Мазу (богиња)

С Википедије, слободне енциклопедије
Мазу
Статуа Лин Монијанг
Нематеријално културно наслеђе
РегионКина
Светска баштина Унеска
Унеско ознака00227
Датум уписа2009

Мазу или Матсу је кинеска богиња мора позната и по неколико других имена и титула. Мазу је проглашена за богињу - Лин Монијанг, шаманка из Фуђена за коју се каже да је живела у касном 10. веку. Након своје смрти, постала је поштована као божанство чувара кинеских морепловаца, укључујући рибаре и морнаре. Њено обожавање се проширило по обалним регионима Кине и прекоморским кинеским заједницама широм југоисточне Азије. Традиционално се сматрало да Мазу лута морима, штитећи своје вернике чудесним делима. Њени верници је сада генерално сматрају моћном и доброћудном Краљицом неба.

Обожавање Мазу је популарно на Тајвану јер су многи рани кинески досељеници на Тајвану били Хокло људи из Фуђена. Њен фестивал је велики догађај на Тајвану. Под Си Ђинпингом, ходочашћа везана за Мазу постала су путања за ширења утицаја Комунистичке партије Кине ради промовисања кинеског уједињења.[1][2]

Имена и титуле[уреди | уреди извор]

Поред Мазу[3][4] или Ма-тсу, што значи „предак по мајци“[5] „мајка“,[6] „бака“,[7] Лин Монијанг се обожава под разним другим именима.

Иако многи Мазу храмови поштују њене титуле Тианхоу и Тианфеи, постало је уобичајено да јој се никада не моле под тим именима у хитним случајевима јер се веровало да би се Мазу, чувши једну од њених формалних титула, могла осећати обавезном да се дотерује и обуче како приличи њеном положају пре него што прими молбу. Сматрало се да су молитве које су је призивале као Мазу брже услишане.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Наводна гробница Лин Монијанга у Нангану на острвима Матсу

Веома мало се зна о историјској Лин Монијанг.[5] Она је очигледно била шаманка из малог рибарског села на острву Меиџоу, део округа Путјен[9] у Фуђену, крајем 10. века.[5] Међутим, вероватно није живела тамо, већ на оближњем копну.[10][а] Током ове ере, Фуђен је био центар прилива избеглица које су бежале од инвазија северне Кине и претпостављено је да је Мазу култ представљао хибридизацију кинеске и домородачке културе.[12] Најранији запис о њеном култу је из два века касније, натпис из 1150. године који помиње „могла је да прориче човекову срећу и несрећу“ и „после њене смрти, људи су јој подигли храм на њеном родном острву“.[5]

Легенда[уреди | уреди извор]

Легенде о животу Лин Монијанг су широко успостављене до 12. века. [5]

За њу се говорило да је рођена у Краљевству Мин,[5]  960 н.е, прва година династије Сунг.[б] Велика збирка о пореклу и развоју три учења и истраживању божанског, међутим, поставила је њено рођење много раније, у 742.[14]

Рани извори говоре о њој као о "госпођици Лин"; њено име Мо („Тиха“)[15] или Монијанг („Тиха девојка“) појавило се касније. Речено је да је изабрана када није плакала након рођења[6]; остала је тихо и замишљено дете још четири године.[15] За њу се говорило да је била шеста[6] или седма ћерка Лин Јуана. За Мазу је речено да је била опчињена статуом Гуањин у храму који је посетила као дете, након чега је постала ватрени будиста.[15]

Често се говори да је проучавала верску литературу,[16] да је савладала Конфучија и главне будистичке сутре.[7] Умела је да се манифестује и на даљину и користила је ову моћ да обиђе баште у околном селу, иако је тражила дозволу власника пре него што је сакупила цвеће да понесе кући.[15] Иако је почела да плива тек са релативно касних 15 година, убрзо је у томе бриљирала. Речено је да је стајала на обали у црвеној одећи да води рибарске чамце кући, без обзира на сурово или опасно време. Упознала је таоистичког бесмртника на фонтани[15] у шеснаестој години и добила амајлију[17] или две бронзане плоче које је превела[15] или користила за истеривање демона, за исцељење болесника[7] и за спречавање катастрофа.[15] За њу се такође говорило да ствара кишу током суше.[16]

Главна легенда се тиче њеног спасавања једног или неких чланова своје породице када су били ухваћени на мору током тајфуна, када је имала 16 година.[16]

