Манастир Беочин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Беочин
Manastir Beocin2.jpg
Поглед на манастирску цркву
Опште информације
Место Беочин
Општина Општина Беочин
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 16. век
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад

Манастир Беочин са манастирском црквом посвећеном празнику Вазнесења Христовог, налази се на ободу Фрушке Горе у истоименом месту. Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Прошлост манастира[уреди]

Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима 1566-67. године, када је имао малу једнобродну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У Аустро-Турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. После Велике сеобе Срба, манастир су обновили избегли калуђери манастира Раче, између 1697-99. године. Исти монаси су 1708. саградили привремену цркву од дрвета. Познати су под именом Рачани.

Манастир данас[уреди]

Данашња манастирска црква је изграђена 1732. и 1734., а троспратни звоник уз западну фасаду цркве саграђен је 1762. Манастирски конаци, који су грађени између 1728. и 1771. године, окружују цркву са јужне и западне стране. Манастирски комплекс је потпуно обновљен 1893. године, а мање измене изведене су 1921. године. Иконостас у манастирској цркви сликали су Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић и Теодор Крачун, у шестој и седмој деценији 18. века. У непосредној близини манастира, истовремено кад и црква, сазидана је стара капела. Нова, данашња капела саграђена је 1905. године према пројекту Владимира Николића. У Другом светском рату, манастир је опустошен, али су грађевине остале неоштећене. Своје последње дана у Беочинском манастиру провео је српски песник Јован Грчић Миленко.

У непосредној близини манастира се налази клизиште које је почетком 2013. године оборило потпорни зид висине три метра из 18. века,[1] у лето 2013. подигнут је нови зид као заштита од одрона земље.[2]

У манастиру је сахрањен Свети епископ Варнава Настић, који је умро 12. новембра 1964. године у манастиру.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 45° 10‘ С. 19° 43‘ И.