Ловци у снегу (слика Бројгела)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ловциу снегу
УметникПитер Бројгел Старији
Година1565.
Техникауље на дрвету
Димензије117 × 162 cm
МестоМузеј историје уметности у Бечу

Ловци у снегу (хол. Jagers in de Sneeuw), такође позната као Повратак ловаца, је уље на дрвету из 1565. Питера Бројгела Старијег. У питању је једно у низу дела, од којих је пет сачувано, а која приказују различита доба године. Слика је део колекције Музеј историје уметности у Бечу, Аустрија. Ова сцена је смештена у време позне зиме током децембра/јануара.

Опис и садржина[уреди | уреди извор]

Слика приказује зимску сцену у којој се три ловца враћају са експедиције у пратњи паса. По изгледу, њихови напори нису били усппешни; изгледа да се ловци уморно вуку, а пси изгледају потлачено и јадно. Један човек носи „оскудан леш лисице“ који илуструје оскудност лова. Испред ловаца у снегу су отисци зеца или зеца — који је побегао или га ловци промашили. Укупан визуелни утисак је миран, хладан, облачан дан; боје су пригушене беле и сиве, дрвеће је без лишћа, а дим је видљив у ваздуху. Неколико одраслих и дете спремају храну (прасе) у гостионици са спољном ватром. Приказани су оштри планински врхови којих нема у Белгији или Холандији.

Слика уочљиво приказује вране које седе на огољелим дрвећем и свраку која лети у горњем центру сцене. Бројгел понекад користи ове врсте птица да укаже на лош знак, јер су у холандској култури свраке повезане са ђаволом.[1]

Назубљени врховима видљиви су на другој страни пејзажа. Види се воденица са залеђеним точком. У даљини, фигуре клизају на леду, играју бенди (пре него што је то постао спорт) и играју ајсток[2] (буквално „ледени штап“ – слично карлингу) на залеђеном језеру; приказане су као силуете.

Интерпретација и рецепција[уреди | уреди извор]

Спољашњи видео-запис
Pieter Bruegel the Elder, Hunters in the Snow (Winter), 1565, Smarthistory

У сегменту „мишљења“ часописа Nature, историчар уметности Мартин Кемп истиче да су дела старих мајстора популарне теме за божићне честитке и наводи да „вероватно ниједна 'секуларна' тема није популарнија од... Ловаца у снегу“.[3]

Слика је тема екфрастичне песме модернистичког песника Вилијама Карлоса Вилијамса Ловац у снегу.[4]

Ловци у снегу се појављују у филму Соларис (1972) руског редитеља Андреја Тарковског.

Сачуване слике из циклуса Месеци у години су:

Популарна култура[уреди | уреди извор]

Филм 24 Frames структуриран је у 24 поглавља Оквира који се обично постављају у фиксни положај камере и снимају сцену природе или морске обале. 'Радња' сваког оквира је веома ограничена и често се фокусира на једну или две животиње које или случајно комуницирају или можда нејасно међусобно комуницирају. Уводни оквир приказује Бројгелово ремек-дело Ловаца у снегу и селективно анимира радње једне од животиња или птица које је Бројгел приказао.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kaschek, Bertram; Buskirk, Jessica; Müller, Jürgen, ур. (2018). Pieter Bruegel the Elder and Religion. Leiden and Boston: Brill. стр. 265. ISBN 9789004367579. Приступљено 2. 2. 2021. 
  2. ^ Wolf, Manfred (2018-10-20). „Pieter Bruegel - Meister der Beobachtung”. Ober Österreich Nachrichten (на језику: немачки). Приступљено 2022-10-24. 
  3. ^ Kemp, Martin (децембар 2008). „Looking at the face of the Earth”. Nature. 456 (18): 876. Bibcode:2008Natur.456..876K. doi:10.1038/456876aСлободан приступ. 
  4. ^ Williams, William Carlos. „The Hunter in the Snow”. Emory University. Приступљено 13. 12. 2018. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]