У ранијим записима, Мазу је умрла неудата са 27 или 28 година.[5] (Њен целибат се понекад приписивао завету који је дала након што је изгубила брата на мору.)[14] Датум њене смрти је на крају постао конкретан датум двоструког деветог фестивала 987.[18] чиме је по западном рачунању имала 27 година и 28 традиционалним кинеским датирањем. Речено је да је умрла у медитацији,[14] иако у неким извештајима није умрла већ се сама попела на планину и узнела се на небо као богиња[16] у снопу јарке светлости.[18] У другима је умрла протестујући због нежељене веридбе.[5] Друга легенда наводи њену смрт у 16. години, говорећи да се удавила након што се исцрпила у неуспелом покушају да пронађе свог изгубљеног оца,[16] наглашавајући њену родитељску побожност.[17] Њен леш је потом избачен на обалу острва Нанган, где се чува гробница за коју се каже да је њена.

Митови[уреди | уреди извор]

Статуа Мазу (у средини), са фењером у Веихају

Поред легенди о њеном земаљском животу, Мазу се појављује у бројним кинеским митовима.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Храм Теан Хоу у Куала Лумпуру, Малезија

Данас се мазуизам практикује у око 1500 храмова у 26 земаља широм света, углавном у источно-азијској културној сфери или у прекоморским кинеским заједницама. Од ових храмова, скоро 1000 се налази на Тајвану,[19] што представља удвостручење од 509 храмова забележених 1980. године и више десетина пута више од броја забележених пре 1911. године.[3] Ови храмови су генерално регистровани као таоистички, иако се неки сматрају будистичким.[20] У Хонг Конгу постоји више од 90 Мазу храмова. У континенталној Кини, мазуизам је формално класификован као култ изван будизма и таоизма, иако бројни будистички и таоистички храмови укључују њена светилишта. Њено обожавање је углавном дозвољено, али се не охрабрује, са већином преживелих храмова концентрисаних око Путјена у Фуђену. Постоји више од 40 храмова у Гуангдунгу и Хајнану и више од 30 у Џеђангу и Ђангсуу, али многи историјски храмови се сада третирају као музеји и њима управљају локални паркови или културне агенције. Од раних 2000-их, дозвољено је ходочашће са Тајвана у храмове у Фуђену.[21] Храм А-Ма на острву Макао је вероватан извор његовог имена на португалском и енглеском; историјски и заштићени храм Тин Хау, залив Козвеј у Хонг Конгу је извор имена области Тин Хау из кантонског изговора једне од Мазуових титула, „Царица неба“. Храм Мазу у Мелбурну је највећи кинески храм у Аустралији.

Највиша статуа богиње на свету је висине 42,3 м - Мазу из Тиањина која је подигнута 2012.

Ходочашћа[уреди | уреди извор]

Примарни храмски фестивал у мазуизму је традиционални рођендан Лин Монијанг 23. дана 3. месеца кинеског лунарног календара. На Тајвану се одржавају два велика ходочашћа у њену част. На оба фестивала, ходочасници ходају више од 300 километара да би између два храма понели носиљку са статуама богиње.[22][23] Још један велики фестивал је онај око храма Тијанхоу у Лукангу.[24] У зависности од године, дан фестивала Мазу може пасти већ средином априла или чак средином маја.[25]

Годишњица њене смрти или наводног вазнесења на небо такође се слави, обично на Дупли девети фестивал (деветог дана деветог месеца по лунарном календару).[20]

Активности владе[уреди | уреди извор]

Одељење за рад Уједињеног фронта Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК) све више користи Мазу као оруђе за залагање за кинеско уједињење.[26][27][28][29][30] Године 2011, генерални секретар КПК Си Ђинпинг дао је инструкције кадровима да „у потпуности искористе“ Мазу за напоре кинеског уједињења.[2]

У уметности[уреди | уреди извор]

Детаљ слике из 18. века која приказује Мазу током њеног спасавања изасланика династије Сунг у Горео 1123. на отвореном мору

Након смрти, Мазу је остала упамћена као млада дама која је носила црвену хаљину док је лутала морима.[9] У религиозним статуама, она је обично одевена у одећу царице и украшена додацима.[31] Њене храмове обично штите богови врата који се разликују по изгледу, али су често демони.[31]

