Луојанг

Координате: 34° 40′ 11″ СГШ; 112° 26′ 32″ ИГД / 34.669722° СГШ; 112.442222° ИГД / 34.669722; 112.442222
С Википедије, слободне енциклопедије
Луојанг
кин. 洛陽, Luòyáng
Luoyang city.jpg

Административни подаци
Држава Кина
ПокрајинаХенан
Становништво
Становништво
 — 2009.1.388.418
 — густина91,3 ст./km2
Агломерација (2008.)6.544.000
Географске карактеристике
Координате34° 40′ 11″ СГШ; 112° 26′ 32″ ИГД / 34.669722° СГШ; 112.442222° ИГД / 34.669722; 112.442222
Површина15.208 km2
Луојанг на мапи Кине
Луојанг
Луојанг
Луојанг на мапи Кине
Остали подаци
Градоначелникwww.ly.gov.cn
Поштански број471000
Позивни број379

Луојанг (кин. 洛陽, Luòyáng) град је у покрајини Хенан у западној Кини. Налази се северно од реке Луо (по којој је добио име), у близини реке Хоанг, на око 110 km од покрајинске престонице Џенгџоу. Према процени из 2009. у граду је живело 1.388.418 становника.[1]

Један је од најстаријих градова Кине и једна од четири традиционалне престонице; нека од старих имена града су: Донгду (кин. 東都) - источна престоница, Ћиџинг (кин. 西京) - западна престоница. Био је главни град Кине под следећим династијама: источни Џоу (771. п. н. е. до 256 п. н. е.), источни Хан (25-220), краљевина Веи (220-265), западни Јин (265-316) и северни Веи (494-534).

Улаз у Храм белог коња

Град је познат по бројним културноисторијски споменицима, због којих је од 2000. на листи Светске баштине. Први будистички храм у Кини „Баима ши“ (или „храм белог коња“) овде је 68. године подигао цар Мингди (династија Хан). Пећине Лонгмен, на 12 km јужно од Луојанга, садрже 2800 натписа, 43 пагоде и преко 100.000 будистичких цртежа и слика.

Луојанг је данас центар пољопривредне регије са развијеном прехрамбеном и машинском индустријом.

Цвет симбол Луојанга је божур.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2009. живело 1.388.418 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009.
729.509[1] 1.354.719[1] 1.388.418[1]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abramson, Marc. Ethnic Identity in Tang China. University of Pennsylvania Press (Philadelphia), 2008. ISBN 978-0-8122-4052-8.
  • Cotterell, Arthur. The Imperial Capitals of China: An Inside View of the Celestial Empire. Pimlico (London), 2008. ISBN 978-1-84595-010-1.
  • Hill, John E. Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd Centuries CE. BookSurge (Charleston), 2009. ISBN 978-1-4392-2134-1.
  • Jenner, W. J. Memories of Loyang. Clarendon Press (Oxford), 1981.
  • Yang Hsüan-chih. Lo-yang ch‘ien-lan chi, translated by Wang Yi-t‘ung as A Record of Buddhist Monasteries in Lo-yang. Princeton University Press (Princeton), 1984. ISBN 0-691-05403-7.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]