”. Trinidad and Tobago Newsday. Приступљено 24. 5. 2021. 
  31. ^ Hackett, Tamsin (20. 11. 2020). „Myriad to publish Trinidad-set novel from Allen-Agostini”. The Bookseller. 
  32. ^ The Bread the Devil Knead. UK: Myriad Editions. 20. 5. 2021. ISBN 978-1-912408-99-3. 
  33. ^ Cavallari, Oiza (5. 5. 2021). „'The Bread the Devil Knead' by Lisa Allen-Agostini”. Literandra. Приступљено 24. 5. 2021. 
  34. ^ Debnath, Sayari (8. 7. 2022). „In 'The Bread the Devil Knead', uninhibited language brings to life the horrors of domestic abuse”. Scroll.in. Приступљено 11. 7. 2022. 
  35. ^ „The Bread the Devil Knead”. Mr B's. Приступљено 24. 5. 2021. 
  36. ^ Waite-Taylor, Eva (8. 3. 2022). „The Women's Prize for Fiction 2022 longlist is here – and features five debut authors”. The Independent. 
  37. ^ Comerford, Ruth (8. 3. 2022). „Ozeki, Shipstead and Mason longlisted for Women's Prize for Fiction”. The Bookseller. Приступљено 8. 3. 2022. 
  38. ^ Knight, Lucy (8. 3. 2022). „Five debut novels make Women's prize for fiction longlist”. 
  39. ^ „Announcing the 2022 Women's Prize shortlist!date=27 April 2022”. Women's Prize for Fiction. 27. 4. 2022. 
  40. ^ „Six 'wonderfully diverse' novels make the Women's prize shortlist”. The Guardian. 27. 4. 2022. 
  41. ^ Editorial (1. 5. 2022). „The Guardian view on Trinidad writers: women take the lead”. 
  42. ^ Roffey, Monique (3. 5. 2022). „'The pendulum has swung': Why we female Trinidadian writers are having our moment”. The Guardian. 
  43. ^ Bayley, Sian (27. 4. 2022). „Mason, Shipstead and Ozeki shortlisted for 2022 Women's Prize”. The Bookseller. Приступљено 27. 4. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лиса_Ален-Агостини&oldid=26919179”