Лин Монијанг (2000), мања фуђенска ТВ серија, била је драматизација Мазуиног живота као смртника. Мазу (海之傳說媽祖, 2007) је био тајвански анимирани играни филм кинеске компаније за производњу карикатура, који приказује њен живот као шаманке и богиње.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ She may have been born on the mainland as well.[11]
  2. ^ The coincidence of the date, only attested in late sources, is often doubted by modern scholars such as Clark.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „China hopes Mazu, a sea goddess, can help it win over Taiwan”. The Economist. 15. 6. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-06-16. „Officials in Beijing hope Mazu will help them in a different way. The United Front Work Department, the Communist Party branch with the job of boosting China’s influence abroad, views the goddess as a tool to win Taiwanese hearts and minds. Mazu—or Lin Moniang, as she was known before becoming a goddess—hailed from a small fishing village on the island of Meizhou in the province of Fujian. Today worshippers make pilgrimages to her ancestral temple there. That is useful to China, which has been supporting Mazu-related cultural exchanges with Taiwan since the late 1990s. Local offices of the United Front talk openly of using Mazu to "strengthen Taiwan’s patriotic unification force". If they can turn Taiwan’s love of Mazu into love of the motherland, that would make it easier to peacefully bring Taiwan back under the mainland’s rule.” 
  2. ^ а б „China's atheist Communist Party encourages folk religion”. The Economist. 19. 9. 2019. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-06-16. „In 2011 Mr Xi urged officials to "make full use" of Mazu to woo Taiwanese, most of whom have ancestral ties with the mainland.” 
  3. ^ а б Boltz (1986).
  4. ^ Irwin (1990).
  5. ^ а б в г д ђ е ж Clark (2007).
  6. ^ а б в Yuan (2006).
  7. ^ а б в Giuffrida (2004).
  8. ^ „翌天昭佑”, The Battle of Fisherman's Wharf, Hong Kong: Blogspot, 2009 .
  9. ^ а б Duyvendak (1938).
  10. ^ Clark (2006).
  11. ^ Clark (2015), стр. 126.
  12. ^ Clark (2015).
  13. ^ Clark (2015), стр. 130–1.
  14. ^ а б в Boltz (2008).
  15. ^ а б в г д ђ е Yuan (2006).
  16. ^ а б в г д Crook (2014).
  17. ^ а б Boltz (2008).
  18. ^ а б Yuan (2006).
  19. ^ Santiago, Erin de, „Mazu (Matsu), the Chinese Goddess of the Sea”, Things to Do, Viator, Архивирано из оригинала 23. 9. 2014. г., Приступљено 23. 9. 2014 .
  20. ^ а б Boltz (2008).
  21. ^ Hsun Chang, "Multiple Religious and National Identities: Mazu Pilgrimages across the Taiwan Strait after 1987," in Cheng-tian Kuo (Ed.), Religion and Nationalism in Chinese Societies, Amsterdam: Amsterdam University Press, 2017, 373–396.
  22. ^ „Mazu Pilgrimage from Zhenlan Temple, Dajia”. Taiwan Gods. Ministry of the Interior. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 5. 6. 2021. 
  23. ^ „Baishatun Mazu Foot Pilgrimage”. Taiwan Gods. Ministry of the Interior. Архивирано из оригинала 28. 11. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2021. 
  24. ^ Keeling, Stephen (2013), „Mazu's Birthday”, The Rough Guide to Taiwan, Rough Guides, ISBN 9781409350613 .
  25. ^ „Gregorian-Lunar Calendar Conversion Table”, Hong Kong Observatory, Hong Kong: Government of the Hong Kong Special Administrative Region, 2015 .
  26. ^ Fong, Brian C.H.; Jieh-min, Wu; Nathan, Andrew J. (2020-12-30). „China's influence on Taiwan’s religions”. Ур.: Fong, Brian C. H.; Wu, Jieh-min; Nathan, Andrew J. China's influence and the Center-periphery Tug of War in Hong Kong, Taiwan and Indo-Pacific (на језику: енглески) (1 изд.). Abingdon, Oxon ; New York, NY : Routledge, 2021.: Routledge. ISBN 978-1-003-08843-1. S2CID 229424691. doi:10.4324/9781003088431-19. 
  27. ^ „China hopes Mazu, a sea goddess, can help it win over Taiwan”. The Economist. 15. 6. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-06-16. „Officials in Beijing hope Mazu will help them in a different way. The United Front Work Department, the Communist Party branch with the job of boosting China’s influence abroad, views the goddess as a tool to win Taiwanese hearts and minds. Mazu—or Lin Moniang, as she was known before becoming a goddess—hailed from a small fishing village on the island of Meizhou in the province of Fujian. Today worshippers make pilgrimages to her ancestral temple there. That is useful to China, which has been supporting Mazu-related cultural exchanges with Taiwan since the late 1990s. Local offices of the United Front talk openly of using Mazu to "strengthen Taiwan’s patriotic unification force". If they can turn Taiwan’s love of Mazu into love of the motherland, that would make it easier to peacefully bring Taiwan back under the mainland’s rule.” 
  28. ^ „China's atheist Communist Party encourages folk religion”. The Economist. 19. 9. 2019. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-06-16. „In 2011 Mr Xi urged officials to "make full use" of Mazu to woo Taiwanese, most of whom have ancestral ties with the mainland.” 
  29. ^ Groot, Gerry (2019-09-24). „The CCP's Grand United Front abroad”. Sinopsis (на језику: енглески). Charles University. Приступљено 2023-07-02. 
  30. ^ „中共宮廟滲透 媽祖文化也成統戰工具 - 政治”. Liberty Times (на језику: кинески). 2023-05-03. Приступљено 2023-06-16. 
  31. ^ а б Ruitenbeek (1999).

Литература[уреди | уреди извор]

 

  • Boltz, Judith Magee (1986), „In Homage to T'ien-fei”, Journal of the American Oriental Society, 106 (1), Sinological Studies, стр. 211—232, JSTOR 602373, doi:10.2307/602373 .
  • Bosco, Joseph; Ho, Puay-peng (1999), Temples of the Empress of Heaven, Hong Kong: Oxford University Press, ISBN 9780195903553 
  • Boltz, Judith Magee (2008), „Mazu”, The Encyclopedia of Taoism, II, Abingdon: Routledge, стр. 741—744, ISBN 9781135796341 .
  • Clark, Hugh R. (2006), „The Religious Culture of Southern Fujian, 750–1450: Preliminary Reflections on Contacts across a Maritime Frontier” (PDF), Asia Major, XIX (1), Taipei: Institute of History and Philology .
  • Clark, Hugh R. (2007), Portrait of a Community: Society, Culture, and the Structures of Kinship in the Mulan River Valley (Fujian) from the Late Tang through the Song, Hong Kong: Chinese University Press, ISBN 978-9629962272 .
  • Clark, Hugh R. (2015), „What Makes a Chinese God? or, What Makes a God Chinese?”, Imperial China and Its Southern Neighbors, Singapore: Institute of Southeast Asian Studies, стр. 111—139, ISBN 9789814620536 .
  • Crook, Steven (2014), „Mazu”, Taiwan (2nd изд.), Chalfont St Peter: Bradt Travel Guides, стр. 32—33, ISBN 9781841624976 .
  • Dreyer, Edward L. (2007), Zheng He: China and the Oceans in the Early Ming Dynasty, 1405–1433, New York: Pearson Longman, ISBN 9780321084439 .
  • Duyvendak, Jan Julius Lodewijk (1938), „The True Dates of the Chinese Maritime Expeditions in the Early Fifteenth Century”, T'oung Pao, XXXIV (5), Brill, стр. 341—413, JSTOR 4527170, doi:10.1163/156853238X00171 .
  • Giuffrida, Noelle (2004), „Tianhou”, Holy People of the World, II, Santa Barbara: ABC Clio, ISBN 9781576073551 .
  • Irwin, Lee (1990), „Divinity and Salvation: The Great Goddesses of China”, Asian Folklore Studies, 49 (1), Nanzan University, стр. 53—68, JSTOR 1177949, doi:10.2307/1177949 .
  • Ruitenbeek, Klaas (1999), „Mazu, Patroness of Sailors, in Chinese Pictorial Art”, Artibus Asiae, 58 (3/4), Artibus Asiae Publishers, стр. 281—329, JSTOR 3250021, doi:10.2307/3250021 .
  • Shu, Tenjun (1996), Massō to Chūgoku no Minken Shinkō 媽祖と中國の民間信仰 (на језику: јапански), Tokyo: Heika Shuppansha, ISBN 9784892032745 .
  • Soo Khin Wah (1990), „The Cult of Mazu in Peninsular Malaysia”, The Preservation and Adaption of Tradition: Studies of Chinese Religious Expression in Southeast Asia, Contributions to Southeast Asian Ethnography (9), Columbus: OSU Department of Anthropology, стр. 29—51, ISSN 0217-2992 .
  • Yuan Haiwang (2006), „Mazu, Mother Goddess of the Sea”, The Magic Lotus Lantern and Other Tales from the Han Chinese, World Folklore Series, Westport: Libraries Unlimited, ISBN 9781591582946 .
  • Zhang Xun (1993), Incense-Offering and Obtaining the Magical Power of Qi: The Mazu (Heavenly Mother) Pilgrimage in Taiwan (Thesis, Ph.D. in Anthropology), Berkeley: University of California, OCLC 31154698 .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мазу_(богиња)&oldid=27678839”